ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Интегрално излагање председника Србије Бориса Тадића на седници СБ УН

- A +
Излагање председника Србије Бориса Тадића на седници СБ УН"Част ми је што пред овим високим форумом Уједињених нација могу да у име Србије и Црне Горе изложим наше виђење ситуације на Косову и Метохији, а поводом последњег Извештаја Генералног секретара о мисији УН у овој покрајини.

Такође ми је драго да видим у делегацији господина Јесен-Петерсена и легитимног представника албанског народа са Косова и Метохије, али упозоравам да би било изузетно опасно ако би се његово присуство данас могло протумачити као прејудицирање исхода преговора о статусу који управо почињу.

Пре два и по месеца, под окриљем Уједињених нација, формално су почели политички разговори о будућем статусу Косова и Метохије. Том приликом јасно је изражен став Савета безбедности и других релевантних међународних чинилаца да, упоредо са разговорима о будућем статусу, на самом Косову и Метохији привремене институције самоуправе и УНМИК морају далеко брже и ефикасније него до тада да раде на испуњавању стандарда.


Јер, без испуњавања стандарда нема зајемчених права и слобода, економског опоравка и европске перспективе за становнике Косова и Метохије, као што су и изгледи да се преговори о будућем статусу окончају споразумним решењем знатно мањи.

Србија и Црна Гора прихватила је став Савета безбедности да преговори о будућем статусу покрајине отпочну упркос томе што стандарди ни из далека нису били испуњени, чиме је показала своју спремност да трага за споразумним решењем косовског проблема. Разуме се, у том трагању за политичким компромисом Србија и Црна Гора недвосмислено се држи основних начела и норми међународног права, а пре свега оних која се односе на поштовање суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава.

Такав став моје земље није само у складу са начелима и праксом који владају у међународним односима; он је у пуној сагласности са свим документима УН који се односе на Косово и Метохију, а пре свега са Резолуцијом Савета безбедности УН бр.1244.

У Извештају Генералног секретара који се односи на другу половину прошле године, јасно се каже да, упркос извесним позитивним резултатима, испуњавање стандарда на Косову и Метохији тече сувише споро, да "касни или стагнира".

Ова ситуација има рђаве последице за све становнике покрајине, али неоспорно најтеже погађа Србе. Није реч само о томе да је оштрица прогона и дискриминације најчешће и највише уперена на њих. Суштина проблема је у огромним неправдама почињеним против Срба после јуна 1999. године, које до данас највећим делом нису исправљене.

Око 60 одсто српског становништва у овом периоду је протерано са Косова и Метохије; они и даље живе као интерно расељена лица у централној Србији и чекају повратак у своје домове, што им још увек нико није омогућио. Сви градови у покрајини, осим Северне Митровице, 1999. етнички су очишћени од Срба, а тако је и данас, мада је мултиетничко Косово тешко замисливо без Срба у Приштини, Призрену или Пећи.

Чак и да понегде постоји напредак у испуњавању стандарда - ако се не дотиче горућег проблема повратка, то није суштински напредак. Они Срби који су упркос свему остали на Косову и Метохији живе делом на самом северу покрајине, у неколико општина са српском већином, а делом јужно од Ибра, у већим или мањим енклавама, где су изложени систематским притисцима и дискриминацији.

Ситуација српских енклава у погледу личне безбедности и слободе кретања и даље је веома тешка, незапосленост и сиромаштво су велики, животни услови уопште далеко су од нормалних. Власт у Приштини се понаша према њима дискриминаторски када је реч о електричној енергији, а у последње време врши на њих и додатни притисак тако што им се онемогућава да буду нормално информисани и да комуницирају са светом. Из Приштине им, наиме, блокирају приступ фиксној и мобилној мрежи београдског "Телекома", који легално ради на Косову и Метохији, и уједно их спречавају да прате програм српске телевизије са севера покрајине. Дозволите ми да се и овде послужим истим речима. Чак ако понегде и има напретка у испуњавању стандарда - уколико се он не дотиче горућег проблема српских енклава на Косову и Метохији, то није суштински напредак. У оваквој ситуацији сасвим је разумљиво што Србија, укључујући Србе у покрајини, гледа на статусни процес двојако, са забринутошћу колико и са надом.

