ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Напад на опозицију је напад на демократију

- A +
Председник Покрајинског одбора Демократске странке за Војводину Мирослав Васин (www.vojvodina.gov.rs, архива) Београд, 10. маја 2017.

Ауторски текст Мирослава Васина за "Данас"

Многи новинари и аналитичари афирмисањем схватања „сви су они исти” снаже Вучића

Статус „дежурне или омиљене мете”, какав данас има опозиција у Србији, још је једна од специфичности нашег накарадног схватања демократије потпуно искарикираног система политичке борбе, који подразумева бескрупулозност владајућег естаблишмента, снисходљивост дела оних који треба да представљају опозицију и изложеност свим облицима рафалне политичке паљбе ка онима који се отворено супротстављају систему вредности наметнутом од стране данашњег владајућег режима.

Бити опозиционар у време Милошевића подразумевало је епитет издајника, народног непријатеља, кукавице и изрода, понеки пендрек по леђима или пут без повратка на Фрушку гору, а бити опозиција Вучићево време значи припадност „сорошевизму", нападе на лични интегритет и егзистенцију, јавни линч породице преко медија са националном фреквенцијом и бесрамних таблоида, монтиране процесе, претње, па и физичке нападе.

Трагично је да овакве појаве почињу да буду нормалне у свести грађана, а још је поразнија истина да се наши млади уче демократији кроз посматрање њене апсолутне негације. Политичка борба позиције и опозиције чини демократски темељ сваког развијеногдруштва. Та борба подразумева аргументе, политичку коректност и међусобно уважавање и много је примера у Европи како тај однос треба да изгледа. Странке се смењују на власти у зависности од квалитета својих идеја које грађани оцењују на изборима. И, уместо да се боре за овакву политичку свакодневицу, многиполитички аналитичари, уредници медија и новинари кроз стално омаловажавање опозиције, афирмисање схватања да су сви исти и поспрдно закључивање „да имамо још добру власт каква нам је опозиција", директно или индиректно, оснажују его Александра Вучића. Овим не желим да говорим о злонамерности поменутих, желим само да укажем на последице њиховог третирања опозиције.

Уместо напада на њу, опозицији у Србији треба помоћи. Она не може бити једина у Европи којој се грешке из прошлости не опраштају. Није нормална ситуација да оне странке које су одувек биле проевропске данас буду игнорисане од стране исте те Европе, а да наклоност ЕУ уживају они који су целу своју политичку биографију градили на антиевропејству. Није нормално да грађани још увек оцењују грешке од пре петнаест година и да оне буду много важније од катастрофалних потеза данашњих власти од којих нам зависи и свакодневица и будућност.

Наравно да овакав однос према опозицији представља посластицу за данашње властодршце и они га перфидно подстичу моћном медијском пропагандом. Подржаваш злочинца Харадинаја када кажеш да не треба кварити односе са пријатељском Француском и покушаваш да докажеш да је то земља у којој је правосуђе одвојено од државе, нападаш Вучића када указујеш на изборне малверзације, угрожаваш интегритет тужилаштва када тражиш да се коначно оконча истрага око Савамале. Ово је само неколико примера сатанизације опозиције.

Можда су овакве прљавштине очекиване у оваквом систему вредности, али није очекивано омаловажавање оних који трпе прилично тешке последице због свог супротстављања данашњем владајућем режиму. Парадигма да су сви исти доводи до апсурда да данас млади људи, студенти, поистовећују и опозицију и позицију, без обзира што је садашњи естаблишмент већ пет година на власти са стотинама неиспуњених обећања и са првим местом на свету по одливу младих паметних људи, попут храбрих студената. Студентски протести, као израз демократске побуне паметних, данас су запали у ћорсокак и из разлога што се доследни борци против Милошевићевог режима и чланови продемократских странака осећају непожељно на њима. лако је замислити како Вучић задовољно трља руке када млади борбу против његовог система поистовећују са борбом против свих. То му је најбоља гаранција дугогодишњег останка на власти.

Лепо је маштати о друштву без странака и сигурно је да сви желимо праведнију стварност, али ниједна демократска земља још такав систем није осмислила. Зато, мислим да не грешим када сматрам да је решење у строгом поштовању законских прописа који онемогућавају партократију. Први корак је доношење закона о пореклу имовине који би без милости третирао имовину политичара.

Опозиција мора дисати и зато је треба охрабривати. Јавна реч је најбоље средство.

Мирослав Васин, председник Покрајинског одбора ДС за Војводину

(Извор: Данас)

Повезане вести

Татјана Манојловић (Фото: Данас, архива)

Жене у транзицији

Београд, 24. новембра 2017.Ауторски текст Татјане Манојловић за Данас * Чак 70 одсто најсиромашнијих људи на планети су жене Форум жена Демократске странке апелује на хитност у поступку усвајања Закона о родној равноправности,...
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

Зарђала кашика у Европи

Крушевац, 23. новембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Кад неко после година ревносног ношења Шешељевог шињела схвати да је тај комад гардеробе демоде, па хватајући корак са светским модним...
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

Вучићеве сеансе и непријатељски зачини

Крушевац, 20. новембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Упутство за употребу страха по рецепту Српске напредне странке У Србији, у којој се грађани од малена плаше убитачним...
Демократска странка

ДС Пећинци: Осуђујемо упад разбојника у кућу опозиционарке

Пећинци, 17. новембра 2017.Демократска странка Пећинци најоштрије осуђује синоћни упад три наоружана непозната лица у кућу Јелене Грујић, председнице ОО...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Кад се правиш да не видиш како комшији ломе воћњак

Нови Сад, 16. новембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за портал Аутономија Не потцењујте 5.000 динара које је Вучић пре неки дан поделио српским пензионерима. То је...