ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Јована Томашевић: Ако ми млади ћутимо, ко ће се борити уместо нас?

- A +
Јована Томашевић, победница квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Крагујевцу (Фото сервис ДС)Крагујевац, 10. марта 2014.

Беседа младе Крагујевчанке под истим називом као и чувена приповетка Радоја Домановића "Данга", освојила је жири квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у њеном родном граду.

Студенткиња Јована Томашевић истиче да се на такмичење пријавила мотивисана револтом према тренутној политичкој и социјалној ситуацији у Србији. Љути је, каже, то што седимо и не чинимо ништа.

А ту ситуацију и њено решење најбоље описује њена беседа: "Пети октобар је остао у историји, али где је у прошлости? Па, није се ни завршио! Када бисмо само делић тог Петог октобра узели и применили на себи као реформу својих мисли, осећања, а очигледно и вида, схватили бисмо да немамо ништа! Седите у мраку! И ћутите! Тај један глас који се чује није твој глас. Устани и кажи гласно да ово није живот који си желео за себе! Устани! Има нас довољно и можемо да вриштимо колико хоћемо!".

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Идеја потиче из мог великог поштовања према Зорану Ђинђићу. Ово је четврти пут да се такмичим. Први пут из радозналости, жеље да се опробам у јавном наступу. Сваки следећи пут из љубави коју сам осетила и поштовања према Зорану Ђинђићу.

Шта за тебе значи пласирати се у финале овог такмичења?

- Као некоме ко је већ три пута учествовао и увек био близу пласмана, са два трећа и једним другим местом у квалификацијама, ово је за мене остварена жеља. Сама помисао на 12. март и тренутак када ћу ступити на сцену, ствара ми осећај стрепње. Није лако говорити јавно, поготово не када си млад и не знаш да ли ћеш бити схваћен кроз оно што си рекао, а посебно није лако говорити у Зоранову част на годишњицу његовог убиства.

Одакле црпиш инспирацију за садржај беседе?

- Беседа је лична и сама мотивација приликом њеног писања потекла је из периода одрастања, затим сазревања, па до овог момента када почињем свој самостални живот.

Да ли је тема била тешка за тебе?

- Тема је била одлична и мислим да је изабрана у правом тренутку. Није лако говорити о диктатури, јер она буди бунт у свакоме ко јој се супротставља. Сама чињеница да она ограничава слободау говора, инспирисала ме је да говорим јасније и гласније него икада до сада. Искрено, да говорим са жељом да ме људи у публици заиста чују, мислим да је мој револт имао шта да им каже.

Како си у себи открила беседницу?

- Млади се не баве довољно младима, не учествују довољно у друштвено-политичком животу, чак и не излазе на изборе да бирају ко ће управљати државом и утицати на њихове животе. Ако ми млади седимо и ћутимо, не можемо да очекујемо да ће неко викати уместо нас. Када је у питању борба за бољи и сигурнији живот увек сам имала шта да кажем. Желела сам то да поделим да својим вршњацима, са свима онима који мислећи иду кроз живот, напросто, беседе су биле логичан избор.

Како си се припремала за учешће на такмичењу?

- Градски одбор ДС Крагујевац одржао је едукацију беседника пар дана пред саме квалификације. То ипак није био завршни стадијум када смо дошли до самог начина интерпретације. Беседу можете изнети на овај или онај начин, али пресудна је емоција која вас понесе у тренутку интерпретације беседе. Ја сам на сцени, пред публиком, са жељом да ме чују пронашла ону искрену, праву емоцију која ме је довела до победе у квалификацијама.

Шта је за тебе значио Зоран Ђинђић?

- У Зорану сам видела наду да ћу у својој будућности пронаћи сигурност коју нисам имала као дете. Његова љубав према животу, енергија и начин на који се борио за све нас су у најкритичнијим друштвено-политичким моментима у мом одрастању — који су од многих правили слепе послушнике лажних ауторитета, у мени будили енормну снагу да се борим за праве ствари, радим на себи, помажем другима, остајем при правим вредностима по сваку цену.

Шта је оно што си запамтила о Зорану Ђинђићу?

- Верујем да је тешко после његовог убиства, највеће трагедије у савременој српској историји, која је уједно била и лична трагедија свакога од нас који смо га ценили и следили, извући детаље живота који су се тако урезали у сећање. Али ипак, незаборавни су тренуци Зорана револуционара, који узвикује са бина, човека који је ујединио све нас, човека који је изговарао речи које су нас изграђивале као људе. Своју децу је водио кроз масе у јеку протеста, била сам поносна што носим име једног Ђинђића, његове ћерке. Много пута сам замишљала како је то имати оца као што је био Зоран: револуционара и реформатора.

Веб редакција ДС, Центар за едукацију ДС