ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Тијана Стојадиновић: Глас младости

- A +
Тијана Стојадиновић, победница првог квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Свилајнцу (Фото сервис ДС)Свилајнац, 18. фебруара 2014.

"Залажем се за урбано, цивилизовано и европско друштво, а против диктатуре".

Знамо ли уопште шта значи реч "урбано"? А цивилизовано? Какав је осећај бити део европског друштва? Ми одавде знамо једино шта значи диктатура...

Диктатура потиче од нас самих. Ми живимо под њом, жалимо се, одлазимо на изборе, мењамо власт, а несвесни смо да само мењамо руку која држи бич. И највећу грешку правимо онда када помислимо да је најбоље решење побећи. Ма хајде, у другу државу, на други континент, ма и планету бисмо променили јер на овој, забога, ништа не ваља... Сви би да иду, а нико да се сети да савијање главе ником ништа добро није донело.

Ретки су они који тиранину стану на пут, за њих се ни не зна, јер некако увек они испадну колатерална штета... Знате ли зашто? Зато што су то радили сами, без подршке, уз ругање околине… "Ти би да мењаш нешто? Ма не лупај глупости, ти си дете, ти си женско, ти си ово, ти си оно"... Људи, ја сам ја! Ћерка, средњошколка, другарица, Свилајнчанка, Српкиња, Европљанка, а уз све то сам и Европејка и Земљанка. И то је мој највећи понос! Не допуштам да то буде моја срамота. Не желим да своју земљу осуђујем, желим да будем део њеног напретка!

Тијана Стојадиновић, победница првог квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Свилајнцу (Фото сервис ДС)И сад би скептици рекли — јесте, сад треба да се мењамо. Не! Ништа ми нисмо гори, али ни бољи од других нација, култура... Тагоре је лепо рекао: "Ниједна нација, култура, идеологија или религијска традиција нема вредносну превласт, као ни првенство над негативним особинама. Једини начин да се нека нација или култура учине мање погрешним јесте да им се шире границе слушањем других нација и култура и учењем од њих".

Е, сада је дошао тренутак да отворимо очи, да увидимо да нам непријатељи прете, али не из друге земље, већ из огледала! Сами себе саплићемо ако истински верујемо да ће нам ико отети оно што је наше. Наш језик, писмо, традиција... Ништа од тога неће нестати, ни пропасти, ако ми не дозволимо. Учити од других не значи заборавити своје обичаје, име и претке, већ значи слушати, ширити видике, трудити се да ствари крену на боље! А то можемо постићи само уколико схватимо да треба своје чувати, али исто тако и туђе поштовати! Одбацимо страх од непознатог и прихватимо да будемо део светске ризнице култура на којој ће нам завидети!

Зато ме послушајте, чујте мој глас, чујте младост како говори речи које треба да запамтите... Не дам да ме из моје земље отерају они који Србији желе зло! А не дам ни вама да вас отерају. Говорим и говорићу, и далеко ћу се чути. Сви да ме чујете и сви да моје речи преносите даље и даље док мој глас не испуни свој циљ, док не прерасте у став — став Срба. Дајте да проширимо те видике, да задржимо таленте, да сачувамо оне који ће нас сутра лечити, учити, бранити... Јер доста нам је бича, доста нам је патње, ми желимо цивилизовано, европско друштво, али га желимо у својој земљи. Желимо га у Србији!

(Тијана Стојадиновић, победничка беседа, Свилајнац, 18. фебруара 2014)