ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Александар Танурџић: Није све само ''празна прича''

- A +
Александар Танурџић, победник квалификационог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Новом Саду (Фото сервис ДС)Нови Сад, 10. марта 2014.

Написавши беседу о слободној вољи човека "Не одричимо се", студент Александар Танурџић освојио је жири и победио на квалификационом такмичењу беседништва у част Зорана Ђинђића у Новом Саду.

Као мотиве за учешће у "Беседама у Зоранову част", овај млади човек наводи жељу да покаже да "није свака прича — прича у празно". Рођен 1988. године у Новом Саду, Александар савршено разуме изазове који стоје пред младим генерацијама у Србији, поручивши својим вршњацима да су битни, "као заједница индивидуа у којој свако остаје човек, а заједно смо људи".

О квалитету његове беседе можда најбоље говори цитат: "Србија је уцртана на карти света, а ми ћемо видети свет у Србији. Свет модеран и свет слободан".

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Идеја се јавила оног тренутка када су ми другови из странке предложили да се пријавим. Признајем да нисам одмах пристао, али сам касније на то гледао као на изазов. Требало је скупити храбрости и представити себе и своје ставове, а потом их презентовати слушаоцима и жирију.

Шта за тебе значи пласирати се у финале овог такмичења?

- Осим што сам победио сопствени страх, пласман ми представља велику част и задовољство у том смислу што сам сигуран да је барем неко чуо и на прави начин разумео оно што сам изговорио. Међутим, велика је одговорност на мени као на представнику Новог Сада, да међу осталим победницима потврдим глас новосадске омладине.

Одакле црпиш инспирацију за садржај беседе?

- Мишљења сам да инспирацију не би требало тражити ван самог живота. Беседа није фикција, стога актуелности просто изазивају потребу за изразом, у овом случају, вербалним. С друге стране, подршку тражим међу етаблираним беседницима, какав је био и сам Зоран Ђинђић.

Да ли је тема за тебе била тешка?

- Није била тешка, јер се сама наметнула, али је била захтевна. Требало је у краткој форми изразити суштину, говорити концизно, а тема је довољно широка да се у томе лако омане.

Како си у себи открио беседника?

- Претенциозно би било да себе назовем беседником. Још увек морам да тражим израз и много труда да уложим, да бих савладао ту вештину. У току образовања открио сам таленат, а он је предуслов за даљи рад и неговање беседништва.

Како си се припремао за учешће на такмичењу?

- За један овакав наступ потребно је доста вежбе. Имао сам људе који су ми били велика подрша, слушали ме и усмеравали. Захваљујем се другарима из странке и свима осталима на стрпљењу и огромној помоћи.

Шта је за тебе значио Зоран Ђинђић?

- На ово питање не могу дати адекватан, нити потпун одговор, зато што ми то године не дозвољавају. Из ове перспективе, он ми представља доказ да су промене могуће и да идеје нису нестале.

Шта је оно што си запамтио о Зорану Ђинђићу?

- Оно што сам запамтио и што сада увиђам јесте то да је био не само политичар, већ и филозоф који има моћ да промишља, увиђа и храброст да дела, чиме се данас ретко ко може похвалити.

Желиш ли нешто да додаш што смо пропустили да те питамо?

- Желео бих да поручим свим младим људима да негују реч, зато што је она моћно оружје. Да се изразе, зато што ће их сигурно неко чути, разумети и вредновати оно што су рекли и за шта су се заложили. Није све само "празна прича".

Веб редакција ДС, Центар за едукацију ДС