ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Драган Ђилас, говор на радном делу XV Скупштине ДС

- A +
Драган Ђилас у обраћању делегатима XV Скупштине Демократске странке (ФоНет)Београд, 25. новембра 2012.

Говор Драгана Ђиласа на радном делу XV Скупштине Демократске странке

Поштоване демократкиње, поштоване демократе,

Што се мене тиче, уз мој говор нећете имати прилике да се појавите на Твитеру, не знам да ли ћете се смејати као уз претходни, али надам се да ћете ме пажљиво саслушати.

Долазећи данас на Скупштину Демократске странке одлучио сам да не причам о великим данима Демократске странке, о томе да смо ми фактор стабилности, чувари вредности или странка вреднија од других. Не зато што ја то не мислим, него зато што то данас не би било пристојно.

Ма колико да су данас наши противници гласни, они не могу да изађу пред грађане Србије и да кажу: Ево, једна једина ствар, једна важна ствар за Србију коју смо ми сами урадили без помоћи Демократске странке. Истина је да нема важне ствари у Србији која је учињена у последњих десет година, нема важне ствари коју је Србија постигла, а да Демократска странка није учествовала у њој или била њен политички гарант. У сваком успеху Србије, у свакој доброј одлуци коју је ова земља донела, ми смо учествовали.

Али чињеница је и да смо одговорни за то што се у Србији данас тешко живи, што је велика незапосленост, и што Србија има председника који више прича о печењу ракије него о економији, култури и образовању заједно. Могао бих свакога у Србији да погледам у очи и да кажем: Да нам нису убили премијера, да нису десет година као лидери антиевропске Србије рушили све што смо ми градили, Србија би данас била боља. И не бих лагао. Али ја то нећу да кажем.

Србија данас живи тешко, многи људи и даље остају без посла, стандард грађана пада, курс и инфлација расту. Србија се као и пре петнаест година све више плаши за своју егзистенцију и за своју будућност. Јасног плана како да Србија крене напред - нема. Прошлост полако али сигурно постаје наша једина опција за будућност. Поново у Србији један човек а не држава одлучује ко је исправан а ко крив, поново новине у Србији уместо судова издају потернице, пресуђују и шаљу на робију. Поново председник Србије пушта из затвора кога хоће, поново тврдимо да је Вуковар био српски град и да злочина у Сребреници готово и да није ни било. Поново се жали што Србија нема снаге да елиминише своје противнике, а све гласније се чује и да проблема на Косову не би ни било да је Слободан Милошевић само остао на власти. И све то грађани Србије виде. Али то није нова политика, то су изговори. Зато ћу се трудити да данас не причам пароле, не говорим о њима, него говорим истину и говорим о нама.

Драган Ђилас у обраћању делегатима XV Скупштине Демократске странке (ФоНет)Демократска странка, ако жели поново да води Србију, данас треба најпре да се извини грађанима који су је годинама подржавали. Треба да се извинимо не зато што сва своја обећања нисмо испунили, него зато што нисмо урадили све што смо могли и зато што смо дозволили да некима од нас криза буде изговор за све. Треба затим јасно да се одредимо према својим грешкама, и према људима који су у наше име грешили, да бисмо кренули напред. Јер, драги пријатељи, нисмо сви исто радили, нисмо сви исто грешили, па тако не можемо бити ни сви исто одговорни. 6. маја је наш кандидат за председника Србије победио у првом кругу. 6. маја смо на локалним изборима у Србији, кад саберете све општине, добили 904.000 гласова. Наши највећи политички противници 200.000 гласова мање, само 704.000 гласова. Али, 6. маја на парламентарним изборима где се оцењивао рад Владе Србије добили смо 860.000, а СНС 940.000. И то је оцена грађана свих нас. То је и доказ да Демократска странка има најбоље људе, али је питање да ли су они били на најважнијим местима. Ја намеравам да у будућности ту оцену грађана поштујем.

Да бисмо се о свему што смо као странка у последњих десет година јасно и гласно одредили, предложићу вам уколико данас будем изабран за председника, да Бориса Тадића једногласно изаберемо за почасног председника Демократске странке. Борис је за ову државу учинио много и ја сам у ових десет година много о томе говорио. Србија је за време његовог мандата постала боља земља, у којој и Европа и свет виде сигурног партнера за будућност. Србија је у време његовог мандата изградила тај аутопут ка Европској унији којим данас путују и неки други, али концесију на тај пут има Демократска странка. Поред тог свог државничког рада који га чини сигурно највећим лидером у овом делу Европе у последњих неколико деценија, Борис је и предложеним изменама Статута, као и одлуком да се повуче из трке за председника поставио нови стандард у Демократској странци када је однос према личној одговорности и изборној вољи грађана у питању. И тај његов пример од данас морамо сви да следимо јер је ту на делу најјасније показана разлика између нас и свих других странака у Србији код којих су личне амбиције деценијама важније од воље грађана.

