ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Представљамо Вам

Представљамо Вам: Филип Лескароски, финалиста беседништва у част Зорана Ђинђића 2010.


Филип Лескароски, финалиста 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Филип Лескароски, финалиста "Беседа у Зоранову част"

Какав је осећај бити финалиста "Беседа у Зоранову част", како си се осећао када си схватио да ћеш учествовати у финалу?

- Ово је свакако најтеже питање од пет постављених. Пре свега тако мислим зато што је немогуће дочарати тачан осећај финалисте, али приближно описујући га, могу да кажем да је фантастичан. Веома сам узбуђен што ћу имати прилику да у финалу пружим свој максимум, па зато и мислим да не претерујем са претходним описом својих емоција.

Пошто сам био последњи полуфиналиста који је прошао даље, није био нимало пријатан осећај пред проглашење. Чуо сам откуцаје срца, а то сам показивао и својим пријатељима из публике како бих добио било који знак подршке од њих. Нисам ни стигао то да дочекам, а већ сам чуо своје име као финалисте… Било је за памћење.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

Опширније...

Представљамо Вам: Кристина Стојановић, финалисткиња беседништва у част Зорана Ђинђића 2010.


Кристина Стојановић, финалисткиња 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Кристина Стојановић, финалисткиња "Беседа у Зоранову част"

Какав је осећај бити финалисткиња "Беседа у Зоранову част", како си се осећала када си схватила да ћеш учествовати у финалу?

- Представити сопствени став челним људима Србије - част је и велика одговорност.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Свако има право на слободу говора, али многи мисле да је ћутање злато. Ћутање, поред тога што нам допушта извесну сигурност живљења, у исти мах и одузима способност доказивања себе у светлу мислећег бића.

Taкав луксуз себи, заиста, не могу да дозволим, јер желим да наставим борбу коју је покојни премијер започео.

Опширније...

Представљамо Вам: Јасна Петровић, финалисткиња беседништва у част Зорана Ђинђића 2010.


Јасна Петровић, финалисткиња 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Јасна Петровић, финалисткиња "Беседа у Зоранову част"

Какав је осећај бити финалисткиња "Беседа у Зоранову част", како си се осећала када си схватила да ћеш учествовати у финалу?

- Част ми је представити се људима које поштујем и чути њихову критику. Сама чињеница да такви људи сматрају да треба да се такмичим у финалу је сама по себи признање. Стога, наступање у оквиру финалне вечери, за мене представља уживање и не носи никакав терет, нити смисао надметања.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Чим сам сазнала за такмичење у беседништву у част др Зорана Ђинђића, сходно својим афинитетима, пронашла сам себе, и кренула путем спознаје својих беседничких способности.

Опширније...

Представљамо Вам: Јелена Арсић, финалисткиња беседништва у част Зорана Ђинђића 2010.


Јелена Арсић, финалисткиња 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Јелена Арсић, финалисткиња "Беседа у Зоранову част"

Какав је осећај бити финалисткиња "Беседа у Зоранову част", како си се осећала када си схватила да ћеш учествовати у финалу?

- Увек је узбудљив осећај када се добије признање за свој труд. Учествовање у финалу овог такмичења је такво признање. Моје узбуђење је утолико веће имајући у виду да је у питању манифестација посвећена човеку који је сам уложио више труда од свих нас, а борећи се за заједничко добро, учећи нас шта значи бити грађанин.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

- Издвајам неколико мотива за учешће. Прво, чињеница да је такмичење ваљано пропраћено па се моје мисли могу јаче чути, од стране великог броја људи. Друго, желела сам да својом покретачком беседом будем део младих који ће показати да "нико није тако добар какав би могао да буде ако се још потруди", дакле тема такмичења ме је мотивисала. И треће, одати почаст.

Опширније...

Представљамо Вам: Сања Кљајић, финалисткиња беседништва у част Зорана Ђинђића 2010.


