ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Говор председника Тадића на 63. заседању Генералне скупштине Уједињених нација

- A +
Председник Србије Борис ТадићЊујорк, 23. септембра 2008.

Господине председниче,

Екселенције,

Даме и господо,

Док се свет 1945. године, након најразорнијег сукоба у историји, суочавао са неизвесном будућношћу у виду претње нуклеарним уништењем, људи са стратешком визијом створили су Уједињене нације. На дан формирања светске организације моја земља, са поносом подсећам, била је међу оснивачима.

Наши храбри политички претходници створили су ову организацију у чврстој вери да међународно право, засновано на доктрини суверене једнакости држава, мора потиснути употребу силе у мирењу разлика између народа.

Ово суштинско уверење оснивача неоходно је изнова и изнова потврђивати. Циљ којим су били вођени мора изнова бити реафирмисан. А обавеза коју смо наследили мора се спроводити, при чему се мора поштовати достојанство и уважавати одговорност свих.

Ма колико да се свет променио од 1945. године до данас, Уједињене нације остају једина универзална институција која нас уједињује у глобалну заједницу суверених држава.

А у самом срцу светске организације је Генерална скупштина, чувар легитимитета међународног система. Генерална скупштина, као јединствени светски форум, окупља нас као суверене и једнаке – и свако поседује глас који даје у име своје земље, као што је загарантовано Повељом Уједињених нација.

Неприкосновени карактер оснивачке доктрине, која резултира обавезом да се поштује међусобни суверенитет и територијални интегритет, оличава саму природу организације Уједињених нација.

То се до сада није променило, и ја верујем да се не сме променити ни убудуће – осим ако не желимо да се Повеља поништи и уруши цео светски правни поредак који се на њој заснива.

Даме и господо,

Председник сам земље која се нашла пред једним од најопаснијих изазова за природу међународног система од оснивања Уједињених нација.

Говорим о једностраном и незаконитом проглашењу независности од стране албанске етничке заједнице у нашој јужној покрајини Косово и Метохија – територији која за српски народ представља суштину идентитета. Косово је, између осталог, есенцијална веза између наше поносне националне прошлости и наше извесне европске будућности. То је оно што данас повезује традицију Србије са њеном будућношћу.

Покушај сецесије догодио се 17. фебруара 2008. године, директним кршењем Повеље Уједињених нација, Хелсиншког завршног акта и Резолуције Савета безбедности 1244 из 1999. године.

Албански лидери са Косова одлучили су се на овај једнострани корак након напуштања преговарачког стола. Поверовали су да ће им се отворити пут ка независности ако напусте преговоре. А поверовали су у то јер им је тако било обећано. Вештачки рок за преговоре задат је споља, и у случају непостизања компромисног решења, обећано им је да ће независност Косова бити наметнута.

У таквим околностима, компромисно решење није била реална опција. Какав је био мотив за етничке Албанце на Косову да искрено преговарају са Београдом? Уз фиксирани рок трајања преговора и обећање испуњавања њихових максималистичких захтева, било је довољно да се претварају да учествују у процесу предодређеном на неуспех и да чекају својих пет минута.

Мотив за такво политичко понашање Косовских Албанаца спречио је било какву могућност компромиса. Резултат је био одбијање разумне понуде Србије да Косово добије готово неограничену самоуправу, најширу могућу аутономију која се може замислити.

Даме и господо,

Једнострано проглашење независности Косова представља покушај распарчавања једне државе чланице Уједињених нација против њене воље и без сагласности Савета безбедности, само зато што је једна њена етничка заједница претила насиљем ако се њеним захтевима не изађе у сусрет.

Као резултат свега доведена је у питање сама природа међународног система.

Познато је да широм света има на десетине Косова, а сва она само чекају да сецесија добије легитимитет и да постане прихватљива норма. Зато морамо бити свесни да би тако нешто довело до ескалације постојећих сукоба, поновног распламсавања замрзнутих конфликата, док би неки нови сукоби тиме могли бити изазвани.

