ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Говор председника Демократске странке Драгана Ђиласа на XVI Радној Скупштини ДС

- A +
Председник Демократске странке Драган Ђилас у обраћању на XVI Радној скупштини ДС (Фото сервис ДС)Београд, 17. марта 2013.

Завршни говор председника Демократске странке Драгана Ђиласа на XVI Радној Скупштини ДС

Захвалност Борису на речима, а и у ваше име пошто је он рекао доста ствари које ја нећу морати да понављам, тако да ће мој завршни говор бити краћи, на свеопште задовољство.

Хтео бих пре свега да се захвалим свим члановима Ресорних одбора који су уложили огроман труд у писању овог Програма. Захвалност члановима и грађанима који су нам послали своје сугестије и предлоге. Идеја Ненада Обрадовића из Ниша да стимулације по радном месту добијају само оне компаније које имају плате које су изнад просечних у Србији, или идеја Данијеле Милетић из Краљева да се пронађе решење за све оне мушкарце који и поред судских пресуда не плаћају алиментације својим бившим супругама и деци, и оне чекају годинама на то, траже правду на суду, да држава направи фонд из кога ће то плаћати па ће држава лакше тим "дивним" људима стати у крај и наплатити те паре. Захвалност и интелектуалцима и економистима и на критикама које су нам дали и оспоравали нека наша решења, ја их позивам са овог места да у аргументованом дијалогу, без сујета, дођемо до најбољих решења.

Наш Програм је пре свега посвећен мерама изласка из кризе, и наше економске мере директно су повезане са системом вредности. Економске мере, о њима се доста причало и оно што је основна ствар која нам је замерена јесте да није могуће смањити фискални дефицит на 2%, да није могуће смањити спољнотрговински на 5% БДП-а, и није могуће доћи до курса који ће бити реалан и на који ћемо моћи да рачунамо и знати колики је стално. Све са образложењем: "Не може Влада да води такву политику, него може да води овакву политику", па ћемо да и даље падамо, падамо, падамо и да кроз економску политику, кроз разне мере у ствари само мало да ублажавамо тај пад. Ја мислим да влада Демократске странке, до које ћемо ми доћи много брже него што многи мисле, мора да буде баш тако одговорна и да спроводи праву политику. Не мора да буде популарна, али иза ње нешто мора да остане.

Криза не може бити изговор или оправдање, већ подстицај да искорачимо напред и понудимо наше виђење развоја друштва. Намерно нећу да причам шта је урађено у Београду и Војводини у претходне четири године, у време највеће кризе. Али хоћу да кажем да данас Ужице са 100 километара нових улица, са јаком привредом, наменском индустријом, новим базеном, изгледа другачије. Да је данас Лесковац богатији за две фабрике и неколико хиљада радних места, а да је онај легендарни надвожњак кога је фалило пола последњих 30 година, и сваки пут кад улазите мислите да је крај света, напокон завршен. Хоћу да кажем да Пожега изгледа као мали италијански град. И хоћу да кажем да данас у Свилајнцу имате и Панасоник и Пор. И да оваквих примера има у многим градовима и општинама које су водили људи из Демократске странке. И зато немамо чега да се стидимо, и тако они који се стиде, црвенило на њиховим лицима нећете видети.

Слажем се што се тиче Бориса и службених аутомобила, мени је до сада само један члан Демократске странке то тражио. Остали, за сада, нису. Видећемо.

Србији је потребна перспектива дужа од мандата једне владе. Потребан је план не за три-четири године, него за 30-40. Да се замислимо где ми видимо Србију и нас у њој за 30 година. Да погледамо и друге народе који су своје одлуке и снове о својим националним државама направили пре 150 година, док је Србија последњих 20 година, односно од деведесетих година, у време Милошевића, тумарала, није се знало шта хоћемо: Југославију, мању Југославију, Србију... Бојим се да они који данас воде ову државу не знају то ни данас.

Председник Демократске странке Драган Ђилас у обраћању на XVI Радној скупштини ДС (Танјуг)Сматрам да је на нама одговорност да кажемо да морамо да идентификујемо одређена питања која нису, и не треба да буду, предмет међустраначке борбе. Србији и њеним грађанима потребан је шири политички консензус. Споразум о сагласности може бити и о Европској унији, и о Косову, и о спољној политици, и о валути. Зашто бисмо се око тих питања конфронтирали? Можемо добијати и губити изборе на питањима пореске политике, економске, здравствене, културне, еколошке... Али не и на питањима куда Србија треба да иде. И ми ћемо наставити да миримо Србију како је то започео Борис Тадић. Покушаћемо да помиримо и ону већинску сиромашну и мањинску богату, традиционалну и модерну, националну и грађанску, леву и десну, да помиримо и старо и младо. Морамо Србију да мењамо вредносно, јер је то наш завет и наша мисија Демократске странке.