Ми се надамо да ће садашњи положај Косова и Метохије, који не задовољава ни Србе ни Албанце ни међународну заједницу, кроз преговоре о будућем статусу бити замењен трајнијим, стабилнијим и праведнијим решењем.

Али у исти мах страхујемо да преговори могу бити минирани наметањем независности Косова и Метохије, потезом који нема никакво упориште у међународном праву и који би дестабилизовао политичке прилике на Балкану.

Желим пред овим форумом да отворено изнесем став Србије и Црне Горе и о једном и о другом - и о томе шта су предности споразумног, компромисног решења, као и о томе шта су опасности од једностраног, наметнутог решења.

И у самој Контакт групи недавно је упозорено да се питању Косова не сме прилазити мимо општих принципа међународног права, јер би се тако створио опасан преседан и на самом Балкану и у другим деловима света.

Правна и политичка начела на којима почива међународни поредак не могу важити само за једне народе и државе, а превиђати се у случају других. То је поука коју је Србија извукла из тешког наслеђа деведесетих година, али она важи и за друге.

Српски народ је ту поуку потврдио када је, руковођен идеалима демократије, мирним путем срушио режим Слободана Милошевића 2000. године.

Тврдити да су захтеви за отцепљењем у начелу неприхватљиви када је реч о међународно признатим државама, али да исти тај захтев треба уважити косовским Албанцима зато што су толико претрпели под режимом Слободана Милошевића, значи заборавити не само на међународно право него и на политичке последице које би имала таква једнострана, Србији и Црној Гори наметнута одлука.

Зато је сасвим природно што већина земаља у самом региону данас гледа са великом забринутошћу, а понекад и са отвореним неодобравањем на могућност отцепљења Косова и Метохије.

Независност Косова довела би до једностране промене међународно признатих граница на Балкану, а то би дестабилизовало прилике у региону и отворило простор за обнову конфликата из прошлости. Једино Албанија подржава захтев својих сународника са Косова и Метохије за отцепљењем од Србије и СЦГ.

Посматрати Косово као изузетак и јединствен случај, колико год та идеја имала присталица, политички је кратковидо и опасно. Јер, ако би се косовским Албанцима признала независност, зашто је не би добиле и етничке групе у другим државама које је исто тако гласно и емотивно траже као Албанци код нас?

У том смислу је тачно да је "косовски случај" важнији од самог Косова: решење за Косово и Метохију имаће огроман значај и за Балкан и за европску безбедност уопште.

Систем демократских вредности данашњег света не познаје мерило по којем би политичке аспирације косовских Албанаца имале тежину која се иначе не признаје једностраним захтевима за отцепљењем. Ако би, упркос томе, Косово постало независно, то би на жалост био аргумент и охрабрење за сецесионистичке покрете на многим другим местима у свету. Негативне последице симпатија с којима се често гледа на захтев за независношћу Косова видне су већ данас. Уместо да се положај Срба на Косову и Метохији види као доказ да политичка елита косовских Албанаца није истински привржена мултиетничком друштву, све чешће се чује како би Србија требало да прихвати независност Косова и Метохије у замену за побољшање положаја српске заједнице у покрајини.

Тражи се, дакле, да Срби прихвате независност Косова и Метохије да би им се признала основна људска права и слобода. Овакав начин размишљања мени је дубоко стран, стран је демократској Србији, а сигуран сам и да је противан демократским вредностима савременог света.

Срби на Косову и Метохији, као људи било где на свету, имају природно право на личну слободу и сигурност, на заштиту свог националног и културног идентитета, на слободу изражавања и политичког организовања, на слободу вероисповести, на заштиту своје имовине.

Њима та права морају бити призната, јер се тиме испуњавају суштинске обавезе које је на себе преузела међународна управа у покрајини и, преко ње, саме Уједињене нације, што се најбоље види по изричитим одредбама Резолуције 1244 СБ УН.

Та права нису, и не могу бити, предмет трговине између Београда и Приштине. Слобода, правда и демократија су вредности које не смеју бити предмет политичког погађања, већ припадају сваком човеку.

