ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Културна стратегија министра Вукосављевића

- A +
Горица Мојовић: Културна стратегија министра Вукосављевића (Фото сервис ДС, архива) Београд, 23. јула 2017.

Ауторски текст Горице Мојовић за Данас

Прошло је седам година откако је истекао законски рок за доношење "Стратегије развоја културе Србије". За то време промењено је пет министара културе: Брадић, Марковић, Петковић, Тасовац, Вукосављевић. Сви су се они у извесној мери бавили стратегијом, почињали испочетка са новим радним групама, ауторима, али се стратегија није помаљала.

Владан Вукосављевић се релативно брзо након устоличења за министра културе појављује са овим документом. Без аутора! Овај "нацрт" показује већ уочену склоност господина Вукосављевића да не "одаје" своје сараднике. Кад је као градски секретар донео одлуку о бијеналном одржавању Октобарског салона, изјавио је да је то учинио на основу консултација са стручњацима, али су њихова имена остала тајна. Тајна је и ко су писци "Стратегије". У њој има свега, па се и нађе понешто, понешто добро. Проблем је што без оперативних мера да се добре намере и остваре све може да остане на нивоу списка лепих жеља. "Стратегија" се доноси за период од десет година. Било је неопходно да се предвиди доношење плана и програма за период од две-три године са роковима, носиоцима посла, средствима неопходним за њихову реализацију.

Генерални утисак после ишчитавања ових 137 страна текста јесте да је он прилично неуједначен, помало конфузан, понегде контрадикторан, препун општих места и понављања. Он као да је механички састављен од различитих текстова аутора понекад супротстављених ставова. Тако се стиче утисак да су уводни део и одељак о неговању српског језика и ћирилице писали једни, да су анализу стања у култури писали други, "Циљеве и приоритетна подручја културног развоја" трећи, а највероватније исти и "Циљеве у областима културног развоја".

Анализа стања у култури добра је јер је заснована на истраживањима, мерењима, статистикама које је пре свега радио Завод за проучавање културног развитка и поједини аутори. Закључци тих анализа указују на потребе одређених праваца деловања. Поглавља "Циљеви и приоритетна подручја културног развоја" и "Циљеви у областима културног развоја" писани су као програм рада Министарства културе, углавном се тичу постојећих надлежности Министарства, пре свега установа чији је оснивач Република. Пристрасно се оцењује делатност Министарства са тезом да малтене ничега не би било да није било помоћи Министарства. Такав приступ неретко је у супротности са закључцима које нуде анализе и истраживања из претходног поглавља. Оно што највише смета јесте да изван установа, и то пре свега републичких, култура скоро и да не постоји. Само се повремено помене цивилни сектор, али програми, пројекти, индивидуалне иницијативе, уметници, ствараоци, корисници, публика су на маргини. За уметнике је нпр. предвиђена једна оваква мера: "Стимулисање најистакнутијих домаћих уметника и институција"! Шта год то значило! Упркос декларативном опредељењу о потреби "уважавања културе свих сегмената друштва" (тако пише у уводном тексту), никакве мере нису предложене које би упућивале на децентрализацију, улогу локалне самоуправе, уважавање, подстицање и ширење локалних стваралачких капацитета. Нема ни помена приватних установа. Уметничка удружења смештена су у контекст послова које им је држава поверила. Ствараоци, стручњаци, радници читавих подручја као што су издаваштво, филм, визуелне уметности, музика, заступљени су у овој стратегији у оквиру институција и делом у одељку о правном систему у коме се помиње тежак положај самосталних уметника, иако се не предлажу мере за решавање тог проблема.

Уводни део као и део о неговању српског језика и ћирилице писани су квазинаучним стилом које одликује поприлична појмовна збрка, а у вредносном смислу десничарска оријентација.

У уводном делу полазну основу чини текст под називом: "Димензије српске културе" коју, како пише, "препознајемо и негујемо као: словенску, византијску, старобалканску, херојску, просвећено европску, демократску и контактну". Помешани су историјско-географски и вредносни појмови: нпр. словенски, византијски с једне и херојски, демократски с друге стране. Шта уопште значи "старобалканска култура", па се још као њени репрезенти истичу Бора Станковић и Иво Андрић? У којим то теоријама је дефинисана "херојска" или "контактна култура"? Најзанимљивије је објашњење које стоји уз појам "демократска". Нема говора о наслеђу и демократској традицији, већ о потреби да живу културу не чине институције у којима се престоничка елита самозабавља, већ установе које подстичу и препознају уметничке подухвате људи из сви сегмената друштва". Можда због тога политичка елита Србије ретко посећује престоничке изложбе, концерте, представе како је не би оптужили да се "самозабавља", а можда су нам на очигледан начин показали шта су то "уметнички подухвати из свих сегмената друштва" оним спектаклом на инаугурацији председника: римски императори, песма "Ђаволице", лик из "Покондирене тикве" која представља Војводину и рапорт Николе Тесле који као врхунац својих научних визија "види Београд на води и вођу који је све то покренуо". А и публика је била примерена: из сви сегмената, а не та елита склона самозабављању.

