ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Сенка Николић: Зоран Ђинђић је више од идеологије

- A +
Сенка Николић, победница квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Кикинди (Фото сервис ДС)Кикинда, 10. марта 2014.

Сенка Николић, студенткиња из Кикинде, на квалификационом такмичењу у беседништву у част Зорана Ђинђића победила је са беседом "Мит о Сизифу".

За учешће у "Беседама у Зоранову част" мотивисало је то што сматра да су млади људи они који треба да подигну свој глас и утичу на оно што се дешава у држави.

"Ја живим, заправо трудим се да преживим, у Србији. Живот у мојој земљи често поредим са једним митом, митом о Сизифу", рекла је Сенка у својој беседи.

У интервјуу организаторима такмичења, Сенка је између осталог објаснила због чега је одлучила да се такмичи, одакле црпи инспирацију и како је у себи открила беседницу.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Моја потреба да учествујем на такмичењу у беседништву проистиче из жеље да они који ме слушају чују глас младих. Беседништво је, за мене, јединствена прилика да у јавности изнесем свој став и мишљење, прво о демократији као о праву на избор и слободу говора, а затим и о различитостима којима обилује средина из које потичем.

Шта за тебе значи пласирати се у финале овог такмичења?

- Пласман у финале овог такмичења у мом случају није само жеља за победом, него и жеља да мојим вршњацима примером покажем како се можемо борити за права и изнети другачији став.

Одакле црпиш инспирацију за садржај беседе?

- Инспирацију за ово такмичење црпим из непосредне и шире околине, која је различита од свих које познајем. Црпим је, такође, и из сопствене породице која функционише по принципима демократије.

Како си у себи открила беседницу? Како си се припремала за учешће на такмичењу?

- Себе сматрам довољно храбром да, као прво, наступим јавно и своје мишљење поделим са људима које не познајем, а потом и да тему изнесем на себи својствен начин, те је за мене ово био изазов личне природе, који није тежак, али је вредан труда.

Често сам имала потребу да оно о чему размишљам — записујем, а онда сам схватила да је то нешто интимно, због чега не излази из мојих оквира. Због жеље да се мој глас што даље чује ту потребу или способност износила сам у гимназији, као и сада на факултету, а самим тим и у овом такмичењу.

Моје припреме, заправо, нису почеле извесно пре овог такмичења, него давне 1996. године, када сам имала само три године, јер сам на свој начин доживљавала све што се дешавало те зиме у мом граду.

Људи су у потпуном мраку корачали улицама како би изнели своје мишљење. Међу њима сам била и ја са својим родитељима. Из ове перспективе схватам колики је труд био уложен да се чује и наш глас, те се опет за исти залажем.

Шта је за тебе значио Зоран Ђинђић? Шта је оно што си запамтила о Зорану Ђинђићу?

- За мене је Зоран Ђинђић више од идеологије и неко кога нисмо постали сасвим свесни ни до данашњег дана. Вођа чијом смрћу није прекинут ни ток мојих мисли, ни жеља за променама. Човек који ме је научио да не мора увек да буде "или-или", већ да може да буде "и-и ".

Оно што сам запамтила о Зорану Ђинђићу сигурно јесте да се он цео живот опредељивао и да није трпео што већина њих донесе мали број одлука, а остало остави у недефинисаном стању. Запамтила сам да нас је будио из сна, а ми нисмо волели да нас неко буди.

"Волимо ли живот? Волимо. Немојмо онда траћити време, јер од времена је састављен.
Зашто је од свих створова на земљи, само човеку дато да замрзи сопствени живот?
Зашто идемо наоколо и причамо како нам је свет дужан живот?
Није нам дужан ништа, јер је настао први!
Дужни смо ми њему!"

Веб редакција ДС, Центар за едукацију ДС