Сви министри који су седели у влади која није од грађана добила прелазну оцену треба добро да размисле да ли је логично да и даље седе у парламенту и представљају Демократску странку, и то без обзира на то што су неки од њих сјајно радили свој посао и што сам сигуран да ће Демократска странка неке од њих поново кандидовати за најважније функције. Али ја верујем у тимски рад, не верујем у појединце. Кад сте део тима, онда сви заједно сносите заслуге, али сви заједно сносите и одговорност. Ово је важно, најпре због грађана, па онда и због нас самих. Само кроз истину и одговорност, странка из ових избора може да изађе уједињена и јача.

Након што смо се одредили и према заслугама и према грешкама, треба пред Србију да изађемо са новим решењима за своју политику. Србија се пету годину бори са кризом и повеље и политички манифести, и можда и неки заокрети у идеологији неће бити довољни. Србији је данас више него икада потребан јасан план за излазак из кризе. Ја верујем у одговорност, у стручност и у рад који доноси резултате. Зато предлажем да Демократска странка своју будућу политику дефинише кроз јасан национални план за излазак Србије из кризе. Тај план мора да буде реалан, да има јасан економски циљ. Мора да понуди решења и приоритете који Србију могу да изведу из кризе. Не треба да буде писан ни за професоре, ни за политичаре, али мора да буде стручан, и да садржи политичке принципе прихватљиве за све друге колико и за нас. Мора да буде разумљив сваком човеку у овој земљи, без обзира на године и школу. Свако мора да препозна у њему своју шансу и своје место. Само такав план, који реално сагледава наше грешке, који не нуди нове изговоре него решења, може постати наша нова политичка платформа на којој ћемо изградити своје политичке савезе и будуће поверење грађана.

Драган Ђилас у обраћању делегатима XV Скупштине Демократске странке (ФоНет)Како видим тај национални план за излазак из кризе, односно само његове контуре о којима данас причамо, а у следећа два месеца ћемо позвати све оне који могу да нам помогну, да га и дефинитивно направимо. Све што будем говорио није ни политичка теорија ни маркетинг, него живот. Све што будем предлагао долази из нашег искуства, јер ми смо много тога већ применили, то су наша решења и наша политика за коју су грађани гласали. Највише искустава долази из Војводине и из Београда, али исту ствар сам видео и у Лесковцу, и у Ужицу, Инђији, Мајданпеку, и у Прокупљу и Шапцу, и у многим другим местима у Србији у којима смо добро радили и у којима, да вас подсетим, су грађани гласали за нас, јер на локалним изборима људи гласају за људе, гласају за то како радите, како се за њих бринете, колико је њихова мука и ваша мука. Где год смо били власт на локалу, а били први, други, то је победа. Где год смо били опозиција, а били трећи, и то можемо да прихватимо. Где год смо четврти и испод четвртог, морамо да се запитамо шта са нама није у реду и морамо нешто да мењамо.

Србија је прошла кроз санкције, кроз ратове, кроз приватизацију и кроз кризу. Хиљаде људи је остало без посла, огроман број предузећа која нису успела да пронађу своје место у либералној економији за коју ни као друштво ни као држава нисмо били спремни, угашена су. Они који су се снашли, постајали су све успешнији. Они који нису, постајали су губитници транзиције. Јаз између оних који имају и оних који немају никад није био већи. И зато, без озбиљног учешћа државе, ти људи неће добити реалну шансу.

Србија, у том свом плану, у економији мора да се фокусира на три ствари: прва — прехрамбена индустрија са пољопривредом, друга — енергетика, и трећа — инфраструктура. Не треба за то нека велика памет. У свету живи све више и више људи, они живе све дуже, треба им више енергије, више хране. Ми имамо потенцијал да то произведемо. Уз то, држава треба да крене и у формирање државних предузећа у области прехрамбене индустрије и грађевине. Предност приликом запошљавања у тим предузећима треба да имају људи старости од 40 до 55 година. Они имају породице, јако давно су изашли из школе, и они без помоћи државе не могу да пронађу место на слободном тржишту.

