ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Ивана Јоловић: Још увек колективно жмуримо

- A +
Ивана Јоловић, победница квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Врању (Фото сервис ДС)Нови Пазар, 10. мартa 2014.

"Отвори очи, Србијо!", поручила је студенткиња из Новог Пазара Ивана Јоловић беседом којом је победила на квалификационом такмичењу у беседништву у част Зорана Ђинђића у Врању.

Рођена пре 20 година, успешна студенткиња и још боља беседница, млада Ивана је међу најбољим представницима своје генерације. Као главни мотив због којег се пријавила на такмичење наводи да је желела Србији да поручи да већу пажњу треба посветити младима, "новој генерацији визионара који су спремни да је учине бољим местом за живот".

Шта је пресудило да њена беседа победи у јакој конкуренцији можда би најбоље илустровао цитат: "Вероватно се питате ко сам ја. У овом тренутку глас једне генерације. У неком другом можда нечији пријатељ, сестра, нечије дете. Сви смо ми деца ове наше драге Србије, Србије која захваљујући нама пропада":

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Мотивисала ме је прилика да по први пут отворено кажем шта мислим о тренутној политичкој, економској и културној ситуацији у овој земљи. Сматрам да би младости требало дати шансу и да као нација морамо отворити очи, очувати свој идентитет и заједничким снагама, стабилно наставити пут Европе.

Шта за тебе значи пласирати се у финале овог такмичења?

- Ово је изузетна потврда квалитета, знак да је исправно оно што радим. Најинспиративније је то што сам имала прилику да чујем толико позитивних коментара од правих интелектуалаца и стручњака из ове области. Изузетна је част и велико задовољство. Укратко, остварење сна.

Одакле црпиш инспирацију за садржај беседе?

- Беседништво је за мене интелектуална вештина која увек мора бити прожета тренутном ситуацијом. Инспирација је моја породица, моје окружење, моја Србија. Беседу сам написала у једном даху. Постоји доста тема о којима бих такође желела да говорим, али сам се овог пута потрудила да све то сажмем у петоминутни говор, истакнем најбитније проблеме који и сада муче грађане Србије. Сматрам да сам на овај начин добила прилику да јавно образложим своје мишљење, све оно што у мени изазива осећај неправде, али и оно што у мени буди срећу, родољубље и патриотизам.

Да ли је тема за тебе била тешка?

- Свака Ђинђићева изречена мисао је имала тежину. Самим тим сам имала већу дозу одговорности да разумем и у данашње оквире поставим и представим проблеме који тиште ову нацију. Тему сам схватила као визију коју би данас требало следити. Назив моје беседе "Отвори очи, Србијо!" некоме може звучати чудно. Сматрам да још увек колективно жмуримо, да морамо брже и храбрије кренути ка остваривању својих циљева. Оптимистично и са осмехом на лицима морамо гледати у будућност.

Како си у себи открила беседницу?

- У себи сам увек препознавала малу беседницу, реформаторку која жели да искрено, својим гласом говори другима, која жели да промени свет. Када нешто толико снажно желите, ниједна препрека није непремостива. Успевам да на људе пренесем емоцију и ако им помогнем да разумеју и схвате моје ставове, а драго ми је што их својим речима могу покренути и усмерити. То је изузетан дар који би требало неговати и чувати.

Како си се припремала за учешће на такмичењу?

- Беседу сам написала у једном даху. Волим да читам текст више пута и тако пронађем суштину, коју потом истакнем. Тек када су припреме у завршној фази, допуштам члановима породице да ме чују и образложе своје мишљење о беседи, као и о начину на који је презентујем. Њихове сугестије су ми увек од велике користи. Они су моја највећа подршка и најискренији критичари.

Шта је за тебе значио Зоран Ђинђић?

- Први и прави српски реформатор, образован и човек, који је имао једну визију. Ту визију је успео да остави свима нама, новим нараштајима, генерацијама, нама који схватамо суштину његове мисли и његових дела. Морамо се максимално потрудити да их сачувамо од заборава, да се њима руководимо и мењамо не само Србију, већ и свет. Зоран Ђинћић на овај начин и даље живи!

Шта је оно што си запамтила о Зорану Ђинђићу?

- Сећам се да сам као осмогодишња девојчица обожавала да гледам и слушам тог великог човека на телевизији. Његови говори су будили емоцију у народу. Иако га тада нисам схватала, драго ми је што сам сада разумела и почела да следим његову визију. Поносна сам што је наша мала Србија имала тако великог човека, који је био најбољи међу нама. Човек вредан дивљења. Зора након вишегодишњег мрака.

Желиш ли да кажеш нешто што те нисмо питали?

- Свим такмичарима желим срећу у предстојећем финалу! Надам се да ће прави визионар и следбеник Зоранове мисли однети победу. За мене је ово драгоцено искуство и поносна сам што сам имала прилику да будем део овако великог пројекта, да упознам дивне људе и још боље беседнике.

Веб редакција ДС, Центар за едукацију ДС