ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Генерал Малиновић за Време: Игре без границе кафанских патриота

- A +
Председник ресорног Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке, генерал у пензији Срето Малиновић (Фото: Време) Београд, 17. августа 2017.

Интервју Срете Малиновића за Време

Бригадни генерал Срето Малиновић рођен је у околини Травника, постао војни пилот југословенског авиона „орао“ и учествовао у ратовима деведесетих. Чувену патриотску беседу својим пилотима одржао је 24. марта 1999. уочи полетања у одбрану од НАТО агресије. Одликован је Медаљом части. Пре шест година, како сам каже, „окачио је кацигу о клин“. Од прошле године, када се придружио Демократској странци (ДС), носи етикету „жутог НАТО генерала“. Генерал Малиновић за „Време“ говори о ономе што причају и раде два Александра: министар одбране Вулин и председник Србије Вучић.

„ВРЕМЕ“: Какво је ваше мишљење о новој стратегији одбране коју ових дана помиње министар Александар Вулин?

СРЕТО МАЛИНОВИЋ: Израда стратешких доктринарних докумената се најављује из године у годину, али никако да практично видимо бар део реализације тих захтева које они сами испостављају. Не верујем да ће то нешто епохално да се разликује у односу на досадашња доктринарна документа. Вулин износи само одређене сегменте који постоје у Закону о обрани и Закону о војсци који збуњују јавност јер он то помпезно представља. Формиран је радни тим у Министарству одбране за израду тих докумената, али да би се то урадило потребно је да се прво направи стратегија националне безбедности.

Хоћете да кажете да обавеза цивила да буду обучени за прву помоћ, одбрану и заштиту није оригинална идеја Александра Вулина?

- Па, то већ стоји у Закону о одбрани и у Закону о војној, радној и материјалној обавези. То је све већ дефинисано. Само он, пошто очигледно не разуме тематику, неспретно истрчава у јавност дајући изјаве које збуњују грађане јер је начин на који прича недоречен и иритирајући.

Како би заиста те обавезе цивила требало да изгледају?

- Сви ми који смо војно способни од 18. до 65. године смо војни обвезници. Зависно од потребе државе и одбране, закон прописује позивање одређених категорија становништва на обуку или обнављање знања, пре свега оне који су одслужили војни рок и већ су обучени да рукују неким врстама наоружања или технике. То је категорија борбено употребљивих, а који нису обухваћени такозваном активном резервом. Активна резерва је замишљена да један део грађана који су одслужили војни рок могу да добровољно склопе уговор са Војском и служе као први позив попуне састава Војске до предвиђених формацијских места и преко тога уколико постоје безбедносне претње и изазови. Старосна граница за војнике је до 40 година, за резервне подофицире и официре до 50, а за професионалне није предвиђена. Међутим, та активна резерва још увек није заживела. Становништво које није служило војни рок, у које спада већина жена, требало би да буде обучено за активности у домену цивилне заштите.

Дакле, држала би се нека врста специјалне обуке за цивиле. Како би то изгледало?

- Не знам каква су размишљања у вези са том обуком. То су, једноставно, на мало незграпан начин препричане обавезе грађана Србије из Закона о војној, радној и материјалној обавези. Да ли би се то изводило у центрима обуке Војске Србије, са којим средствима би се то реализовало, то је за мене, у овом тренутку, непознаница. Мислим да би више требало да се побрину око редовне обуке и опремања професионалног састава Војске, па тек онда да се размишља о овим другим стварима. Осим уколико дотични министар не процењује да смо у гротлу неке безбедносне претње.

Не чини вам се да све ово становништву делује као неки благи позив на мобилизацију и приправност?

- То јесте на неки начин дизање тензије, али, ипак, мислим да је ово скретање пажње са много битнијих питања која се дешавају у друштву и региону. Пре свега мислим на питање решавања статуса Косова у светлу позива на унутрашњи дијалог. А Вулин је одличан плејмејкер за те игре без граница које наше државно руководство већ неколико година над нама спроводи.