Сања Кљајић, финалисткиња 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Сања Кљајић, финалисткиња "Беседа у Зоранову част"

Какав је осећај бити финалисткиња "Беседа у Зоранову част", како си се осећала када си схватила да ћеш учествовати у финалу?

- Проглашење финалиста за мене је било посебно, јер је господин Шутановац причу почео цитатима из моје беседе, упоређујући те речи са речима др Зорана Ђинђића, и била ми је велика част, наравно. Тај је утисак био најјачи, а након њега и сазнање да сам добила прилику да учествујем у финалу.

Срећа, свакако, јер у беседи сам изнела своје мисли, ставове, а пролазак у финале је знак да се они који су ме слушали слажу са мном, и то је охрабрујуће. Сада имам прилику да говором пред још већим бројем људи, а тај осећај стимулише адреналин, сцена је нешто што једном уђе у крв и остаје ту.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

Сања Кљајић, финалисткиња 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)- Позориште, бенд, хор, приредбе и манифестације овог или оног типа - све је то допринело љубави према сцени и јавном наступу. Ипак, у позоришту стојимо иза ликова, у музици иза стихова и нота, у приредбама иза протокола, а ово је јединствена прилика када могу да станем на сцену, пред људе, а обратим им се својим речима и кажем им шта мене мучи и шта ми се врзма по глави. Обратити се јавности са надом да можда могу речима променити стварност је довољна мотивација.

Одакле црпиш инспирацију са садржај беседе?

- Постоје два човека која неизмерно поштујем. У част једног на овом такмичењу говоримо, а други је Милан Младеновић. Милан је неко ко је од свега највише желео и волео људе и позивао се на људскост. Слушајући његове речи, стихове и музику, научила сам да инспирацију пре свега тражим управо у људима, у сваком човеку око мене, оном ког познајем и ког не познајем.

Опширније...

Представљамо Вам: Тома Вукић, финалиста беседништва у част Зорана Ђинђића 2010.


Тома Вукић, финалиста 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Тома Вукић, финалиста "Беседа у Зоранову част"

Какав је осећај бити финалиста "Беседа у Зоранову част", како си се осећао када си схватио да ћеш учествовати у финалу?

Сваком младом човеку који на будућност гледа на начин сличан ономе какав је имао Зоран Ђинђић, је велика част да говори на такмичењу које се одржава њему у част. Па тако и мени. Пре свега, осећам се почаствованим приликом да наступим у финалу и изнесем на свој начин један од важних проблема са којим сматрам да се суочава друштво коме припадам.

Заиста, осећај је јединствен и тешко га је поредити са било чим другим, ја у свом досадашњем животу нисам доживео ништа слично. То је повезано са мојим односом према лику и делу Зорановом, тј. великим поштовањем које гајим према његовом наслеђу. Његове метафоре су већ више од деценију за мене велика мотивација у животу, како професионално тако и приватно и сада имам прилику да дам мали допринос његовом помену, то је за мене изузетан осећај.

Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?

Тома Вукић, финалиста 'Беседа у Зоранову част' (Фото сервис ДС)Знам да се ово такмичење одржава већ неколико година уназад, међутим, искрено, до ове године нисам се осећао спремним да наступим на овом такмичењу. Поновићу, ја имам изузетан лични однос према покојном премијеру и познат ми је његов став да од других људи очекује исто што и од себе - дакле максимум! Ја до сада нисам осећао да сам спреман да дам максимум.

Почетком ове године сам дипломирао са темом "Рециклажа у Србији" и било ми је изузетно стало да кроз овај формат такмичења људима скренем пажњу на стање у овој области. Сам однос, било ког модернег друштва, према животној средини је и један од критеријума његове зрелости и развијености.

Опширније...

Сава Стамболић, победник такмичења у беседништву 2008. године

Сава Стамболић, победник трећег такмичења у беседништву одржаног 12. марта 2008.Суботица, 31. јануара 2009.