Будућност коју смо сањали деведесетих док смо шетали, пиштали, гутали сузавац, брзо је дошла али није онаква каквом смо је замишљали. Велика очекивања довела су до великог разочарења. Није намирена правда, нисмо се до краја суочили са прошлошћу. Као да смо више мењали своје противнике него себе. Хтели смо да они постану као ми, а неки од нас су нажалост постали као они. Наша идеја је јасна: Желимо да живимо и радимо у праведном и солидарном економском поретку, у којем се уважавају вредности за које се залажемо и боримо, вредности слободе, правде и солидарности. Настојимо да трагамо за мером и равнотежом између тржишта и државе, и наш избор мора бити социјална и тржишна привреда. Потребно је да покажемо спремност да се заложимо једни за друге и да будемо солидарни.

Наш задатак је, драге демократкиње и поштоване демократе, да ослободимо Србију од страха и немаштине и да је модернизујемо. Дугорочно, Србија мора да улаже у образовање, то није трошак, то је најбоља инвестиција; у истраживања, нарочито у ИТ сектор, у нове технологије, и наравно у инфраструктуру. Промене вредности нема без улагања у културу и без промена у образовању. Образовање мора да буде прилагођено европској перспективи и локалним потребама. На дужи рок, образовање је најбољи пут изласка из сиромаштва. Морам да вас подсетим, Демократска странка није имала ни једног министра просвете, слична је ситуација и са здравством. Што се тиче социјалне политике, имали смо једно краће време само Гордану Матковић, и то је време које сви сигурно памтимо по најбољем. Али најбољу социјалну политику можете водити ако имате јаку привреду. Кад имате довољно новца, можете га и расподелити.

Како да дођемо до јаке привреде? Тако што ћемо да одредимо приоритете у које оно мало пара што имамо улажемо. Нисмо довољно богати да можемо да улажемо у све области. Имамо новца да уложимо у пољопривреду са прехрамбеном индустријом, и да уложимо у енергетику, пре свега. Пољопривреда је наша шанса, ево и Горан је ту, она то неће бити ако будзашто продајемо наше пољопривредно земљиште, ако проблем афлатоксина решимо тако што избришемо једну нулу, нити ако министар СМС поруком отпусти 1.650 агронома. Запамтите следећи податак, Светска банка је саопштила да ће 2040. године свету, односно човечанству, бити потребно дупло више хране него 2010. Па зар свакоме није јасно да треба оно мало пара што имамо да управо уложимо у ту пољопривреду са прехрамбеном индустријом. Да инвестирамо у наводнавање, противградну заштиту, објекте за складиштење, да треба да направимо регионалне аграрне политике и да у сваком делу сејемо оно што тамо најбоље може да успе.

Наш циљ је праведнија Србија једнаких могућности и једнаких шанси. Наш избор и наша понуда је владавина права а не људи. Јаке институције, а не чврста рука. Предвидљивост норми, а не неизвесност и владавина страха и помоћу страха. Неопходно је да се политика из неформалних центара моћи врати у институције. Систем вредности, демократска политичка култура и образовање нам помажу да се грађани припреме за поштовање институција, и да живот уз поштовање правила постане наша навика.

Прво, предстоји нам усаглашавање уставних решења са европским принципима и вредностима, и са општепризнатим принципима и правилима међународног права. Укидање императивног мандата, бланко оставки су само неке од њих. Изборни систем треба изменити тако да омогући изражавање преференци грађана за конкретног кандидата, повећа одговорност и аутономију посланика. Да смањи утицај партија, али и да, што је неко овде поменуо, обезбеди бољу територијалну репрезентативност парламента. Србија има 150 општина и 24 града. 94 општине данас у Србији немају свог посланика у Парламенту. У њима живи скоро милион и по грађана Србије. Парламент, кад сам га већ споменуо, мора да буде место где се систем мења, али и чува. Зато је потребно јачати механизме контроле спровођења закона. Контрола Владе у Скупштини Србије је недовољна. Неопходно је ограничити усвајање закона по хитном поступку. Број посланика би се могао смањити али за то је потребна промена Устава.