Ту елиту иначе треба попритегнути, зато стратегија поставља циљ: "На овој генерацији културних и јавних посленика јесте да допринесе превладавању непродуктивних сукоба међу сучељеним културним елитама, како би укупни амбијент учинили прихватљивијим. Зато су потребни: јасна стратегија, применљив правни оквир, снажна институционална мрежа". Расправе су дозвољене само ако су продуктивне и то по прописаним законским правилима и у оквиру институција. То је прихватљиво! Прихватљиво је да се позабавите правим темама, јер: "Сувише дуго из идеолошких разлога ометано, изучавање и ширење научно утемељених сазнања о геноциду над српским народом током читавог 20. века остаје задатак не само историјских наука".

Овако "научно заснована стратегија" своју најконкретнију примену наћи ће у одељку "Неговање српског језика и ћирилице" којим су предвиђене пореске олакшице за листове и часописе на ћирилици, откуп књижевних и научних дела штампаних на ћирилици, може и преводи, али ћирилични, пореске олакшице за српске филмове, може и стране, али титловане на ћирилици. Предвиђено је да се и комерцијалне телевизије, као и мобилни оператери прописима обавежу на 50 одсто ћириличних превода и платформи, као и да све манифестације које финансира Министарство морају да имају и ћирилични лого. Нема мера ни акција за сузбијање језика мржње, вулгарности, псовки, увредљивих израза у јавном простору. Новине могу да пишу најгоре скаредности, али је прихватљиво ако је на ћирилици. Примене ли се ове мере, пореске погодности свакако неће добити "Данас", али хоће "Таблоид" и "Печат". Није битно шта и како пишу. На ћирилици је.

Како ће се ова опредељења ускладити са опредељењем о европским интеграцијама и међународној сарадњи. Мере за то нису разрађене и образложене. Декларативно изјашњавање за европске интеграције везује се за међународну сарадњу, мада се и у тој области као стратешки циљ поставља: "Треба да буде у складу са билатералним и мултилатералним споразумима и спољнополитичким приоритетима Републике Србије". Ти билатерални споразуми најчешће се своде на манифестације "Дани Србије" или "Дани Београда" тамо и овамо као и сличне узвратне манифестације. Познато је да на таквим представљањима програме и уметнике бирају "задужени за културу" актуелних власти, а према својим афинитетима, знањима, укусима и политичкој оријентацији. Треба имати у виду да је "Изменама закона о култури" из 2016. предвиђено да се међународном сарадњом могу бавити само организације које су за то регистроване!? (Тешко да ико може одговорити које су то експорт-импорт фирме у култури). А шта је са сарадњом појединачних институција, организација, удружења, невладиних организација, уметника? Ни помена. Предвиђено је и "регулисање статуса страних културних центара у Србији". Изгледа да и они нешто нису подобни. Истински ме занима како ће се страним земљама и њиховим амбасадама наметнути "статус" њихових културних центара?

Постоје различите дефиниције појма културе, чини ми се најтачнијом она која културу одређује као скуп процеса, поступака и творевина које доприносе квалитету људског живота, развоју, напретку и прогресу друштва. Верујем да овако постављени оквири и принципи једне културне стратегије нису спорни. Да ли су они заступљени у овом документу? Нису! У овом документу дефинисана су три приоритета стратегије, а то су: 1. Развој кадрова (у образложењима је видљиво да се то пре свега односи на управљачке кадрове у установама културе), 2. Развој инфраструктуре (односи се на објекте, изградњу и опрему установа културе, пре свега оних у надлежности Републике) и 3. Европске интеграције и међународна сарадња.

Да ли је могуће да се развој културе Србије решава јачањем управљачке структуре (што би рекао Стаљин: "Кадрови решавају све"), оснаживањем установа и декларативним опредељењем за европске интеграције? Наравно да су битни и кадрови и добре установе, али утврдити то као приоритете сведочи о одсуству елементарног разумевања културе и њене улоге у друштву.

У одељку у коме се говори о "циљевима и подручјима културног развоја" утврђују се капиталне инвестиције у свим областима, прво у области заштите: Народни музеј, Музеј савремене уметности, Музеј примењене, Природњачки... У одељку "Циљеви у областима културног развоја" у области заштите, осим неспорног Хиландара, као приоритети утврђује се, између осталог: Музеј Немањића, Музеј телевизије, Музеј фантастике!

У одељку о правном оквиру овлашно се помињу закони и из области културе и других области чије се поједине одредбе тичу културе. Не анализирају се бесмислене одредбе "Измена и допуна закона о култури" донете 2016. нити се наговештавају озбиљне промене. У "Стратегији" се наводи нпр. да ће се посебно посветити пажња установама и манифестацијама од националног значаја, а овим законом тај статус је укинут.

