Шта смо у 2011. години...

Ову годину не испраћамо онако како смо се надали – као земља са статусом кандидата за чланство у Европској унији. Ипак, 2011. је година у којој је у европским интеграцијама урађено много, чак и више него у многим претходним годинама.

Окончана сарадња са Трибуналом у Хагу

Најпре, у, сада већ скоро прошлој, 2011. години окончали смо онај део сарадње са Трибуналом у Хагу који се односио на хапшење и изручење оптужених за тешке ратне злочине. У мају је ухапшен и изручен Ратко Младић, а у јуну и последњи преостали оптуженик Горан Хаџић. Злочини који су се десили током деведесетих моћи ће сада да добију судски епилог, да се утврди појединачна одговорност и тиме допринесе утврђивању истине и помирењу у региону. Иако се ова обавеза највише сагледавала у контексту европске интеграције Србије, то је више обавеза према жртвама и јасан став да нема некажњивости за злочине који су у претходној деценији почињени.

Начин на који функционише законодавна, извршна и судска власт, као и независна регулаторна тела у Србији, промењен је. Заокружен је законодавни оквир и створене институције које омогућавају да све гране власти у Србији функционишу ефикасније, транспарентније и одговорније.

Укинуте бланко оставке

Кренимо од Народне скупштине – уз раније промене Пословника, које су довеле до тога да Скупштина ради боље, а да су дискусије усмереније, унете су и измене које јачају независност регулаторних тела, омогућавајући њихово извештавање без страха од последица које изостанак политичке подршке може донети. На иницијативу Народне скупштине, измењен је Закон о избору народних посланика, тако да је, у овом мандату мало коришћена, пракса бланко оставки укинута. Такође, уведен је редослед на листи као критеријум уласка посланика у парламент, али и обавеза да трећина на листи буду жене. Скупштина је допринела јавној расправи о законима увођењем праксе „јавног слушања“ или отворених седница одбора на којима су разматрани поједини закони.

Извршна власт је, под притиском инструмената попут Националног плана интеграције Србије у Европску унију и Акционог плана за стицање статуса кандидата, утврдила и у скупштинску процедуру упутила много више законских предлога.

Усвојен је Закон о повраћају имовине и обештећењу

Многи од донешених Закона су били изузетно важни, попут Закона о финансирању политичких активности, чији ћемо значај у обавези веће отворености тек видети приликом предстојећих избора. Усвојен је и Закон о повраћају имовине и обештећењу, који је, уз Закон о јавној својини, допринео јаснијој ситуацији у погледу остваривања имовинских права, али и исправљању старих неправди, што је потез на који се дуго чекало и који није било лако учинити у тешким економским околностима, када је потребно наћи меру између правичности и економске одрживости. У многим секторским областима донети су системски закони, попут Закона о енергетици, Закона о тржишном надзору, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о концесијама и јавно приватном партнерству…

Реформа правосуђа

Велики рад на реформи правосуђа је и у овој години настављен. Србија је у овај тежак процес ушла у ранијој фази свог процеса интеграције него многе земље које су пут до чланства већ прешле. Ипак, чињеница да је раније ушла у процес, не значи да у њему има повластице које други нису имали. Примедбе које је Европска комисија на реформу правосуђа имала биле су озбиљне и тешке и велики напор је уложен да се према њима поступи. Мишљење о захтеву Србије за чланство, објављено 12. октобра, показује да је доста тога успешно урађено, али и означава даље приоритете.

Независна регулаторна тела

Независна регулаторна тела полако постају „четврта“ грана власти, постепеним отварањем већег простора за њихов рад, и то и у буквалном и у пренесеном смислу речи. Нека од тела су формирана, у многима су процедуре избора руководилаца и управних одбора, које су се вукле и по неколико година, окончане, стварајући извесност, а тиме и више простора за независност у раду. Оне који су раније формиране, показале су радом да се грађани на њих могу ослонити, а друге гране власти уче да буду отвореније и одговорније.

Јавно представљени одговори на ЕУ Упитник

Паралелно са овим реформским процесима, прошла година је обележена и одговорима на Упитник, као и интензивним дијалогом са Европском комисијом у вези са припремом Мишљења на захтев Србије за чланство у Европској унији. Знајући да смо се за одговарање на Упитник припремали, Комисија нам је оставила кратак рок, па смо одговоре доставили за мање времена него било ко пре нас. Такође смо дали простора и невладиним организацијама да учествују у овом напору, желећи да Комисија има што потпунију слику ситуације у земљи, али и да допринесемо разумевању да је то што зовемо европском будућношћу заједничка ствар свих нас. Задатак одговора је био не да прикаже идеално стање, већ да што верније опише стварно. У истом тренутку када су достављени Комисији, и нашим грађанима је омогућено да, на интернет презентацији Канцеларије за европске интеграције и Владе Србије, имају увид у све послате одговоре.

469 мил. евра извоз наспрам губитка од царина у износу од 198 мил. евра на основу примене Прелазног трговинског споразума са земљама ЕУ

Коначно, наставили смо са успешном применом Прелазног трговинског споразума, чекајући да се процес ратификације заврши и на снагу ступи Споразум о стабилизацији и придруживању. Циљ Споразума је успостављање слободне трговинске зоне између Србије и земаља ЕУ у прелазном року од шест година, како је договорено процесом преговора. Иако смо у 2011. били скоро на половини тог периода, и даље је корист коју наши извозници остварују због преференцијалног третмана (469 милиона евра у првих 10 месеци 2011) више од двоструко већа него што је губитак од царинског прихода који у Србији бележимо због смањења царина до кога долази због постепеног отварања тржишта Србије (198 милиона евра у првих 10 месеци 2011).

Примена и спровођење донетих Закона и наставак реформи

Наравно, ситуација у земљи је далеко од идеалне. Али, Европска комисија, која је наш напредак оцењивала, није нас мерила према идеалном стандарду, већ према томе колико смо се променили. А јесмо много, иако нас још много посла чека – то грађани и сами виде, није потребно да им то каже Европска комисија. Свако од нас би волео да је посао ишао брже и да се резултати осете раније.

Али, на следећим изборима важиће правила строжијег Закона о финансирању странака. Посланици изабрани на њима неће имати могућност бланко оставки. Знаћете редослед којим ће ући у скупштину. Ако вам се чини да се од јавности крије нешто што је њено право да зна, можете, као што све већи број људи то чини, у свакодневном раду то и видим, да затражите приступ информацији од јавног значаја. Можете затражити помоћ заштитника грађана уколико сте били жртва угрожавања неког права. И, наравно, можете пратити примену свих донетих закона. Без обзира на то што ће и грађани и Комисија рећи да је она неједнака по областима и да има много простора за поправљање, много је боље вршити притисак да се примене донети закони него да се рад на њима убрза и да буду усвојени.

Најбоље што можемо учинити у следећој години јесте да овај реформски напор наставимо. То неће бити лако, економска ситуација је тешка, година изборна, а има и оних који сумњају да ли треба наставити европским путем ако одлука о статусу кандидата није донета овог децембра. Да је пут прави, иако је тежак, постаје јасније кад погледате европску агенду, од укидања бланко остави до хапшења Младића – нема ствари за које жалите што су урађене, али има пуно оних за које бисте волели да су урађене и раније.