ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Мирко Цветковић на конференцији УН о светској економској кризи

- A +
Обраћање председника Владе Србије Мирка Цветковића на конференцији Уједињених нацијаЊујорк, 24. јуна 2009.

Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић поручио је у обраћању на конференцији УН на највишем нивоу о светској финансијској и економској кризи и њеном утицају на развој, која се одржава у Њујорку, да је неопходно максимално подржати директне инвестиције и финансијску помоћ земљама у развоју.

Говор председника Владе Србије Мирка Цветковића у Уједињеним нацијама:

"Даме и господо,

У данашњем глобализованом свету све државе су међусобно повезане чвршће него икада до сада као активни учесници у међународним финансијским и економским токовима. У контексту високо интегрисане глобалне економије потреси у једном њеном делу неминовно производе последице и у другим деловима света, претећи да озбиљно наруше економски раст широм света и напредак у правцу остваривања Миленијумских развојних циљева.

Актуелна светска финансијска и економска криза у мањој или већој мери погађа све земље света и заједно са другим актуелним изазовима, као што су климатске промене, несташица хране и екстремно сиромаштво, може да има разарајуће последице за све нас.

Зато је потребно предузети одговарајуће, координиране мере и акције у циљу превазилажења њених негативних ефеката којима би се, између осталог, обезбедила ликвидност, односно очување кредитних токова земаља у развоју.

Од суштинског је значаја да се при томе не доводи у питање остварење Миленијумских развојних циљева, као и спровођење Консензуса из Монтереја, чему ће свакако бити посвећени и Прегледни самит о спровођењу Миленијумских развојних циљева 2010. године и Конференција УН о неразвијеним земљама 2011. године.

Још постоји много непознаница у вези са узроцима светске економске кризе, али се у једном готово сви аналитичари слажу: значајно виши ниво потрошње у односу на привредни развој довео је до неравнотеже у глобалној економији, која је произвела потресе у практично свим деловима света.

Најзначајнији ефекат изражен је кроз пад агрегатне тражње, чиме је њен опоравак постао кључни изазов у превазилажењу светске економске кризе. Сама тражња је суштински везана за грађане и њихова очекивања, а одлучујући фактор представља извесност. У том смислу неопходно је да се у што краћем року успостави уравнотежен ниво потрошње који ће омогућити много већи степен извесности, а самим тим и веће поверење грађана у економију.

То је основни предуслов за повећање тражње и почетак економског опоравка и стога захтева координисан приступ на глобалном нивоу.

Сматрам да у постојећим условима глобалне економије земље у развоју имају изузетно важну улогу из најмање два разлога: прво, њихов потенцијал за раст је неупоредиво већи од развијених земаља, али истовремено и потенцијални социјални проблеми могу бити много израженији у случају драматичног пада привредне активности.

Из тог разлога верујем да треба максимално подржати директне инвестиције и финансијску подршку земљама у развоју јер привредни раст и раст животног стандарда у земљама у развоју представља реалну основу за раст агрегатне тражње у свету.

На тај начин биће обезбеђени и већи приноси на уложени капитал, али и избегнути потенцијални озбиљни социјални проблеми изазвани растом незапослености и недостатком средстава за социјалну заштиту. Земље у развоју самостално не располажу потребним средствима за финансирање привредног раста и зато очекују подршку међународне заједнице и развијених земаља, која ће донети корист на глобалном нивоу.

Међутим, оно што се дешава у пракси и што додатно забрињава настојаћу да објасним на примеру Србије као земље у развоју.

Наиме, у Србији је дошло до драстичног пада страних директних инвестиција, што је очекивано и разумљиво у условима глобалне кризе. Истовремено, дошло је и до несразмерног погоршања услова кредитирања од стране финансијског сектора, чиме је крајем 2008. године практично паралисана српска привреда.