У овом одељку помиње се тек неколико закона из других области чије су одредбе угрозиле културу, а има их десетине: Закон о јавним набавкама, закон о социјалним доприносима, о буџетском систему, закон о раду, закон о ауторском и сродним правима, о планирању и изградњи, о радиодифузији, порески закони.

Оно што посебно забрињава јесте што уместо јасног опредељења да ће се инсистирати на променама закона који су непримењиви или штете култури пише: "Постоји могућност да се иницијативама за измене и допуне закона врши њихово прилагођавање захтевима културе". Уместо да се утврди обавеза да се мењају прописи, како би се ускладили са основним законима из области културе и примерили природи културе као делатности. Можда и постоји могућност, али овако дефинисан циљ указује на то да НЕМА НАДЕ да ће се уистину нешто променити.

Оно што вероватно изазива велику пажњу јесте финансирање. Тај одељак се зове "Примерено финансирање". Све мора да буде "прихватљиво и примерено"!

Финансирање се углавном наслања на републички буџет, а од других извора помињу се "лутријски фондови", иначе непостојећи. Предвиђено је да ће буџет за културу до 2027. достићи 1,68 одсто укупног буџета Републике тако што ће се из године у годину повећавати. Пусте жеље, нереални планови, видећемо већ приликом усвајања првог буџета за наредну годину.

Ни овде као ни у једном делу стратегије не помиње се партнерство са локалном самоуправом, са приватним сектором, пореске олакшице (осим "Закона о презу на доходак правних лица"). Нема других извора финансирања, осим већ поменутих "лутријских фондова". Да мало разјаснимо те "лутријске фондове". Постоје приходи од игара на срећу, бар оних легалних. Према постојећим прописима сви организатори игара на срећу дужни су да од разлике остварене између остварених уплата играча и исплаћених добитака, 60 одсто уплате у буџет Републике. Од тих пара 40 одсто одлази на финансирање Црвеног крста, локалне самоуправе, особа са инвалидитетом, оболелима од ретких болести, спорту и омладини. Остатак иде у заједничку касу, па ком "опанци, ком обојци". Оно што би свакако требало урадити јесте да се сви организатори игара на срећу уведу у легалне токове, тј. да им се узму паре. Наравно не треба одузети од наведених корисника. Оно што би било потребно јесте да се од остатка утврди јасан проценат за културу, а не да се изгуби у заједничкој каси. Невоља је што се не сагледавају друге могућности као извори прихода: проценат од туристичких и угоститељских такси, део прихода од такси које наплаћују РАТЕЛ И РЕМ, проценат од комерцијалних и естрадних програма, од средстава утрошених за изградњу, реновирање јавних објеката, од пореских олакшица.

За овакве мере потребна је измена закона и прописа. Ко ће то да уради кад се у одељку о правном оквиру говори само о "могућности"? У овој земљи се лако доносе прописи којима се грађани обавезују да осим пореза и доприноса плаћају десетине тзв. парафискалних намета, али је незамисливо сачинити стратегију и изменити прописе како би се из већ постојећих прихода издвојио неки проценат, неки промил за културу. За то је заиста потребна озбиљна, утемељена, храбра стратегија. Ова која је презентирана то свакако није.

(Извор: Данас)

Повезане вести

Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Петар Радојчић: Војска за обрачун са опозицијом

Београд, 22. августа 2017. Ауторски текст Петра Радојчића за ДанасРеформа система одбране за владајуће структуре јесте споредна ствар Јавност треба да зна да свака армија почива на идеологији или новцу и да се не...
Народни посланик Демократске странке Горан Јешић (Фото: Данас)

Јешић: Вучић не може бити градоначелник Београда

Београд, 19. августа 2017.Интервју Горана Јешића за Данас Не мислим да наша комуникација има било какве везе са одлуком Саше Јанковића око сарадње са Демократском...
Председник Покрајинског одбора Демократске странке за Војводину Мирослав Васин (www.vojvodina.gov.rs, архива)

Мирослав Васин: Запад подржава лопове идеја ДС

Нови Сад, 16. августа 2017.Ауторски текст Мирослава Васина за Данас У Србији постоји стотине хиљада људи којима је политичко прелеташтво постало занимање Из искуства ћу рећи...
Народна посланица Демократске странке Наташа Вучковић (Фото: Н1, архива)

Наташа Вучковић: Унутрашњи дијалог - да ли га је било и да ли ће га бити

Београд, 9. августа 2017.Ауторски текст Наташе Вучковић Иако је Александар Вучић почетком јуна ове године први пут изјавио...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото: Данас)

Шутановац за Данас: Лажне су оптужбе да имам 300.000 евра на рачуну

Београд, 9. августа 2017.Интервју Драгана Шутановца за Данас Зашто нисте одмах објавили целу пресуду? - Са великим задовољством смо...