 Београд, 12. марта 2010.
Победник петог такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића "Беседе у Зоранову част", које је ове године одржано на тему "Нико није тако добар како би могао да буде ако се још потруди" је Тома Вукић, дипломирани биолог из Београда.
Председник Србије и председник Демократске странке Борис Тадић је, проглашавајући победника на свечаности у Југословенском драмском позоришту, истакао да Србија циљеве који су пред њом не може остварити без огромне енергије грађана, пре свега, младе популације.
 Грађани Србије, како је поручио, данас морају да одлуче да раде много више него до сада, како би надокнадили време које претходне генерације нису провеле на послу.
"Верујем да у Србији и даље постоје спремност, нада и хтење, али и обећања. Моја намера је да не буде неколико година празних обећања, већ да завршим ово што је Зоран започео, а то не могу без ових младих људи", рекао је Тадић.
Према његовим речима, грађани у извесним ситуацијама могу да за тешкоће криве државу, али пре тога увек треба да се запитају да ли су они сами учинили довољно за себе.
|
|
Детаљније...
|
 Инес Скоко, финалисткиња "Беседа у Зоранову част"
Какав је осећај бити финалисткиња "Беседа у Зоранову част", како си се осећала када си схватила да ћеш учествовати у финалу?
- Бити финалисткиња такмичења у беседништву представља велику част. Осећам се задовољно и срећно што учествујем у такмичењу посвећеном великом човеку, какав је био др Зоран Ђинђић.
Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?
- Млади често нису у прилици да изнесу своје ставове и мишљења, па отуд идеја да јавност бар на пет минута чује моју причу.
|
|
Детаљније...
|
 Владимир Живановић, финалиста "Беседа у Зоранову част"
Какав је осећај бити финалиста "Беседа у Зоранову част", како си се осећао када си схватио да ћеш учествовати у финалу?
- Бити међу осморо људи који су добили прилику да кажу свој став и покажу своје беседничко умеће пред председником државе је изузетна част. Веома сам поносан.
Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?
- Са једне стране, пожелео сам да изађем из своје собе, станем пред људе и кажем шта мислим. Са друге стране, верујем да учешћем на овом такмичењу дајем свој мали, али конкретан допринос животу идеје Зорана Ђинђића.
|
|
Детаљније...
|
 Филип Лескароски, финалиста "Беседа у Зоранову част"
Какав је осећај бити финалиста "Беседа у Зоранову част", како си се осећао када си схватио да ћеш учествовати у финалу?
- Ово је свакако најтеже питање од пет постављених. Пре свега тако мислим зато што је немогуће дочарати тачан осећај финалисте, али приближно описујући га, могу да кажем да је фантастичан. Веома сам узбуђен што ћу имати прилику да у финалу пружим свој максимум, па зато и мислим да не претерујем са претходним описом својих емоција.
Пошто сам био последњи полуфиналиста који је прошао даље, није био нимало пријатан осећај пред проглашење. Чуо сам откуцаје срца, а то сам показивао и својим пријатељима из публике како бих добио било који знак подршке од њих. Нисам ни стигао то да дочекам, а већ сам чуо своје име као финалисте… Било је за памћење.
Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?
|
|
Детаљније...
|
 Кристина Стојановић, финалисткиња "Беседа у Зоранову част"
Какав је осећај бити финалисткиња "Беседа у Зоранову част", како си се осећала када си схватила да ћеш учествовати у финалу?
- Представити сопствени став челним људима Србије - част је и велика одговорност.
Откуд идеја да се пријавиш за такмичење?
- Свако има право на слободу говора, али многи мисле да је ћутање злато. Ћутање, поред тога што нам допушта извесну сигурност живљења, у исти мах и одузима способност доказивања себе у светлу мислећег бића.
Taкав луксуз себи, заиста, не могу да дозволим, јер желим да наставим борбу коју је покојни премијер започео.
|
|
Детаљније...
|
|
|
<< << < < 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 > > >> >>
|
|
Page 1 од 20 |
m.ds.org.rs
RSS
Facebook
Twitter