Интервју: Сава Стамболић, победник трећег такмичења у беседништву 12. марта 2008. године у Београду, на тему "Моја визија Србије"

Како си у себи открио беседника?

Могло би се рећи да су други у мени открили беседника. Од малих ногу имао сам потребу непрестано да говорим, био сам брз у закључивању и вербалном реаговању на све појаве у окружењу. Први "беседнички" наступ сам имао на приредби за Деда Мраза са једно четири-пет година када сам рецитовао "Зеко зекане"... и док су многа друга деца плакала или ћутала ја сам врло опуштено извео своју тачку. Рано сам научио да читам тако да сам у обданишту читао преводе цртаних филмова другарима из групе. У школи сам због правилног говора стално нешто читао на часовима, па сам касније водио многе приредбе. Тако да сам у основној школи почео да откривам да ми није проблем да говорим пред великим бројем људи и да је то нешто што ми је некако природно и што волим.

Опширније...

Алексеј Степанов, победник такмичења у беседништву 2007. године

Алексеј Степанов, победник другог такмичења у беседништву одржаног 12. марта 2007.Кикинда, 30. јануара 2009.

Интервју: Алексеј Степанов, победник другог такмичења у беседништву 12. марта 2007. године у Београду, на тему "Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами!"

Како си у себи открио беседника?


- Моја жеља да кажем све што мислим о свету и стварима које ме окружују, моја чврста уверења да је то што имам да кажем исправно и искрено, учврстили су ме у одлуци да наступим као беседник. Уз све то, и моје политичко опредељење је допринело томе да одвојим добро од лошег и да заступам све исправне и оправдане циљеве Демократске странке кроз лични ангажман. Тек кад човек стане испред својих речи, постане свестан њиховог значаја и утицаја на друге, а то ми је и био крајњи циљ, кроз учешће на овом такмичењу.

Где си и да ли си учио беседништво?

- Нисам учио само беседништво, већ сам кроз различиту литературу сакупљао примере и упоређивао их. Лако је уочити разлику између историјских беседа и ангажоване вештине говорништва. Вероватно је и природни таленат и слобода говора пред публиком пресудна да се неко може опробати као беседник.

Опширније...

Милан Новаковић, победник првог такмичења у беседништву 2006. године

Милан Новаковић, победник првог такмичења у беседништву одржаног 12. марта 2006. Кикинда, 29. јануара 2009.

Интервју: Милан Новаковић, победник првог такмичења у беседништву 12. марта 2006. године у Кикинди, на тему "Ако Србија стане?"

Како си у себи открио беседника?


- После победе на такмичењу у беседништву у Кикинди, 12. марта 2006. године, цео град је у мени "видео" беседника, па сам и ја временом почео тако да се осећам. Сваки разговор о победи деловао је сугестивно на мене, давао ми самопоуздање и ево, резултат је и овај интервју.

Где си и да ли си учио беседништво?

- Проучио сам правила беседништва, вежбао испред огледала, ишао на семинаре о јавном наступу, пажљиво проучавао Зоранове и Борисове говоре, и читао, читао, и читао… Да би постао беседник, осим талента потребно је и пуно вежбе.

Опширније...

О беседништву

Демократска СтранкаМожемо рећи да се већина теоретичара који су изучавали беседе и беседништво, сложила да беседништво представља вештину (уметност) доброг говора.

Ту долазимо до онога што је кључно за беседништво, а то је да осим што беседништво разумемо као вештину и уметност, свесни смо да су, без обзира на постојање талената, неопходна додатна лична улагања да би се на прави начин овладало говорничком вештином, тј, да још поједноставимо − неопходни су и надареност и рад.

Свака беседа се састоји из две основне компоненте: логичке и естетске, односно садржине и форме или, још јасније, од онога "шта се говори" и онога "како се говори".

(Извор: Центар за едукацију ДС)