ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Давид Вучинић: Српска салата

- A +
Давид Вучинић, победник квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Београду Београд, 20. фебруара 2016.

''Знање је знати да је парадајз воће, а мудрост је не ставити га у воћну салату'', речу су Брајан Џералд О' Брискола. Слично њима су и мене моји душебрижни родитељи, у тек зачетој демократској Србији, пред сам полазак у основну школу, учили: ''Знање је знати да је знање моћ, а мудрост ти је сине знати да ћеш се од њега најести хлеба''.

Некоји дан касније, ја, дете од непуних 7 година сам посведочио да се човек од знања, у сред белог дана, на плочнику белог града, од тог свог знања, може најести само метка, а не хлеба. Тај је човек, на општу дугорочну жалост, преминуо од последица тровања тим оловним обедом. А ја, дете? И ја сам тада био убијен, али у појам.

Касније сам, одрастајући, схватио да ниједан трговац неће бити дугог века, ако као и већина не лаже мирног лица и хладног гласа, јер онда као такав не задовољава потребне квалитете. И заиста, неко такав би морао да буде елиминисан из из окружења, попут каквог парадајза из воћне салате: јесте да је воће, али у таквој смеси не припада.

Логично се само по себи, даље наметнуло питање, а куд ли се то део остатак школованих људи? Зашто су тако мукло занемели, као да до пре само пар година, заједно са масом нису букачки бацали дрвље и камење по престоничким улицама? Као да до пре само пар дана нису по својим поштанским сандучићима истицали личне академске титуле. Неко ће ми рећи, воде се оном ''паметнији попушта''. А ја добро знам да су они довољно школовани и при здравом разуму, да би били свесни чињенице да у овој епохи тираније медиокритета, колико год паметнији буде попуштао, толико ће експоненцијално глупљи постајати малигни садиста. Дајте, немојмо се лагати, па ни Христа пред Пилатом није разапело жустро чињење оних који су то желели, већ ћутња и пасивност оних који су се распећу противили. А добро знамо да се кривица, како у праву, тако и у моралу, може сносити управо због нечињења.

А ви? Слободно, изволите, ћутите. Ћутите и не делајте. Допустите да и следећи овакав самоникли парадајз буде елиминисан као неподобан. Али само знајте, други пут ћете бити саучесници у делу. Кривичном делу пуноснажног овлашћивања незнања и силе, као јединих државних и друштвених аргумената. Али добро имајте на уму речи, да ако незнање постане моћ, последице ће заиста бити тешке!

(Давид Вучинић, победничка беседа, Београд, 20. фебруара 2016)