ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Давид Симоновић: Беседништвом против бестидништва

- A +
Давид Симоновић, победник квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Београду (Фото сервис ДС)Београд, 27. фебруара 2014.

Диктатори, дикатори сви од реда!

Од младића који слабијима отимају, родитеља који својој деци насиљем дају поуке о животу; мужева који туку своје жене; до учитеља који не подучавају младе критичкој мисли и слободи, већ подобности. Све је то насиље!

Диктатор је и сељак који биљке третира хемијским отровима. Није предуслов за виталност европске урбане метрополе ампутација села. Зар испунити императиве узгајања генетски модификоване хране?

Диктатор је и похлепни капиталиста. Диктатори су и они који подижу борбене авионе. Медији који порнографијом зарађују — и то је диктатура.

Не значи бити у Европи имати рафове пуне производа из различитих земаља, већ разумети различитост, уважити различитост.

Дати слободу избора. Свакако! Дати слободу избора!

Али не смемо потврдити да је сваки избор једнако "добар избор!" На пример: Вандалски је малтретирати хомосексуалце. Али изричито нисам за Европу која либерализам и људска права изједначава са тим, да је све то "само различитост", као да нема квалитативне, ни суштинске разлике. Слажемо ли се да све оно што свет одобрава и легитимизује, још увек нема налепницу "провереног квалитета", или "гаранцију". Папир не ослобађа одговорности, ко год га потписао!

Бити Европа не сме нас коштати традиције. Али нас ни наше православље не сме удаљити од наше католичке браће, исламске браће и етичних атеиста — исто важи и за њих! Љубав коју вера у Бога негује, није националистичка и мрзилачка. Она помирује!

Давид Симоновић, победник квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Београду (Фото сервис ДС)Бити распарчана земља, мала земља, не значи имати и "мало" достојанства. Историји смо већ доказали да се из пепела не рађа само Феникс, већ и "Двоглави орао"! Бити Европа не значи бити удружен са јачима, а против слабијих.

Доста нам је војних поклича, макијавелизма и сиротиње! Докле ћемо свет делити на Америку и Русију? Ја их делим на добронамерне и злонамерне.

Све је то силеџијство! Зло, због којег и бивамо сами. У кући нема мира, између родитеља и деце нема заједништва. Морамо почети одатле! Помирити генерације: очеве, синове и унуке, сјединити. Дошло је време да се интелектуалци врате на села. Да својим примером свима покажу: умни рад на послу, физички рад на имању. Да очеви својим примером усаде вредности у своје синове, и изнедре способне наследнике, а не интернет зависнике или хулигане!

Нема компромиса са силеџијама ако замахују пиштољем, ембаргом или демагогијом! Не подајмо се лажима одевеним у науку. Нећемо банкарско разбојништво, лажне епидемије, нуклеарни отпад — још увек се о бомбе саплићемо!

Нећу да наша деца на странпутици туку осталу децу у школским двориштима. Васпитајмо их! Да за коју деценију не бисмо створили нове ескадроне диктатора домаће производње — децу за бацање немамо. Вратимо их домовима! Створимо им домове у нама.

Нећу да ћутимо док експерте уцењују и корумпирају. Хоћу да станемо једни иза других и одупремо се притисцима на судске органе! Нећу да се кријем од оних који не презају да убију! Морамо да сачувамо преживеле борце за слободу! Али нећу ни да туку малолетнике у васпитним домовима, ни да муче притворене и осуђене у затворима — милицијска рука уме бити неоправдано сурова. Нећу да држава такве "покрива", јер све су то неприкосновени батинаши својих минијатурних држава, макар имали само једног јединог становника — немоћног.

Држава моћи је народ немоћних!

Ову државу воде појединци који "вуку на горе", и они који "вуку на доле", а народ као магаре између сена у басни, остаје гладан у Србији. Засад су јачи они који "вуку на доле"!

Немојмо да нам је једини механизам народне одбране смишљање вицева. Јер се већ предуго смејемо сопственој несрећи, и несрећи сопствене деце, а нисам веровао да је и то могуће!

Моја дефиниција човека гласи: "Човек је све оно без чега не може, а на самом крају оно без чега последње не може". Нажалост, некима је то брдо новца, алкохол, некима мржња...

Реците нам свима, диктатори, без чега Ви не можете?!

(Давид Симоновић, победничка беседа, Београд, 27. фебруара 2014)