Иако не гледате благонаклоно на синдикалне организације у војсци, ви сте ипак подржали захтеве Војног синдиката на протесту овог пролећа. Зашто?

- Ја сам цео живот био командни официр и увек сам био против било какве врсте партијског и синдикалног организовања у Војсци. Управо зато што једна таква врста организовања редовно доводи до анархије. Међутим, Војска је до те мере, статусно и по стандардима, хајде да слободно употребим израз - девастирана и понижена, па је природан рефлекс људи који су 24 часа дневно у готовости за одбрану земље, а притом се боре за егзистенцију, био да се синдикално организују. Они су врло коректно, као прави професионални војници, заједно са полицајцима, ни њих не смемо заборавити, изашли и редовно упозоравали Министарство одбране, Министарство унутрашњих послова, Владу, државни врх да је ситуација више него алармантна. То је егзистенцијално питање. О стању опреме да не говоримо. То су ствари које се нису промениле уназад пет, шест година сигурно. Практично се живи на неким резервама од ранијих година, то се троши и у смислу људства и у смислу опреме. Већ је дотерало цара до дувара. Професионални војник је спреман и за највеће напоре у ситуацијама када то има неки смисао. Али, у друштву поремећених вредности у неким јавним предузећима чистачица има већу плату од поручника. Користити флоскуле да Војска треба да дели судбину свога народа које велике, такозване патриоте употребљавају у начину осуде протеста јесте врхунац лицемерја. Волео бих да видим чега су се ти што избацују те пароле одрекли делећи судбину са народом. Напротив, неки су прилично увећали своје некретнине и свој возни парк, притом тврдећи да имају исте плате као војни пилоти. Волео бих да видим пилота који је за две године летачке службе направио кућу на некој егзотичној локацији у Београду. Волео бих да видим пилота који је за целу своју службу успео толико да заима. Е, сад, замислите како то изгледа војнику са 32.000 динара примања, који мора да ради додатне послове да би прехранио породицу. Кад неко жели, а посебно кад то жели власт, да изврће чињенице, онда посеже за таквим стварима да су урадили и оно што здрав мозак не може да појми, организујући неко удружење бораца који имају стрпљења за сва понижења која држава чини Војсци и њеним синдикатима. Који праве контрапротест штитећи углед Војске од самих њених припадника. То је репер са којим је нови министар ушао у Министарство одбране. Оно што мене брине јесте да они који треба да буду елита Војске, који су сврстани у клуб генерала и адмирала - чији ја нисам члан јер то сматрам организованим губљењем времена - ниједним својим гестом нису изашли у јавност, а притом су у свом статуту предвидели да треба да се боре за стандард и статус припадника Војске чији су они елитни део, а данас су у резерви активној или пасивној.

Јесу ли чланови тог клуба пензионисани генерали и адмирали?

- Да, пензионисани генерали и, наводно, пуковници, што одмах обесмишљава име Клуба. Као, пуковници који су службовали на генералским местима. Па да су нешто ваљали, ваљда би били генерали. То је био начин да тамо увале Шљиванчанина, претпостављам. Не може да постоји клуб возача Формуле 1 у коме има 50 бициклиста.

Имате ли информације због чега шест авиона МиГ-29 још није стигло из Русије, а одавно је било обећано?

- Полако већ иритира та прича о тим МиГ-овима. То траје већ две године и мање више је коришћено за потребе политичке кампање, а без јасног одређења - шта, када, како и у којим роковима. По мојим сазнањима, уговор или предуговор је потписан крајем прошле или почетком ове године од када теку рокови за пребацивање те авијације у Србију. Све време ми не знамо у каквом је стању та авијација. Али су одмах знали колика је цена нечега што не знамо шта је. То пали аларме. Како знате колико кошта нешто кад ми не знамо какав ће аранжман пратити ту руску донацију? И тако смо, играјући се патриотских прича, дошли дотле да су прошле буквално две године од помена МиГ-ова и проћи ће још најмање годину дана док ти авиони на нашем небу буду виђени. Ако уопште буду виђени. Јер више нисам сигуран, дошли смо у ситуацију да ниједном званичнику не можете веровати. То је страшно по стање друштва - изабрали сте људе којима не можете веровати. Почиње помало да вређа памет.