Председник Демократске странке Драган Ђилас у обраћању на XVI Радној скупштини ДС (Танјуг)Ствар која је четврта, али која за мене има исти значај као и образовање, то је децентрализација. Децентрализацију спроводити тако да се власт заиста приближи грађанима и тачки примене политике. Проблеме ваља решавати на локалном нивоу, где год је то могуће, мањим, ужим и нижим јединицама препуштати послове које оне могу да обављају како би се допринело равномернијем развоју. Ниво децентрализације треба да уважи државно јединство, односно регулативне интегративне функције државе и суверенитет Србије као државе. Али децентрализација подразумева и децентрализацију централне касе, односно пара, јер без пара надлежности никоме на локалу, па чак ни Радиши у Баточини нису потребне. Уложићемо у десет или више центара. Ставили смо оквирни износ за сваки од њих 50 милиона евра. Кажу: "Па одакле вам те паре?". Ево, за седам месеци се ова држава задужила преко три милијарде. Па зар заиста мислите да није могло 500 милиона у десет градова, у привреду, да покренемо ту привреду, да уложимо у њу, али да се паре врате, а не да их убацимо само у нека предузећа, поделимо плате, и опет смо на нули. Верујте ми, можемо да променимо Србију. Одакле новац? Па немојте да финансирате више гондоле на Копаонику, немојте да финансирате хотеле на Старој планини, немојте да дајете субвенције за туризам или за бродоградњу. Немојте да трошите паре кроз Развојни фонд, где многи те паре не врате, него направимо Развојну банку. Направила је Француска пре неколико месеци, истина са 40 милијарди евра капитала, али ми бисмо и са десет посто тога у Србији много променили.

Треба да питамо грађане Ваљева и Лознице, јел' желите да потрошимо 300 милиона евра у пругу Ваљево-Лозница или да у Ваљево и Лозницу уложимо по неколико десетина милиона евра у конкретне ствари да се људи запосле. Па шта ће нам пруга којом нема ко да се вози и ко њоме да иде? Хајде да ту уштедимо! Да не штедимо на људима, него да штедимо на неким монументалним пројектима које скоро никад нећемо, или вероватно нећемо, завршити. Кажу: "Па та пруга је почела да се гради још пре Првог светског рата". Па да ли вам то нешто говори, људи, што се гради сто и нешто година? Супер је да направимо аутопут од Београда до Чачка, да спојимо и Милановац и Љиг, све да буде на аутопуту, а за то нам треба неколико година. Хајде да направимо аутопут од Крагујевца који је већ спојен са аутопутем Београд-Ниш, поред Краљева до Чачка, за то нам треба годину и по дана. За годину и по дана имате и Чачак и Краљево на аутопуту, 50 километара сте од Ужица и Пожеге, ту је већ све. Хајде да спојимо Крушевац са аутопутем, има 30 километара. Хајде да спојимо Шабац са аутопутем, без обзира ко је градоначелник. Хајде да размишљамо мало у категоријама шта је добро за Србију, а не само шта је нечији партијски пројекат који је он замислио и кад је дошао, дочепао се власти у том тренутку, е сад ће да га реализује.

Државну управу треба реформисати да постане високо стручан сервис грађана, систем заслуга а не систем плена. Уравниловка плата за све не даје решење. Причало се о јавним предузећима и установама, ослободити их уплива партија, намиривања партијских кадрова, руководство бирати конкурсом који би довео најбоље и најуспешније менаџере, који морају бити добро плаћени како не би били корумпирани. Да се не лажемо, за хиљаду евра да нађете одличног менаџера који ће водити фирму која има стотине милиона евра промета није реално. И Борис ми је једном скренуо пажњу, и то је у праву, да би то предузеће државно сутра било конкурентно морате да му направите закон да има исте услове као и мултинационалне или приватне компаније које у том сектору раде. Не може нико да ме убеди да Теленор може да буде успешан у целом свету, а Телеком не може у Србији. Није тачно, може! Само дајте исти начин размишљања и исти квалитет менаџера.

Реформе институција нема без независног судства, зависно правосуђе нам не треба, а као предуслов владавине права, неопходно је да судска власт буде компетентна, делотворна и непристрасна. Судство као систем мора бити независно, односно заштићено од свих других грана власти, првенствено извршне.

Желим да са овог места, без обзира што сваки пут кад то изговорим добијем нападе у медијима који се, гле чуда, за странке на власти отварају много више него за нас, да кажем: Свако ко се огрешио о закон, свако за кога постоје не докази у таблоидима, него у истрази, да је оштетио ову државу, треба да заврши у затвору. Али Демократска странка, ако ме ви подржите, са овог места јасно и гласно тражи да један човек који је у затвору три месеца, бивши министар пољопривреде Саша Драгин, буде пуштен из притвора јер нема ни једног разлога да неко ко је професор универзитета и отац двоје деце, седи више од три месеца у притвору чекајући не знам шта, или бар да седи у том неком кућном притвору са својом децом и супругом, јер би наводно његово пуштање узнемирило грађане Србије. Ови који су у прехрамбеним аферама, што каже професор Стојковић, они могу и да путују по земљи и по свету, те истраге против њих никога не узнемирују а против њега хоће. И ми смо ту правили грешке или је у наше време је можда неки притвор трајао предуго, али то не значи да сада са тим треба да се настави, нити значи да су појединачни случајеви, а увек има појединачних грешака, били правило које важи за све. Мени данас некако изгледа да то постаје правило и ја се против тог правила и са овог места јасно борим.

