Децентрализација по Динкићу
Актуелни владајући режим СНС, СПС и УРС био је веома активан последњих месеци тражећи и промовишући „децентрализацију Београда“. Сакупили су више од 100.000 потписа у прилог таквим захтевима, тражили промену Статута града, и од тога правили представу за јавност. На речима, рекло би се, велики заговорници децентрализације.
Посебно је као велики заговорник децентрализације била позната странка Г17 која је ради веће убедљивости своје децентрализаторске демагогије чак и променила име у УРС.
У пракси, међутим, деловали су у сасвим супротном смеру. Низ мера и измена закона усмерених на укидање и умањивање локалних прихода уз истовремено увећавање републичких прихода указује на типично централизаторско понашање. Не може се говорити о преношењу надлежности на ниже нивое ако им се истовремено не пренесу и средства за обављање тих надлежности.
Дакле, прави и искрени процес децентрализације прати и фискална децентрализација, односно преношење средстава са републичког на регионални и локални ниво. Тренутно је актуелан управо супротан процес, дакле централизација.
Када се говори о децентрализацији нижих нивоа, на пример децентрализацији града Београда, она би требало да подразумева преношење права и надлежности са градског на ниже нивое, градских општина, месних заједница или чак и ниже. За то се, наводно, УРС веома залаже. Ипак, министар Динкић делује сасвим супротно.
Новоустановљена пракса блокирања рачуна Града од стране трезора и Министарства финансија заправо сугерише да Град треба додатно да централизује све општине, сва предузећа, установе, болнице и школе у граду и стави их под своју директну управу.
Ако се читав град кажњава ако неко, на пример у Гроцкој, заборави да плати рачун од пар хиљада динара, то наводи на закључак да Влада очекује од Града да преузме контролу над свим плаћањима и финансијама а тиме и над радом свих делова градског система за које, декларативно и на речима, тражи да их Град осамостали и децентрализује.
Сва је прилика да блокирање средстава која припадају Граду и њихово задржавање на републичком рачуну указује на катастрофално и безизлазно стање државних финансија па министар финансија мора да посегне за новцем који припада локалу. Притом, изговор да се то чини у складу са Законом о буџету који предвиђа могућност таквих блокада пада у воду када се види да одређени градови и локалне самоуправе не бивају блокирани иако подаци показују да и њихове установе имају дугове у прекораченом року. Лако је погодити да су у тим градовима и општинама на власти странке владајуће коалиције, а нарочито из УРС-а.
По свему што актуелна власт ради, више је него јасно да сопствену неспособност покушавају да прикрију обесмишљавањем децентрализације, а терет неспособности пребацују на грађане.
Зоран Алимпић
