ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Победничке беседе

Сања Кљајић: Моја пужева кућица, унутра мали сан…


Сања Кљајић, победница квалификација у Старој ПазовиУ почетку беше реч. Испрва мрак, олује, громови, хаос. А онда - БЛЕСАК! Би светлост! Седам дана и све је ту - небески свод, звезде, ужарена кугла, море, мирис, звук и коначно - ЖИВОТ. Рађа се смисао. А из смисла - ЧОВЕК, човек односно мисао и опет реч, реч којом ћу променити свет, јер нисам га ја овако замишљала. Погледајте! Поворке шаренила, кича, лажног морала и кривих осмеха, само маске и камена лица. Па где су људи? Где је онај човек рођен из смисла седмог дана? На ком је месту заповест "Љуби ближњег свог!"? Где су остале: "Не лажи!", "Не убиј!", "Не кради!"? Није крађа само лишити некога стеченог имања, ми крадемо једни другима срећу и мир. Није убиство само некоме прекратити живот, данас нам убијају мисли и снове, убијају нам невиност у погледу, гризу нам и пију душу, а ките се бројаницама, јер тобоже срце још куца, па какве везе душа уопште са пулсом има. Само ми реците где се ту изгубио човек? Где је?

Зар је то онај што прекрштених руку траћи свој живот и чека, јер пала је киша, пао је снег, можда још нешто падне са неба. Ма шта чекате? Неће Деда Мраз доћи док не очистимо оџак. Морамо да учинимо први корак да бисмо проходали. Зато немојмо више причати о љубави, пријатељству, већ загрлимо оне до себе када напустимо салу! Не кукајте што су затворени биоскопи, идите у позориште! Не чекајте да вам комшија почисти снег, учините то сами! Ја нећу чекати да за моју Руму нешто учини Београд, учинићу ја, јер то је мој град! Како? Па не заборавите - ко хоће нешто да учини нађе начин, ко неће нађе изговор! Будите зупчаник који ће покренути механизам, да поправимо наш сат, јер овде време већ предуго стоји.

То значи бити човек! У част таквог човека данас говоримо! Не странца, не Дон Кихота, већ борца и творца своје стварности!

Сећате се како смо у детињству жеље остваривали ломљењем штапића од сладоледа? Замислите жељу! Хајде сада да је остваримо! Идемо сви напред, и када паднемо, устанимо и станимо опет храбро лицем ка ветру и боримо се до краја! Не чекајмо Годоа, он неће доћи. Пронађимо га! Идемо! Учинимо нешто, јер нас се тиче!

Још увек сте ту?!

(Сања Кљајић, победничка беседа, Стара Пазова, 31. јануара 2010)

Владислав Велковски: Промашени разговор са самим собом


Владислав Велковски, победник квалификација у ПожаревцуХтео сам да говорим себи као да говорим целом свету.
Хтео сам да нађем своје речи које би рекле све а да сви разумеју. И нисам их нашао.

Нисам нашао, до неке гласове који нису означили ниједну мисао. Па ипак, на почетку говорио сам себи. Чуо сам сопствене речи до куполе мог мозга, катедрале без значења, јасно, гласно.

Биле су то речи које сам знао од раније, које су у детињству дале име свакој ствари и створењу, а које више нису значиле ништа. Биле су само знаци који су још звучали, а који језик сам говорио. Гласови су били одвојени од мисли а мисао је остала у мени, и звучали су као ударци звона у пустињи.

Када сам ућутао, нашао сам у себи, у дубини, као у земљи, небројано неизговорених мисли које никада нису имале реч, и оне су ми увећале самоћу, као мноштво планина скривених у мени. Мисли су се стварале у памети, празне и саме, без речи…

Опширније...

Бранислав Стојановић: "Једно за друго"

Бранислав Стојановић, победник квалификационог такмичења у беседништву у БеоградуИ ове речи посвећене су теби:

Знаш добро да смо створени једно за друго, али ти си ипак отишла. Питам се зашто? Да ли зато што си и сама велика, па хоћеш са великим, или можда волиш богатије? Да ли је проблем то што си старија од мене? Старија си много више од оног моћног Американца у кога си тренутно слепо заљубљена. Памтиш ли, душо моја, да за њега нико и није знао док га ти ниси случајно открила, дала му име, одгајила га. Отео ти се твој Пигмалион, презрео те, без гриже савести и мање проблематичне прошлости брже се развио, и сад лудујеш за њим.