Као и у већини других земаља у развоју, и српски банкарски сектор је у власништву регионалних и глобалних финансијских институција. Захваљујући рестриктивној монетарној политици Народне банке Србије, српске банке нису имале директне последице финансијске кризе и банкарски сектор је, као и у претходним годинама, остварио висок степен профитабилности, значајно виши него у матичним земљама највећих банака.

Непосредно након избијања светске економске кризе дошло је до наглог и континуираног раста каматних стопа, и поред значајног смањења референтних каматних стопа Европске централне банке, али и чињенице да је степен дифолта кредита у српској привреди изузетно низак.

Влада Србије је почетком 2009. године интервенисала субвенцијама на каматне стопе и тиме повратила ликвидност реалног сектора. Истовремено, мој кабинет је урадио упоредну анализу каматних стопа које стране банке одобравају у Србији и у својим матичним земљама. Та анализа је показала да су марже Србији и до седам пута више него у матичним земљама банака, што ни на који начин није сразмерно са степеном ризика кредитирања српске привреде.

Последица ове праксе, која је верујем заступљена и у другим земљама у развоју, јесте смањена конкурентност домаће привреде на светском тржишту и консеквентно пад привредне активности управо у оним земљама које треба да буду носиоци глобалног привредног раста. Сматрам да је ово врло интересантна тема за дискусију на овом скупу, и да је неопходно да се обезбеди глобална координација по питању подршке земљама у развоју чиме ће се омогућити и стабилност светске економије.

У условима узајамне повезаности међународних финансијских тржишта ниједна земља не може да делује изоловано. У том смислу су глобална сарадња и адекватна међународна регулатива императив - не само у трговини већ и у домену финансија.

Као што међународна трговина робом и услугама захтева предвидив и законом дефинисан мултилатерални оквир, тако и стабилан финансијски систем може да буде постигнут једино мултилатералним приступом. Актуелна криза такође је потврдила неопходност јачања међународне финансијске архитектуре и механизама управљања светском економијом како би се обезбедила њихова већа кохерентност и конзистентност, као и ефикаснији глобални систем финансијске регулације", рекао је премијер Мирко Цветковић на конференцији Уједињених нација.

(Извор: www.srbija.gov.rs)

Повезане вести

Народна посланица Демократске странке Александра Јерков на заседању Интерпарламентарне уније (Фото: www.flickr.com/inter-parliamentary-union)

Јерков изабрана у Комитет за људска права

Санкт Петерсбург, 15. октобра 2017.Народна посланица Демократске странке Александра Јерков изабрана је за чланицу Комитета за људска права парламентараца у Интерпарламентарној унији. Комитет...
Драгољуб Мићуновић (Фото: Нови магазин)

Драгољуб Мићуновић: Дрско фалсификовање Петог октобра

Београд, 5. октобра 2017.Интервју Драгољуба Мићуновића за Нови магазин Ауторитарни поредак најчешће популистички напада и прошлост и будућност, прошлост...
Никола Лунић, капетан бојног брода у пензији и секретар ресорног одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Мигови, коњи и национални интерес

Београд, 3. октобра 2017.Ауторски текст Николе Лунића за "Данас" Влада Србије одавно је напустила политику војне неутралности * Нико не даје одговор зашто Војска одржава ергелу са арапским коњима...
Проф. др Драгољуб Мићуновић у обраћању поводом Међународног дана демократије (Фото сервис ДС)

Мићуновић: За одбрану демократије

Београд, 15. септембра 2017.Говор проф. др Драгољуба Мићуновића поводом Међународног дана демократије Данас је свечани дан посвећен демократији. Демократија очигледно увек мора да се брани и не...
Балша Божовић, народни посланик Демократске странке и председник Градског одбора ДС Београд (Фото сервис ДС, архива)

Сменом директора Шарчевић понижава Београд

Београд, 6. септембра 2017.Изјава Балше Божовића, народног посланика и председника Градског одбора ДС Београд: Притисцима које министар просвете Младен Шарчевић врши да би се сменио...