Све земље на свету, или бар велика већина које данас одолевају кризи, успешне су јер су се на прави начин укључиле у своју привреду. И Србија мора то да учини. Мора да се зна у шта инвестира држава, а за шта тражимо инвеститоре. Када се држава задужује, треба да инвестира у енергетику, инфраструктуру, прехрамбену индустрију са пољопривредом, јер у те три гране лежи наш највећи потенцијал. Свака инвестиција је важна за ову земљу, али за српску привреду није исто да ли отворимо фабрику џемпера или фабрику џема. Кад имате фабрику џемпера, памук и предиво увозите, а Србија продаје само јефтину радну снагу и јефтину струју. Од те инвестиције, двеста људи који тамо раде добије плату, и нажалост углавном неку мизерну, минималну плату. Када отворите фабрику џема или неке друге производње хране, онда та фабрика купује и српско воће и поврће, и српски шећер, и амбалажу, и 50-60 производа да би се до тог производа дошло. А неколико хиљада породица које ту живе имају коме да то, што бавећи се воћарством и повртарством произведу, негде продају. И ви сте дајући за двеста-триста радника по десет хиљада евра, омогућили не само да двеста-триста породица живи, него неколико хиљада породица да добро живи. То мора да буде наш приоритет и на тај начин морамо од данас да почнемо да размишљамо.

Не постоји данас држава на свету која производи вишак енергије коју не може да прода или да извезе. Сваки динар уложен у хидроцентрале, у термоелектране или у нове изворе енергије, и тек ће се видети једног дана колико је важно то што је председник радио и на шкриљцима и на свим осталим стварима које делују данас можда као научна фантастика, али јако брзо ће постати много важна ствар за привреду Србије. Улажући у ту врсту индустрије подићи ћемо и грађевинску индустрију која ће добити свој посао. Улажући у развој инфраструктуре, ми дижемо Србију. Без ње неразвијени делови Србије никада неће добити своју праву привредну шансу. А Србија је много мала земља да би себи дозволила да читава села и региони одумиру јер им недостатак пута и инфраструктуре одузима шансу за привредни развој.

Да ово нису фразе, да нису политичке поруке, да ми знамо то да радимо, да имамо најквалитетније људе, ја ћу вам показати на два примера. Први је ПКБ, други је Колубара. О Колубари ћу причати када будем причао о социјалној политици ове државе. ПКБ, годину и по дана, уз велику помоћ Бориса Тадића, борили смо битку да се ПКБ не приватизује. Да двадесет и нешто хиљада хектара обрадивог земљишта, скоро десет хиљада крава и све друго што ПКБ има не оде за један евро, јер су дугови осамдесет милиона евра према држави, банкама, јер двадесет година радницима се не уплаћују порези на плате и доприноси, јер се не плаћа струја. Противно многим тајкунима који су навикли да нешто купе за један евро па да онда глуме велике бизнисмене, успели смо да се ПКБ не приватизује. Иако нисмо имали подршку ни свих партнера у Влади за то, Борис се тога сигурно сећа.

ПКБ је преузео Београд, довели смо прави менаџмент, без партијске књижице, и у ПКБ-у данас 2.000 људи прима месечну плату 46.000 динара у просеку. Данас у ПКБ-у се плаћају сви порези и доприноси, не верујте Динкићу ово што прича, данас у ПКБ-у се плаћа струја, уложено је 15 милиона евра у развој ПКБ-а само у овој години. Пре две године ЕБДИ је био минус 14 милиона евра, прошле године плус четири, ове године плус 13 — за две године плус 40. ПКБ је некад шећерну репу продавао по дупло нижој цени него што продаје данас, а исто је било и са млеком. Да ли ме због тога воле сви представници крупног капитала? Не воле ме. Не бих ни ја волео мене да сам на њиховом месту. Али смо се ми кроз пример ПКБ-а изборили и показали како се штити нешто што је држава. Данас они који не верују у ПКБ кажу: Он вреди око 300 милиона евра. Ми који верујемо знамо да вреди 600 и знамо да вреди посао за 2.000 породица, 2.000 људи данас срећно иде на посао сваки дан јер зна да има смисао живота. А у децембру месецу ћемо у том ПКБ-у отворити прве фарме као европске, где краве слободно шетају и дају више млека. Отворили бисмо их већ 1. децембра, али треба им десет дана да науче да шетају јер никад нису шетале.