Пре ти ни код мене ништа није сметало. Ни што сам сељак, ни што сам заостао. Дивила си се мојој храбрости када сам због тебе кидисао на јаче од мене. Када сам као Давид таманио Голијате на твој миг. Када сам крварио да бих сачувао твоју слободу и да бих те био достојан. Сећаш се како сам те бранио кад је онај Турчин бацио око на тебе. Толико сам упоран био, да те на крају оставио, а на мени се иживљавао читаву моју младост. Још ме Турчинове ране боле. Није ми дао да се образујем, изучим школе, будем свој. А ти си у миру напредовала и све више се удаљавала од мене. И после сам свет померао због тебе. И кренуо голорук на оног бахатог Немца који је силом хтео целу да те узме, да му будеш само једна од више конкубина. Тада си ме хвалила, иако ме ни тада ниси волела, али била си уз мене. Као што Лауб рече: У љубави и политици човек је веран, само кад не може ништа друго.

Опширније...

Предраг Зеновић: "Идеја је рођена"

Победник Беседа у Зоранову част у Гроцкој Предраг ЗеновићДокле ћеш, Србијо, највеће идеје трпати у прошлост, а погубним васпостављати будућност? Зар да будеш најгори ђак историје, понављач, пратећи угравирану хегелијанску судбу словенских народа? И кад посустајеш, клечиш, застајкујеш, увијек тражиш изанђале истине, упокојене вампирске митове и рушуилачке десетерце да те спасу... Зар су толико биле јеретичке идеје твојих великана, па си многе својом руком заточила у подруме историје?

Револуција младог филозофа, имала је платоновски идеал и аристотеловско познавање стварног. Зоран Ђинђић је сабирао европске идеје. Разумио Макијавелија и Хегела, а вјеровао у Лока, Канта и Мила. Водио у револуцију а био свјестан да револуција, увијек, једе сопствену дјецу. Показао да је могуће сљедити и Светог Саву и Слободана Јовановића. Јер нису "опасне идеје, опасна је једна искључива идеја".

Палимпсести идеја, наново писана либрета српске "Оде радости", после времена у којем је ауторитарност постала једина стварност, живот девалвирао попут динара а сурова историја бешчашћа оставила крваве руке и горак укус у устима. И тишину.

Опширније...

Сандра Антанасијевић: "Кад сте у веома тешкој ситуацији, онда само јака идеја може да вас држи..."

Победница Беседа у Зоранову част у Врању Сандра АнтанасијевићКао да сам позвана да учиним нешто велико и трајно.

Као да сам с’ твојом идејом спремна да савладам себе саму, своју немоћ, свој страх, и своју непокретност, драги Зоране Ђинђиђу.

Желим да докажем свима да сенке које нас прогоне вечерас имају лице правде, и оне које су живе, и оне које су мртве, и оне које су нам наносиле бол, и оне које су нам наносиле радост.

Сенке неких мојих живота препознајем, а жељна сам их као што сам жељна истине, правде, постојања. Сиромашни су они који никада нису веровали себи, они који се никада нису борили за себе, за своју моћ, за људе око себе!!!

Ако верујеш у себе, за последицу ћеш имати несаломљиву савитљивост која одолева свакој олуји. Многи нам не верују и мисле како ћемо их једног дана изневерити.

Опширније...

Оливера Јовановић: "Буди краљица!"

Оливера Јовановић, победница квалификационог такмичења у беседништву у НишуСтаните! Погледајте око себе! Колико жена видите? А колико њих сматрате искреним особама, поштеним, праведним?

Какво место треба дати данашњој жени, која жели да и сама достигне човека у његовим породима, кад не може у његовом стваралачком генију?

Цела борба жене са мушкарцем јесте у томе што жена хоће само да сачува свој лични интегритет: ако је добра, да остане добра, ако је рђава, да остане рђава, а ако вас воли, да вам се да и да се за вас жртвује.

Жена не постаје толико огорчена када је лишена слободе, колико кад јој ту потлаченост човек нарочито показује.

Она увек верује да је по духу и понашању најбоља онаква каква је одиста. Жене се инстинктивно држе својих најгорих навика са истом упорношћу с којом се људи држе својих најбољих начела.

Опширније...

Мирко Воштинић: "Када сте у веома тешкој ситуацији, онда само јака идеја може да вас држи у животу"

Мирко Воштинић, победник квалификационог такмичења у беседништву у Крагујевцу"Нек' немамо ништа до једно зрно соли, али нека све њиме буде осољено; и када све однесу воде и ватре, то једно зрно нека нам буде све."

Има ли Србија данас то зрно соли? Има ли Србија јаку идеју која је води напред, која ће на раскршћу непогрешиво показати прави пут? Велика мана нашег народа јесте заборављање сопствене историје, и због тога та страшна и страшно позната историја се увек враћа да је изнова проживимо. Ми, као народ, већ вековима смо склони, а неки би рекли и осуђени, да расправљамо да ли нам више зла долази са запада или истока. Ни једно зло дошло Србији са запада или истока не може бити веће од зла које је у самој Србији... Нико нам не може више и помоћи и одмоћи од нас самих!