Даме и господо,

Чули смо аргумент да је Косово sui generis – јединствен случај.

А истина је да се та тврдња своди на то да је Косово изузетак од међународног права – да Косово треба да буде изван правила којим се руководи међународна заједница.

Република Србија одбија овакав став, верујући да нико не сме себи дати за право да проглашава такве изузетке, посебно ако за то не постоји одлука Савета безбедности УН.

У овом одлучујућим тренутку, морамо се заједно, непоколебљиво и одлучно, успротивити фундаменталном кршењу међународног права.

Даме и господо,

Србија је одговорила на једнострано проглашење независности Косова крајње одговорно и уздржано. Упркос политичким превирањима, наша земља је наставила да ради на доприносу одржања регионалне стабилности.

Од самог почетка ове кризе, Србија је искључила употребу силе. И није применила никакве друге једностране потезе, попут наметања економских санкција јужној покрајини.

Уместо тога, одлучили смо се за миран и дипломатски приступ – што је за резултат имало да се велика већина држава чланица Уједињених нација уздржала од признавања једнострано проглашене независности Косова. Ове државе су наставиле да поштују своје обавезе из Повеље Уједињених нација у погледу поштовања суверенитета и територијалног интегритета моје земље.

У име Републике Србије, желим још једном да се најискреније захвалим овим земљама на њиховој доследности поштовања принципа међународног права.

Даме и господо,

Србија је изабрала миран начин којим одговара на претњу свом територијалном интегритету. Србија је изабрала пут борбе кроз међународно право.

Док категорички одбијајамо насиље и једностране потезе, одлучно тражимо да правда буде задовољена уз помоћ одговарајућих правних средстава која су на располагању свакој држави чланици Уједињених нација.

Управо због тога, Република Србија подноси своју резолуцију на разматрање Генералној скупштини Уједињених нација.

Дозволите ми да појасним: текст наше резолуције, без заузимања политичких ставова о једнострано проглашеној независности Косова, једноставно и директно, од највишег судског органа Уједињених нација – Међународног суда правде – тражи одговор на питање: "Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе Косова у сагласности са међународним правом?".

Ми смо уверени да ће одговор Међународног суда правде спречити да ова криза послужи као крајње проблематичан преседан у било ком делу света где постоје сецесионистичке тежње.

Такође, верујемо да ће саветодавно мишљење Међународног суда правде пружити политички неутрално, а правно ауторитативно упутство, многим земљама које још размишљају како да се, у складу са међународним правом, поставе према једнострано проглашеној независности Косова.

Даме и господо,

Ваш глас за ову резолуцију помоћиће да се поново потврди још један кључни међународни принцип који је доведен у питање: право сваке државе чланице Уједињених нација да надлежном суду постави елементарно питање о нечему што сматра суштински важним.

Глас против заправо је глас којим би се онемогућило право било које земље да сада или у будућности затражи правну заштиту кроз систем Уједињених нација.

Глас против значио би прихватање да се ништа не може учинити када сецесионисти у неком делу света прогласе свој случај јединственим и затраже да буду третирани мимо универзалног оквира међународног права.

Такав приступ би могао да доведе до урушавања система Уједињених нација какав данас познајемо.

Дозволите ми, стога, да формално затражим подршку сваке државе чланице за предлог Србије Генералној скупштини УН.

Даме и господо,

Док Међународни суд правде буде одлучивао о легалности једногласног проглашења независности, Србија ће наставити да буде поуздан партнер статусно неутралној администрацији у нашој јужној покрајини.

Функционалност реконфигурисаног међународног цивилног присуства под управом Уједињених нација, како је дефинисано Резолуцијом 1244, од великог је значаја за моју земљу.