Драган Ђилас у обраћању делегатима XV Скупштине Демократске странке (ФоНет)И кад нам неко каже: Шта је та Европска унија? Па дођите и пипните, то је та фарма која је као у Европи, то је школа у коју данас деца иду у Београду, то је 37 обданишта у Београду, то су школе, то су домови здравља, то је све оно што у Србији можете да додирнете а данас је добро. Да бисмо то развили, целу Србију, не може Београд да буде 40% укупног бруто домаћег производа јер то једноставно није добро. Не треба Београд да стане, не треба Војводина да стане, треба да учинимо све да крене тај остатак Србије. А неће да крене без децентрализације, неће да крене ако је децентрализација само на речима, а паре остану у централној каси. И увредљиво је што има пуно људи у Србији који кад дођу на велику власт, на високе позиције, кажу: Па не можемо да дамо овима на локалу, они ће то да потроше безвезе. А иначе доказано је да увек свака влада троши паре са великом везом и да никад ниједан динар није потрошен погрешно. Па дајте тим људима, за које је народ гласао, па дајте им шансу да нешто и ураде за тај народ! Дајте им и средства, дајте им и права, дајте им и овлашћења и направите механизме контроле. Али немојте их третирати као малу децу која се мало играју власти јер та власт на локалу је итекако важна, она брине о основним људским потребама и стварима. Омогућите им да се развију.

И дајте да мало размишљамо. Ево питам све вас овде у сали и све оне који ће ово моћи да виде на телевизији или у новинама, шта мислите, да ли је било боље уложити 40 милиона евра у хотел на Старој планини или у осам округа у Србији, са по пет милиона евра отворити фабрике прехрамбене индустрије и подићи те крајеве? Шта је било боље? Чини ми се да ваш аплауз акламацијом каже шта је било боље.

Још две ствари. Прво, морамо да завршимо реформу правосуђа. Урадили смо огромне ствари које ће имати користи за нас, а и за нашу децу. Задали смо огроман ударац организованом криминалу. Многи људи за које никад нико неће сазнати главе своје су ризиковали да се докаже ко су Шарићи, Суботићи и неки слични бандити. Завршили смо сарадњу са Хашким трибуналом. Имали смо храбрости да донесемо закон да тим лоповима, бандитима коју су то стекли тако што су деци продавали дрогу одузимамо имовину. Али морамо да завршимо реформу правосуђа. Морамо да кажемо да то нисмо урадили на начин који је довољно добар, да сагледамо своје грешке у томе, да уз помоћ Европске комисије и свих оних који желе да нам помогну тај процес једном заувек завршимо јер без независног судства, које се види колико је независно и по неким садашњим пресудама, и без институција нема развоја ове државе.

И последња реформа, за мене најважнија, јесте реформа образовања и бољи однос према науци. Никада више Демократска странка не сме да дозволи да нема, ако је у влади, министра образовања и министра науке. Ми имамо најквалитетније људе, најобразованије људе и то је оно чиме ми треба да се бавимо. Улагање у науку и образовање, и краткорочно и дугорочно, мора да буде приоритет број један. У Европи преко 30 одсто радника има високо стручно образовање, у Србији мање од 7 посто људи. Без реформе образовања, улагања у науку, ми не можемо даље. Сви они који говоре да треба отпуштати наставнике у Србији, па у свакој школи по два наставника мање, па да се уштеде паре — они не знају шта причају. Два наставника, то је 70.000 динара плата, са доприносима 100.000. Па јел' Србија сиромашна за 100.000 у тој школи? Па није, ми смо сиромашни за милијарде. Много је боље да имамо више наставника, да раде са мањим бројем деце, да разговарају са њима, да смањимо те образовне програме, да омогућимо тој деци да уче, да не бубају напамет, да не јуре за оценама на контролним, него да имају неко знање и начин размишљања. Зато је образовање нешто што је за мене заиста најважније. Има људи који имају више школе од мене у Демократској странци, сигуран сам да ће и они моћи много више о свему овоме да кажу.

Спровођењем националног плана за излазак из кризе, гарантујем вам да можемо у само неколико година спречити даљи пад стандарда, можемо охрабрити и довести инвеститоре, и домаће и стране, и можемо креирати реалну шансу за пристојан живот у Србији. Можда неће свако моћи у наредних пет година да пронађе баш онакав посао какав жели, али нико ко не бира посао неће бити без шанси. Повратићемо пре свега сигурност Србији која данас стрепи, која се плаши повратка у деведесете и не верује да сутрашњи дан може да донесе нешто боље. Створићемо услове за бољу и социјално праведнију државу о којој данас сви причамо иако нам је свима јасно да без јаке привреде која зарађује и ради, нема пара ни за боље пензије ни за боље здравство, ни за добро школство, ни за стабилне цене.

