ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

"Двадесет година после пада Берлинског зида — нови изазови пред Европом!"

- A +
Обраћање председника Бориса Тадића на Тридесетдеветом Сент Гален симпозијуму Сент Гален, 9. маја 2009.

Говор председника Србије Бориса Тадића на Тридесетдеветом Сент Гален симпозијуму

Поштовани господине председниче,
Уважени гости,
Екселенције,
Даме и господо,

Организатори овог угледног симпозијума су веома одважно дефинисали носећу тему овогодишњег окупљања — "Обнављање политичких и економских граница". Да нису Швајцарци у питању, неко би можда приметио да је тема провокативна.

Имам утисак да се од мене очекује да у свом обраћању такође покажем одважност, али пошто ја долазим са Балкана, трудићу се да поведем рачуна да моје речи никако не буду схваћене као провокација, него као конструктиван подстицај нашој данашњој дискусији.

Када је пре скоро двадесет година пао Берлински зид, као део "гвоздене завесе", владало је очекивање да ће убрзо пасти и све преостале линије поделе које су европски континент током векова раздирале и представљале ожиљке на његовом ткиву.

Пад Берлинског зида представљао је крај једног процеса који је годинама добијао на замаху. Деценијама су потлачени народи радили на обнављању свог демократског суверенитета, на обнављању индивидуалних права која су им насилно одузета. Титов раскид са Стаљином 1948, после чега су уследили догађаји из 1956. и 1968. године, криза седамдесетих година — све се то искристалисало новембра 1989.

Терен је ослобођен од опресије али још увек није наступило јединство о коме су многи сањали.

Ипак, кретање унапред смо сви ми могли да видимо. Скоро две деценије свет је посматрао како се приближавамо једни другима све више и више, као два дела једне целине. У неким регионима позитивне промене су се десилe релативно брзо. У неким другим напредовање је ишло уз одређене застоје.

Ширење Европске уније половином 2004. односно почетком 2007. године у том контексту представља формално заокруживање само једне од фаза на путу ка истински целовитој, трајно слободној и увек мирољубивој Европи.

Међутим, још је много посла пред нама. Понекад имам утисак да су се неки европљани уморили од настојања да се солидарност као суштинска вредност примењује на све земље у Европи. Имам утисак да неки верују да замор од проширења постаје трајно стање и нова реалност у Европи.

Дозволите ми да јасно подвучем да солидарност ипак делује. Искуство каже: проширење користи свима, и старим, и новим, као и потенцијалним чланицама ЕУ. Солидарност делује и преко наших највећих очекивања, и у време економских изазова, у време политичке деморализације, па и у време друштвених реформи. Она успева зато што су вредности које нас повезују јаке, зато што су праведне и зато што делују.

Даме и господо,

Живимо у време глобалних трансформација и велики део човечанства налази се у стању промена. Појавили су се нови изазови: светска економска криза, међународни тероризам, организовани криминал, несташица енергије, глобално загревање, итд. Придодаћу и кршење међународног права које за опасну последицу има стварање преседана — у случају покушаја сецесије Косова од Србије. И та опасност осећа се у многим деловима света, јер Косово никако није јединствен случај. Консеквентно томе, настојање неких да ослабе улогу Уједињених нација наводи многе да потврде темељ онога што је легално, као и да укажу на оно што није и не може бити легално, у оквирима међународног поретка.

Свесни значаја Дана Европе, двадесет година после пада Берлинског зида, ми на Балкану осећамо забринутост због таквих импликација. Верујем да се у том погледу и многи у Европској унији осећају исто. Међутим, у нашем региону неспокојство је свакако акутније. Разлог за то је оправдан. Западни Балкан и нека фундаментална питања тог региона још увек су у процесу расплитања, решавања и одлучивања. Стога треба свим проблемима да приступамо с много већом обазривошћу и пажњом.

У таквој ситуацији европска солидарност не може бити луксуз већ је прека потреба — за све нас.

Даме и господо,

Обраћање председника Бориса Тадића на Тридесетдеветом Сент Гален симпозијуму Србија је данас раскрсница путева, водотокова и коридора нашег региона, потенцијално енергетско чвориште и незаобилазни фактор стабилности западног Балкана. Србија је данас модерна европска демократија која је обезбедила владавину права и која континуирано ради на осавремењавању својих институција како би оне биле ефикасне у служби грађана. Наше цивилно друштво је снажно, људска права се поштују а сектор слободних медија у Србији разноврстан је и жив. У пракси смо показали како убрзано придруживање Европској унији треба да буде постављено као централни стратешки приоритет. Такође, потврдили смо значај Србије као централног тржишта у оквиру слободне трговинске зоне ЦЕФТА, као и јачање наше улоге регионалног фактора безбедности, као и чињеницу да битно доприносимо паневропској борби против тероризма, организованог криминала и шверца наркотика.