Прва рунда разговора о будућем статусу Косова и Метохије треба да буде одржана за мање од недељу дана. Предмет тог бечког састанка биће децентрализација власти у покрајини, коју државни врх у Београду и сами Срби са Косова и Метохији схватају као реалистичан начин да се српској заједници у покрајини врате нормални услови живота а интерно расељеним лицима омогући повратак.

Београдски план децентрализације објављен је пре више од месец дана, тако да свако може да се увери колико су захтеви које он садржи минималан институционални оквир за опстанак Срба на Косову и Метохији.

Начин на који се према тим захтевима буде одредила албанска страна показаће, чини ми се, шта се може очекивати и у даљој фази преговора која ће се тицати самог будућег статуса Косова и Метохије.

У тој фази, за коју је кључно да се одвија путем директних разговора српске и албанске стране, а уз присуство међународних посредника, треба наћи политички компромис између двеју на изглед непомирљивих опција.

То је задатак који није лак, али он уједно представља најбољи начин да се провери политичка зрелост и демократско опредељење оних који се буду нашли за преговарачким столом.

Политичка платформа Београда када је реч о будућем статусу Косова и Метохије у основним обрисима је позната и нема разлога да је овде понављам. Али, желим ипак да истакнем неколико ствари битних за заједничку будућност целог Западног Балкана и његову европску перспективу.

Прво, политички компромис који нуди Београд омогућава да се последњи велики конфликт са простора бивше Југославије реши споразумним путем, без једностране промене међународно признатих граница и политичке дестабилизације коју она увек собом повлачи.

Друго, Албанци на Косову и Метохији добијају веома широку аутономију, која ће их у већини питања свакодневног живота учинити самосталним у односу на Београд - под условом да такву исту аутономију прихвате за српски ентитет у покрајини.

Треће, споразумно решење до којег би се дошло на овај начин било би међународно гарантовано и, после истека одређеног периода од, рецимо, 20 година, оно би се поново нашло за преговарачким столом.

Четврто, процес сарадње Србије и Црне Горе, укључујући Косово и Метохију, са Европском унијом наставио би се путем одговарајућих механизама придруживања.

Конкретне појединости оваквог решења, које би му удахнуле живот и учиниле га основом успостављања владавине права и мултиетничке коегзистенције на Косову и Метохији, могу се наћи тек у директним преговорима двеју страна.

Демократска Србија спремна је за такве преговоре и учиниће све да они успеју, штитећи своје легитимне интересе и истовремено уважавајући легитимне интересе других.

Ако се на тим преговорима сви буду тако понашали, уверен сам да ће се они успешно завршити и да ће тако бити отворена нова страница у дугој и најчешће конфликтној историји српско-албанских односа.

Та нова страница биће уједно и важан корак у политичком, економском и културном приближавању Балкана Европи, циљу којем данашња Србија тежи колико и друге земље у овом делу света."

Повезане вести

Демократска странка

Политички противник ДС-а ће увек бити СНС, а не опозиција

Београд, 15. новембра 2015.Демократска странка изражава жаљење због чињенице да Борис Тадић сву енергију улаже у борбу против опозиционе Демократске...
Демократска странка

Жалостан обрачун Бориса Тадића са ДС

Београд, 7. маја 2014.Демократска странка сматра да је жалосно што је Борис Тадић у потпуности прихватио реторику СНС, а своје политичко деловање засновао на обрачуну са странком коју је...
Демократска странка

ДС Војводине: Тадићу смета само Демократска странка

Нови Сад, 6. маја 2014.Покрајински одбор Демократске странке (ПО ДС) за Војводину оценио је да бивши председник ДС, а сада лидер Нове демократске странке, Борис...
Председник Демократске странке Драган Ђилас (Фото: Нови магазин)

Ђилас: Обећао сам људима да ћу бити градоначелник

Београд, 13. марта 2014.Интервју Драгана Ђиласа за "Нови магазин" Председник Демократске странке и њен кандидат за градоначелника Београда Драган Ђилас сматра да ће...
Председник Демократске странке Драган Ђилас (Танјуг, архива)

Ђилас: ДС је ослобођена пртљага који ју је оптерећивао

Београд, 13. марта 2014.Интервју Драгана Ђиласа за "Недељник" Демократска странка је рашчистила са политиком Душана Петровића, Слободана Хомена, Вука...