ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Наука је врућ кромпир за власт

- A +
Др Марина Николић, председница Ресорног одбора ДС за образовање, науку, омладину и спорт (Фото: Александар Гирафон Живаљевић) Београд, 27. марта 2017.

Ауторски текст Марине Николић за "Данас"

У јеку изборне кампање наука избија у први план. Ако је ресорно министарство мислило да ће актуелна власт стећи неки лак поен на том пољу, то се није остварило. Напротив - наука је област у којој се проблеми временом не решавају, већ се само нагомилавају.

Прошле, 2016. године већ расписан конкурс за нови циклус научних пројеката Влада Републике Србије је експресно поништила, користећи то као један од разлога за смену тадашњег ресорног министра Срђана Вербића. Уредбом владе пројектни циклус је продужен, као што је и раније већ био продужаван. Законска документа донета приликом расписивања касније поништеног пројекта изазвала су бурне реакције у стручној јавности. Да подсетимо, питање финансирања није решено (доношење Акта о финансирању било је противно законима и процедурама), Правилник о вредновању резултата стигао је и до Уставног суда због дискриминације и ретроактивне примене. Министарство пре расписивања конкурса за нове пројекте није чак утврдило ни списак, ни број постојећих научника који примају плате и хонораре из буџета Републике Србије. Иако сваки истраживач једном годишње подноси извештај о свом раду ресорном министарству, ти резултати нису видљиви, нису транспарентни, нити јавно доступни. Стратешки документи представљају преписе сличних докумената из других земаља, петогодишња стратегија која би се имала применити до 2020. године нема утврђен акциони план, врло је уопштена и не нуди решења проблема науке у Србији.

Средином марта уз помпезне најаве помоћника министра др Николе Танића (који је био помоћник за науку и бившему министру Срђану Вербићу) усвојене су измене проблематичног правилника о звањима, које представљају, сликовито речено, само козметичке промене претходног документа. Оно што је спорно у правилницима, а уосталом и у српској науци у целини јесте следеће, као прво - научни резултати не могу се мерити квантитативном методом, пуким бројањем, посебно у друштвеним и хуманистичким наукама. То доводи до инфлације радова - у свим дисциплинама. Не могу једино радови објављени у страним часописима и рангирани на појединим иностраним листама бити вредни и представљати научни допринос. Научници не могу напредовати испуњавајући услове који су донети након њихових остварених резултата - ретроактивно. Закони и правилници не смеју се доносити под велом тајне и без консултација са стручњацима из научних института, универзитета, Српске академије наука. Јавне расправе не могу више бити само пуко задовољење форме.

Друго, наука и привреда јесу и морају бити повезане, али не свака наука и не у сваком смислу. Дугорочно гледано, свака наука је нужно исплатива, па и хуманистичке науке. Јер, рецимо, нема развијеног и економски просперитетног друштва које нема развијен језик и језичку културу. Нема јаке државе без јаких националних дисциплина - историје, језика, књижевности, музике и тако даље. Зашто, рецимо, резултати психолошких, социолошких и других истраживања не буду примењени у реформама нашег друштва, у реформи образовања, на пример? Зашто стране фирме и агенције реформишу српско друштво? Зашто осим одлива мозгова имамо и константи одлив пара у туђе џепове?

Није новац, односно недостатак новца једини проблем за науку. Проблем је што је успешност на конкурсу за пројекте и за научнике стопостотна, јер се тиме проблеми који се тичу финансирања и разликовање рада и нерада, квалитета и неквалитета, гурају под тепих. Проблеми су то што се научно вреднују руководеће позиције у Министарству, јер то отвара простор за буразерске односе у науци и партократију. Проблем је то што се вреднује боравак и усавршавање у иностранству, то и јесте за хвалу, али не на тај начин да се после два месеца научник скида с пројекта, не добија плату, нема здравствену заштиту, прекида се стаж и сл. Проблем је то што се као корак за развој науке нуде субвенције факултетима и институтима који „зарађују новац и запошљавају“, док се науке које се баве човеком и друштвом, културом и уметношћу, занемарују и гасе. Гашењем ових области неће бити велике уштеде у државној каси, а штета ће бити немерљива. С правом се онда поставља питање - да ли можда системско урушавање науке у Србији није производ нестручности и аљкавости, већ резултат свесне намере да нам друштво (п)остане необразовано, некултурно и сиромашно духом? А на основу афере око спајања СКЦ-а и Дома културе „Стари град“, од чега се, изгледа, засад одустало, већ се у јавности поставља питање није ли неко бацио око на атрактивне локације друштвено-хуманистичких института у Београду.

Др Марина Николић, председница Ресорног одбора ДС за образовање, науку, омладину и спорт

(Извор: Данас)

Повезане вести

Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац: Замајавали грађане иако су знали да неће расписати изборе

Београд, 18. новембра 2017.Председник Демократске странке (ДС) Драган Шутановац изјавио је данас да су напредњаци на челу са Александром...
Народни посланик Демократске странке Радослав Милојичић (Фото: www.sumadijapress.co.rs, архива)

Радослав Милојичић: Влада дала новац општинама за куповину гласова

Београд, 15. новембра 2017.Посланик Демократске странке Радослав Милојичић оценио је да је "скандалозна одлука" Владе Србије да локалним...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Циљ је промена режима и европски Београд

Београд, 13. новембра 2017.Сама чињеница да неко има идеју да ДС стоји позади и дели летке, лепи плакате и аплаудира је накарадна. Не постоји опција да икада више стојимо иза било кога -...
Потпредседница Демократске странке Тамара Трипић (Фото: Курир, архива)

ДС подржава долазак ОЕБС-а

Београд, 8. новембра 2017. Тамара Трипић, потпредседница Демократске странке, изјавила је да Демократска странка подржава долазак посматрачке мисије ОЕБС-а. "Поверење у сам изборни процес је пољуљано због...
Балша Божовић (Фото сервис ДС, архива)

Божовић: Београдска каса је празна

Београд, 7. новембра 2017.Шеф одборничке групе Демократске странке у Београду Балша Божовић критиковао је трећи ребаланс буџета града Београда, рекавши да се он обавља због корупције и...