Председник Демократске странке Драган Ђилас у обраћању на XVI Радној скупштини ДС (ФоНет)И да приводим крају и свој говор и ову нашу, ја мислим заиста добру Радну скупштину, на којој се чуло пуно добрих и паметних предлога и конкретних ствари. Политика без идеала је ништа. Идеали без могућности остварења су празни. Наш програм не сме да буде без идеала, али ни без шанси да се оствари у пракси. Желимо да креирамо јавне политике које уважавају ефикасност тржишта, али водећи рачуна и о социјалној правди. То ћемо лакше спровести уз социјални дијалог са представницима синдиката, послодаваца и удружењима грађана. Парламент ће креирати политику, Влада ће је спроводити, а медији и цивилно друштво ће недгледати.

Наша шанса није само у томе што су они лошији од нас, већ што су наше идеје и наши људи много бољи од њихових. И када то кажем и са овог места врло јасно поручујем: Можда потпредседнике Српске напредне странке више зна јавност, оног Мировића смо упамтили док је то исто био и код Шешеља, ове неке друге смо упамтили по неким другим активностима. Наше потпредседнике ће јавност упознати, али ми ниједног од њих немамо разлога не да се стидимо, него треба да будемо поносни на њих. Не могу да их знају када су дошли као нови људи углавном пре неколико месеци, а оне које знају иза њих и те како можемо да стојимо због свега што су до сада урадили и ја ћу заиста стајати као и до сада, а од данас још и више.

Демократе су се будиле када је Србији било најтеже. Први смо пружили отпор Милошевићу током деведесетих када су други ћутали. Међу првима смо били Петог октобра када су неки други били са Милошевићем у влади. Први смо били за Европу када су други тестаментом бежали од ње. Зауставили смо радикализацију Србије, пацификовали Србију, помирили је са суседима.

И дозволите ми да на крају будем и мало личан, кажу боље је бити личан него безличан. Ја не живим од политике, направио сам нешто у животу и пре уласка у њу. Али за разлику од мојих критичара, ја живим за политику. А о свакоме од нас најбоље говоре наши резултати. Србији је доста демагога и популиста, грађани од нас захтевају решавање проблема, а не празну причу. Наши политички противници су дванаест година чекали да се врате на власт. Онима нестрпљивима међу нама могу да обећам да ће нама за нову шансу бити потребно много краће време, али не по сваку цену и не са било ким. Ми смо у Београду и Војводини... Сада би Борис рекао "Нешто вам је мали аплауз за ово да нећемо баш по сваку цену у Владу". Ми смо у Београду и Војводини показали како је могуће водити Србију. Ако променимо себе, нема сумње да ћемо вратити поверење и добити шансу да мењамо Србију, али да и код нас самих сачувамо оно што је било добро, а ја заиста мислим да је много тога било добро. Архимед је рекао: "Дајте ми ослонац, ја ћу полугом померити Земљу". Нека тај ослонац данас буде наше образовање и наше јединство. Не мислим да све треба да буде другачије, али верујем да сви заједно можемо много тога боље. Хвала вам још једном!

Драган Ђилас

Повезане галерије

Драган Ђилас - Завршни говор на XVI Радној Скупштини Демократске странке

17 март 2013(Београд, 17. марта 2013) Завршни говор председника ДС Драгана Ђиласа на XVI Радној Скупштини Демократске странке.

Повезане вести

Председник Демократске странке Драган Шутановац на Самиту лидера социјалдемократских партија у Сарајеву

Завршен самит лидера у Сарајеву, Шутановац: Националисти уништавају земље региона

Сарајево, 19. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац каже да је један од важних закључака...
Александра Јерков (Фото архива)

Јерков: Маја Гојковић се уплашила анкетних одбора

Београд, 18. новембра 2017.Чланица Председништва Демократске странке Александра Јерков одговорила је Маји Гојковић и рекла да се „очигледно Маја Гојковић уплашила...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

ДС наставио парламентарну офанзиву: 24 анкетна одбора о аферама СНС

Београд, 18. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац изјавио је да је ДС предала у процедуру Народне скупштине 24...
Демократска странка

ДС Војводине: СНС власти да прекину са издавањем земље на штету војвођанских пољопривредника

Нови Сад, Зрењанин, 17. новембра 2017.Одборници СНС и њених коалиционих партнера у Скупштини града...
Народни посланик Демократске странке Радослав Милојичић (Фото: www.sumadijapress.co.rs, архива)

Радослав Милојичић: Влада дала новац општинама за куповину гласова

Београд, 15. новембра 2017.Посланик Демократске странке Радослав Милојичић оценио је да је "скандалозна одлука" Владе Србије да локалним...