Када је Србија постала царевина, шта се догодило? Цар Душан умире под сумњивим околностима, а великаши распарчавају државу. Када је кнез Михаило почео да реформише Србију, убили смо га... ту у Кошутњаку... Када је Зоран Ђинђић 2001. године стао на кормило економски, политички, духовно и у сваком другом погледу ојађене Србије, када је ту и такву државу повео тамо где је и њој и њеним грађанима место у 21. веку, а то је Европска унија, 2003. године кроз његово срце је прошао метак... Онај исти метак који као какво проклетство вековима уназад пролазише кроз срца многих великих државника и реформатора Србије. Али, остало је иза њега нешто што људе чини великим, па и бесмртним... Идеја! Идеја поносне, историјски зреле, политички одговорне, стабилне Србије, пуноправне чланице уније европских народа...

Опширније...

Маја Ерић: "Када сте у веома тешкој ситуацији, онда само јака идеја може да вас држи у животу"

Маја Ерић, победница квалификационог такмичења у беседништву у СуботициЉудска способност је да се брзо прилагоди и позитивним и негативним променама. Та карактеристика тера људе да непрестано траже нове подстицаје да би се наставили осећати срећним, вредним и својим.

...Давне 1992. године због политичког режима тадашње власти, дошло је до оружаних сукоба који прерастају у рат на подручју Босне и Херцеговине. Многе породице изгубиле су кров над главом, многи од њих најмилије и можда једну лепшу и безбрижнију будућност. Међу ове људе спадају моји родитељи и ја. Све оно што су годинама градили и стварали за мене, њих и нашу будућност, те године је нестало.

Стицајем околности, дошли смо овде − два родитеља са малим дететом и једним кофером у руци, у непознати град, у град без пријатеља, породице и без крова над главом.

Упркос свему, тешком болу и насилно отетој прошлости, они су имали циљ, имали су снагу, веру и наду у боља времена и заједничке идеје, на основу којих ће постићи свој циљ.

Опширније...

Филип Гурјанов: "Прекретница"

Филип Гурјанов, победник квалификационог такмичења у беседништву у Новом СадуЛајбниц каже: Овај наш свет је најбољи од свих могућих светова. Уистину, без зла, да ли бисмо знали за добро? Они су као светло и тама; једно објашњавамо другим. Па тако и данас, у 21. веку, живимо у једном модерном, технолошки напредном окружењу и за добар део тога можемо захвалити генију само једног човека - Николе Тесле. Али, у истом том свету данас, ми имамо рат у Ираку, рат у Авганистану, сукобе у Јужној Осетији, проблем Косова и Метохије, проблем заштите животне средине, и поврх свега - актуелну глобалну економску кризу. Али грчка реч "krisis" не значи "катастрофа"... већ ПРЕКРЕТНИЦА, време тестирања!

Замислите снагу ума Милеве Марић када је помагала Ајнштајну у стварању теорије која је срушила Њутнову физику и дотадашње поимање времена. Вратимо се Тесли, и погледајмо којим варницама блиста његова визија електричне струје данас! Сетимо се човека са новчанице од педесет динара, послушајмо Мокрањчеве руковети. Осврнимо се и приметимо природу око себе, па погледајмо како је то божанствено пренео на платно Сава Шумановић.

Опширније...

Ана Јовановић: "За јаку идеју вреди живети"

Ана Јовановић, победница квалификационог такмичења у беседништву у ЛесковцуДраги моји, добар дан! Окупили смо се овде да слушамо и говоримо беседе у част једног великог човека…

Прошле године сам, учећи филозофију за трећи разред гимназије, закључила да се олако не сме упуштати у разговор (или беседу) о појму који се не зна дефинисати.

Дакле, шта је заправо "идеја"?

Без размишљања, одлучила сам да консултујем "Вујаклију". Милан Вујаклија идеју објашњава на следећи начин: "мисао, замисао, помисао; слика коју дух себи ствара о некој ствари; теоријски или практични циљ који човеку лебди пред очима; мисао водиља". Пар минута након читања објашњења, схватила сам да је ова дефиниција непотпуна и да не придаје прави значај појму "идеја".

Запитала сам се: "Ако Милан Вујаклија није успео да дефинише идеју у потпуности, како ћу онда ја?" Дефинисање идеје је слично дефинисању љубави. И један и други појам не захтевају дефиницију. Сасвим је безнадежно тражити значење ових двеју речи које су толико комплексне. Битно је да знамо да и идеја, као и љубав, постоје у нама и чекају прави тренутак да засјају.

Опширније...