Драган Ђилас у обраћању делегатима XV Скупштине Демократске странке (Фото сервис ДС)Где смо грешили и шта бих ја волео да, ако изаберете овај тим људи и мене у њему, почнемо да мењамо и другачије да причамо? Волео бих да никада више не кажемо да немамо довољно пара за оно што је неопходно да се уради. Београд, Војводина, неке друге локалне самоуправе су обезбедиле помоћ за све пензионере који примају мање од 15.000 динара јер више од пола потроше за лекове и остатак за комуналије. Од чега да живе? Србија то није урадила, наша влада то није урадила, али јесте ова влада сада. У Београду све труднице имају пуну плату, све породиље добијају помоћ. У Београду свако дете које иде у основну школу добија бесплатне уџбенике. То је један пројекат који је предложио професор Мићуновић пре неколико година, Србија је прихватила за три разреда, за остале није прихватила јер нема пара. Па знам ја да у Трговишту нема пара, али у буџету Србије сигурно има пара и мора да има пара. Када смо то урадили у Београду, онда су се појавили аналитичари, економисти и ови који се економијом баве без одговорности, да ни старе књиге никад нису продали, никад једну фирму нису водили, али све знају како би требало, само никад нису ништа конкретно урадили. Поштујем и то знање, али више поштујем оно у пракси. Дошли су и рекли су: А зашто купујете књиге свој деци у основној школи, зашто не купујете само онима чији су родитељи социјално угрожени? Па зато драги моји пријатељи, што 1. септембра свако, или бар 99% оних чије дете или деца крећу у школу док купи књиге, свеске, пернице, оловке, нову јакну или патике, постану социјално угрожени. И зато што ми као одговорна држава треба ту да им помогнемо да заиста прегурају тај 1. септембар и да због свог детета не морају да се одрекну ничега.

А где су паре? Па ми смо те паре уштедели, али нисмо знали то да покажемо. Демократска странка је у Колубару послала Небојшу Ћерана који је затекао фирму која 50 милиона евра годишње троши на изнајмљивање приватних машина за копање угља. За годину дана се та бројка смањила за 48 милиона, а копа се иста и већа количина угља. Захваљујући нама у овој држави се сваке године уштеди 48 милиона евра. Требало је да их само одвојимо и кажемо: Ових 30 су за књиге, ових десет су за породиље и труднице, ово је за пензионере. Следеће године, пошто деца наслеђују књиге, ових 30 даћемо за мајке са троје и четворо деце, даћемо за нова запошљавања. То је начин на који морамо да радимо. Јер кад кажемо да штедимо, народ нам не верује. Он каже: Ви сте политичари, сви сте отприлике исти, коме ви штедите? Хајде да одвојимо паре. Хајде да научимо нешто од Оланда који је рекао: У Француској ниједан директор јавног предузећа нема право на службени аутомобил, јер му је минимална годишња плата 600.000 евра па може сам да га купи. Хајде да уместо демагогије, хајде да у фирме од којих зависи земља, попут ЕПС-а, где директори имају десет пута мање плате од директора Кока Коле или неких приватних фирми, хајде да доведемо праве директоре, да их право платимо, да им дамо бонусе, да дамо бонусе за раднике који ту раде, да сви заједно праве неку нову вредност и да тако функционишемо. Хајде за оне фирме које праве профит да поставимо такве људе, а за оне фирме код којих је битно да држава има и неку функцију, да постоје у сваком граду на овом свету укључујући, рецимо, систем Пошта Србије, да бирамо и оне који имају политичку тежину. Исти тај Оланд је рекао: Толико и толико пара ћемо уштедети, ово ће ићи за ове болнице, ово за ове универзитете, ово за мајке са троје деце. На тај начин морамо да научимо да причамо.

Сваки добар план добар је онолико колико су добри људи који га спроводе. Зато желим да вам кажем на крају да међу нама има пуно људи на које Србија може да рачуна. То су људи у које верујем, на које рачуна и Демократска странка и Србија када кажемо да ћемо ми план за излазак Србије из кризе, који ће обухватити и све друге аспекте осим привредних о којима сам ја највише данас говорио, у наредна два месеца, уз помоћ свих оних који хоће да нам помогну, завршити и ставити пред грађане Србије.