Добро је познато да се Европска унија посветила изградњи преко потребног институционалног и друштвеног оквира у нашој јужној покрајини. Нека ту не буде сумње: моја земља подржава веће ангажовање Европе у било ком делу Србије, укључујући и Косово.

Али, да би европско присуство на Косову потпуно почивало на прихватљивом, правном оквиру, неопходно је да мандат мисије буде одобрен од стране Савета безбедности. Деловање мисије мора остати статусно неутрално и због тога њен рад не може бити базиран на тзв. Ахтисаријевом плану који је Србија одбацила, а који Савет безбедности УН никада није усвојио.

Ми ћемо, заједно са државама чланицама УН и са Секретаријатом, радити на решавању тог питања како бисмо у блиској будућности постигли консензус о међународном цивилном присуству у нашој јужној покрајини.

Даме и господо,

Желим да нагласим да је централни стратешки приоритет Републике Србије брзо прикључење Европској унији.

Ми желимо да се придружимо Европској унији, не само због географије, културног наслеђа и економског просперитета, већ и заједничких вредности које делимо. Те вредности чине темељ великог европског мировног пројекта и представљају основу наше демократије, читавог друштва и наше вере у бољитак који можемо да достигнемо.

Те заједничке вредности указују и на важност помирења међу народима Балкана – што је важан разлог због кога Србија у потпуности сарађује са Међународним кривичним судом у Хагу.

Много пута до сада показали смо недвосмислену посвећеност напорима да се сви оптужени за ратне злочине нађу пред лицем правде. Наставићемо на исти начин јер је то наша дужност према жртвама, према нама самима, и пре свега – према генерацијама које ће тек доћи.

Европа је снага која уједињује. Зато је Србија апсолутно посвећена процесу уласка у Европску унију, а ту тежњу, уверен сам, са нама деле све земље Западног Балкана.

Наша је жеља да припадамо заједници већој од збира свих појединачних земаља, и циљ нам је да заустављајући процес балканизације Балкана, ток историје окренемо ка заједништву и сарадњи.

Поред активности на европским интеграцијама Србије, наша је намера да наставимо обнављање и продубљивање многих блиских пријатељстава које је Југославија имала широм света у периоду после Другог светског рата. Ово ће бити један од кључних приоритета моје земље у годинама које долазе.

Као земља која је наследница суоснивача Покрета несврстаних, Србија ће и даље улагати напоре да да свој допринос светској заједници како би она остала посвећена напретку демократије, узајамном уважавању, економском и друштвеном напретку, као и поштовању људских права.

Таква визија може се остварити једино чврстом потврдом универзалних принципа о поштовању суверенитета, уз солидарност и очување међународног права у оквиру Уједињених нација.

Хвала вам.

(Извор: www.predsednik.yu)

Повезане вести

Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац одговорио Зорани Михајловић: Док су неки палили град, ја сам бранио Б92

Београд, 9. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац реагујући на оптужбе министарке Зоране...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото: Н1, архива)

Шутановац: Унутрашњи дијалог служи за прање савести

Београд, 8. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац оценио је да је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, који је покренуо председник Србије...
Председник Демократске странке Драган Шутановац одговарао на питања грађана на Фејсбук страници Данаса (Фото: Данас)

Драган Шутановац: Србија је у ванредном стању пуних пет година

Београд, 4. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац одговарао на питања грађана на Фејсбук страници Данаса Мислим да је...
Демократска странка

Демократска странка подржала Оливера Ивановића на локалним изборима на Косову и Метохији

Београд, 16. октобра 2017.Председништво Демократске странке донело је једногласну одлуку да на...
Народна посланица Демократске странке Александра Јерков на заседању Интерпарламентарне уније (Фото: www.flickr.com/inter-parliamentary-union)

Јерков изабрана у Комитет за људска права

Санкт Петерсбург, 15. октобра 2017.Народна посланица Демократске странке Александра Јерков изабрана је за чланицу Комитета за људска права парламентараца у Интерпарламентарној унији. Комитет...