Пре него што закључим, желео бих да кажем још неколико речи о будућности Србије и о будућности читавог западног Балкана. Укратко, она лежи у чланству у Европској унији. Наравно, ЕУ није лек за све, али она обезбеђује заједничке стандарде и вредности који доприносе трајном миру на нашем континенту. ЕУ је гарант стабилности, арбитар у споровима, као и темељ дугорочног, одрживог просперитета преко заједничког тржишта.

Приступање ЕУ је дакле, централни, стратешки приоритет Србије. За то време, због несрећне комбинације пост-лисабонске уставне збрке и глобалне финансијске кризе, добија се утисак да Европска унија у овом тренутку једноставно није спремна да земље западног Балкана прими темпом којим бисмо сви ми то желели.

Тако да се чланство данас чини удаљенијим него што је то био случај пре пет година.

Многе моје колеге из региона изразиле су своје разочарање због оваквог неочекиваног обрта догађаја.

Наравно, разумемо фрустрацију наших суседа. Међутим, Србија је усвојила други, конструктивнији приступ. Најодговорнија ствар коју можемо учинити, имајући у виду тренутне околности које су очигледно ван наше контроле, јесте да останемо на курсу јачања регионалне сарадње, отварања наших тржишта и потпуног усклађивања нашег законодавства са законодавством Европске уније. То је најкориснији начин каналисања наших очекивања у овим турбулентним временима, којим истовремено чинимо све што је потребно за подизање наших унутрашњих стандарда на европски ниво.

Чак и у временима неизвесности изазване финансијском кризом желим да сви знају: Србија остаје на свом европском курсу. Ми ћемо и даље бити посвећени остваривању циљева које смо себи зацртали. Бићемо и даље лидер, у политичком, економском и културном смислу у овом, нашем, делу Европе.

Дозволите ми да нагласим своје дубоко убеђење да Европа не сме да размишља о некаквој "излазној стратегији" када се ради о западном Балкану. Ако буде уздржана, већи трошак биће гашење повремених жаришта и решавање настајућих криза него што би се потрошило на заокруживање интегративних процеса. Заједнички рад на интеграцији, дакле, једини је пут напред.

Једноставним речима, ЕУ ће бити безбеднија ако се западни Балкан, са Србијом у свом центру, прикључи Европској унији и почне да осећа позитивне ефекте солидарности која долази са чланством у највећем мировном пројекту који је свет икада видео.

Тиме желим да кажем да је Србија 21. века извукла поуке из не тако давне, несрећне прошлости и жели да осигура да никада више не ратује, да никада више не води своју младост у погибију, а народ и земљу у пропадање и сиромаштво. Много крви је проливено, многи животи су прекинути, а многе породице разорене. То једном мора да стане. Зато нећемо жалити напор и посвећеност како бисмо у својој земљи успоставили европске норме и вредности. И како би се оне прихватиле дуж читавог Балкана. Желимо да успоставимо принцип солидарности, желимо да уведемо принцип одговорности, желимо полагање рачуна грађанима, желимо мудро расуђивање у питањима од националних интереса. Желимо да остваримо могућност за развој земље и пристојан живот за све своје грађане, без обзира на њихову веру или нацију. И желимо мир за све. Уверен сам да је управо то оно што о чему већина овде присутних мисли кад изговори реч патриотизам.

На свим изборима од 2000. године грађани Србије су бирали европски пут, могућност путовања без виза, стабилност, добре односе са суседима и могућност за посао и остварење личне и породичне среће. Тиме су се грађани Србије придружили остварењу сна милиона европљана који су Берлински зид рушили и фигуративно и буквално. Сну о Европи солидарности, о Европи без граница.

Хвала вам.

(Извор: www.predsednik.rs)

Повезане вести

Председник Демократске странке Драган Шутановац на Самиту лидера социјалдемократских партија у Сарајеву

Завршен самит лидера у Сарајеву, Шутановац: Националисти уништавају земље региона

Сарајево, 19. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац каже да је један од важних закључака...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Неискрени европејци ударили у зид са политиком седења на две столице

Београд, 26. октобра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац за дневни лист Данас изјавио је да су неискрени европејци у...
Шутановац и Папандреу: Настављамо заједничку борбу

Шутановац и Папандреу: Настављамо заједничку борбу

Београд, 12. октобра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац састао се данас са председником Социјалистичке интернационале и некадашњим премијером...
Шутановац: Пети октобар је најважнији датум у модерној историји Србије

Шутановац: Пети октобар је најважнији датум у модерној историји Србије

Београд, 5. октобра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац изјавио је данас испред Народне скупштине Републике Србије...
Народна посланица Демократске странке Маја Виденовић (фото архива)

Маја Виденовић: Кад год баце камен на Пети октобар, њихова прича о Европи ослаби

Београд, 5. октобра 2017.- Сећам се сваког тренутка тог дана и сећам се свих људи са којима сам тог дана, те целе...