Кад говорим о људима, пре свега мислим на др Бојана Пајтића који је од Војводине направио један од три најбоља региона за инвестиције у Европи, и ја му на томе честитам. Јован Марковић и многи други градоначелници, он у Ужицу а они на другим местима, су показали како се воде велики градови, како се воде општине и како се брине за људе. Они треба да буду у нашем првом реду. Уз њих, ту су и Милица Делевић, др Миодраг Стојковић, Горан Јешић, Миодраг Ракић и још десетине и десетине људи који су својим знањем и радом доказали да Демократска странка има најквалитетније људе.

На следећим изборима, кад год они били, ја се надам што раније, неће побеђивати ни програм, ни пароле, него људи. И зато ДС треба своје најбоље људе да представи Србији и они треба да буду слика Демократске странке.

Драган Ђилас у обраћању делегатима XV Скупштине Демократске странке (ФоНет)Демократска странка никада више неће водити негативну кампању, никада нећемо од Србије тражити поверење само зато што су они други гори од нас, него зато што ми имамо план, људе који ће га спровести и зато што смо најбољи. Уколико данас гласате за мене за председника странке и учините ми ту част да се сврстам уз неке људе које искрено поштујем и којима се дивим, онда морате да знате да гласате за две ствари. Прва је, пошто ће многи од вас који седе данас овде бити нека власт у Србији, да запамтите заувек да је највећа привилегија коју живот може да вам да је да будете власт на неком нивоу јер са позиције власти можете да учините неким својим потезом да неки људи који живе у вашој општини, у вашем граду, у вашој држави, имају бољи живот, да их учините срећним. Да можете да донесете одлуку да ћете део пара из буџета да утрошите у други и трећи покушај вантелесне оплодње, па да се роди двеста, триста или хиљаду беба, да неки људи добију смисао живота, да су се кроз то родитељство остварили. Да можете да донесете одлуку да ћете у вашем малом месту осветлити неку улицу па ће нека деца ићи безбедно у школу а родитељи се неће плашити да ће их у мраку неко згазити. Да можете да средите неки дом здравља и да можете да помогнете људима. Ко год буде заборавио да је привилегија бити власт, имаће у мени највећег противника и борца да више не буде у Демократској странци. Ја вам то искрено говорим.

И друго, ја не желим да више икада чујем да неко каже да га је срамота што је члан Демократске странке, него да каже да га није срамота што је члан Демократске странке. Ја желим да будете свесни свега што је странка учинила у претходних двадесет година, жртава које је дала, да будете свесни свега што ћемо радити у наредним годинама и да кажете: Ми смо поносни што смо чланови Демократске странке и само са оваквом странком ова земља има шансе за бољу будућност. Хвала вам!

Драган Ђилас

Повезане вести

Шеф посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије Борислав Стефановић (Фото сервис ДС, архива)

Стефановић: Ђилас проценио да не може да да максимум

Београд, 15. октобра 2014.Шеф посланичког клуба ДС Борислав Стефановић изјавио је да је Драган Ђилас поднео оставку на функцију посланика јер је проценио да не може...
Драган Ђилас, народни посланик Демократске странке и председник Ресорног одбора ДС за економију, запошљавање и односе са синдикатима (ФоНет, архива)

Драган Ђилас: Како да спасемо Србију

Београд, 29. августа 2014.Ауторски текст Драгана Ђиласа за "Време" ПКБ не треба продавати, већ повећавати производњу и сачекати да се појаве стратешки партнери са којима ћемо заједно улагати ...
Демократска странка

ДС веома поносна на све резултате који су постигли њени градоначелници у Београду

Београд, 11. августа 2014.Саопштење Градског одбора Демократске странке: Одговор Синиши Малом Демократска...
Председник Демократске странке и председник Покрајинске владе Бојан Пајтић (ФоНет, архива)

Пајтић: Нека Ђилас бира функцију

Београд, 2. јуна 2014.Интервју Бојана Пајтића за "Блиц" Драган Ђилас може да бира шта жели да ради у Демократској странци, и у томе има моју пуну подршку. Он је одличан оперативац и храбар...
Председник Демократске странке Драган Ђилас (Фото сервис ДС, архива)

Кључни циљ: поверење грађана

Београд, 31. маја 2014.Интервју Драгана Ђиласа за "Данас" Демократска странка ће бити још снажнија, динамичнија опозиција овој лошој власти. Критиковаћемо све што не ваља и нудићемо конкретна решења,...