ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Лазар Новковић: Знање

- A +
Лазар Новковић, победник квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Сремској Митровици Сремска Митровица, 14. фебруара 2016.

На питање: "Знате ли ко је Марија Монтесори?", у друштву неколико младих у којем сам се налазио, нико није знао одговор. На оно друго,"Ко је Станија Добројевић?", сви су знали.

Колико се знање стварно цени у друштву у којем живимо? И шта је знање уопште? Са различитим појмовима поистовећујемо ову реч. Некад се углавном знак једнакости постављао између знања и образовања, па између знања и обавештености, а данас, нажалост, између знања и имања, односно богатства. И то не духовног, што би се и могло разумети, већ материјалног богатства, оног, које се мери количином новца, бројем спратова, марком телефона, ексклузивношћу пића и ресторана у којем га испијамо.

А, као што Владика Николај рече: "Ако смо богати оним што мишеви могу изгристи и лопови однети, шта ћемо ако мишеви стварно изгризу и лопови однесу?"

Шта нам остаје?

Знање и наше духовно богатство. Знање јесте моћ! И то, пре свега, оно знање које полази од сазнања о нама самима, од тога ко смо, шта смо, какви смо.

А углавном, нисмо онакви каквим се приказујемо. Зато, пре него што почнемо да критикујемо друге, треба да погледамо у себе. Да нам трун у туђем оку не засмета при покушају да из свог извадимо балван!

Сократ је рекао: "Знам да ништа не знам," и одатле је кренуо у свом сазнавању света.

Све чешће се сусрећемо са онима који "све знају". А то све, скупљено по интернет порталима и ТВ ријалити политичким ток шоу емисијама, како их популарно називају, углавном се односи на политичка и друштвена дешавања и то на дневном нивоу.

И углавном, није истина.

А знање је пре свега, истина. И ако је истина, онда је моћ.

Сусрећемо се са полуистинама, које се труде да оповргну научне чињенице о историји, географији, нацији, култури, књижевности, па чак и језику. Ево, на пример, у последњих месец дана, научно је потврђено да су сви народи на Балкану настали од... овде морамо ставити три тачке, јер, од којег народа су настали, зависи од новина које читамо и портала који пратимо. Бирамо истину која нам одговара!

А знање је моћ, ако се служи чињеницама. Српски језик је СРПСКИ, не зато што смо СРПОВИ, већ зато што је код овог придева извршена једна гласовна промена и то онај ко је учио граматику зна. Онај ко није, дозволиће да буде изманипулисан и повероваће да, ако не напише или изговори СРБСКИ, издаје национални интерес. Нарочито ако иза таквог става стоји предствник СРБСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ. Онај први, знаће да у Србији постоји СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ. И да Србија нема краља, а да је принц Александар II Карађорђевић за сада претендент на српски престо.

Овај други, повероваће и да је стихове: "И СРУШИШЕ СЕ ЛЕПИ СНОВИ МОЈИ, ЈЕР ТВОЈУ ГЛАВУ ВЕНАЦ САД ПОКРИВА...", написао један савремени песник, само зато што у време Велимира Рајића није постојао Фејсбук, па га он није на истом објавио. Није му ни битно што је двоје његових пријатеља препознало песму која је део сваке Антологије српске љубавне поезије, јер других 100 не чита антологије и они су је "лајковали". А само је то важно и само се то рачуна.

Да ли је тако? Или је важније знати чињенице. За сваког од нас лично, за друштво и за отаџбину. Чак кад нам те чињенице не иду на руку.

За нас је можда већ касно. Можда смо навикли да знањем сматрамо интернет полуистине. Можда и није. Не знам.

Али, ако нашу децу сутра будемо учили да је моћ у правом и квалитетном знању, можда ће она сутра знати одговор на оно питање са почетка: ко је Марија Монтесори. И не брините. Нисам ни ја знао. Нашао сам одговор на интернету. А знаће и како се зову неки будући шампиони света у математици.

Јер за ове данашње не знамо! Мислимо да је довољно што знамо да постоје.

(Лазар Новковић, победничка беседа, Сремска Митровица, 14. фебруара 2016)