Ви сматрате да нам је тих шест МиГ-ова неопходно?

- Наравно. Не само из одбрамбених већ и економских разлога. Војска обезбеђује ваздушни простор наше државе за прелете цивилне авијације које СМАТСА (Контрола летења Србије и Црне Горе) уредно и редовно књижи на свој конто преко EUROCONTROL-а (Европски систем управљања ваздушним саобраћајем) као да користи приватни ресурс а не државни - небо. То говорим у контексту што из СМАТСА кажу да имају високе плате јер им тако тражи EUROCONTROL. А пилот који чува небо има мању плату од чистачице у СМАТСА. То, такође, говори како је потпуно изврнут систем вредности у овој држави. И за то ми треба, пре свега, да се изборимо.

Мислите да је Влада могла да дође до неке повољније понуде за набавку нових авиона?

- Прво, ово нису нови авиони. Они су 30 година стари и тренутно су у веку употребе. За коју годину ће један по један долазити на нови ремонт и продужење века употребе за још 10 година.

На ово сам гледао као на одлучну попуну потреба да се очува способност људства за пријем нове технике у неко догледно време. Али, цена која је испостављена је као да су ти МиГ-ови купљени нови. Да смо купили шест нових МиГ-ова, у овој опреми коју имамо, то би нас коштало око 150 милиона евра. Остало би нам још оних 35 милиона за гориво, обуку и за кафану имамо. А видите, ми добијамо нешто што ћемо ремонтима, сетом делова и као неком модернизацијом која је предвиђена довести до неподношљиве цене у тренутку када су нам празни фрижидери. То иритира обичног човека - дајете толике паре за крнтије да се доведу у ред, а пола државе живи на буреку и јогурту.

У том контексту, можда би Србији економски исплативије било да се придружи НАТО-у.

- То је питање шире друштвене расправе. Ја увек истичем да смо ми острво окружено морем у којем пливају ајкуле. Запливати у том мору није храброст, него лудост или глупост. Ми морамо бити прагматични. Не треба укључивати емоције у такву врсту размишљања, анализирања, расправа и одлука. Чињеница је да наше државно руководство показује висок степен кукавичлука у презентовању ове теме јавности, али зато редовно видимо у дневној штампи јуначке натписе о руском овом, руском оном и истицање русофилства генерално. То је потпуно непотребно и, пре свега, иритира регион. Њиховим предизборним патриотским игрицама код обичног народа ствара се један степен мржње која још није иживљена деведесетих година. Да је неко некоме остао дужан. То размишљање је веома опасно јер може распалити нови сукоб, по потреби. А замислите такав сценарио кад смо ми опет сами на ветрометини. Видели сте ове пароле поводом „Олује“ - „нико више неће Србе где они живе...“. А, где то сад Срби живе, а где су живели? То је цинично. Када ћемо овде видети један нормалан цивилизован однос позиција - опозиција, власт - остатак света?

У свом дневнику из ’95. поводом „Олује“ написали сте: „Народ који има овакву војску не мора да брине за своју будућност - он нема будућност!“ Да ли је то због изостанка војне интервенције СР Југославије?

- Можете замислити са којом сам ја горчином то писао? Људи који су водили моју јединицу били су убеђени у оно што им је представљено: ми смо гарант Венсовог плана, што укључује и заштиту свог народа од онога што је касније уследило. И она гледате оне колоне, ону децу, тракторе и чекате наређење да кренете, а то наређење никад није стигло. Наравно, због тих политичких играрија, договора, не знам чега, тај народ је дошао у ситуацију да су они и дан-данас Курди. Па онда оне велике патриоте што таламбашу по кафанама, па не дају тим избеглицама да скрену с ауто-пута, шта су хтели, да населе Косово? Једном ко је био Крајина, тај више неће да буде никаква Крајина. Има толико тешких судбина, то је непојмљиво. Не може се према томе бити хладнокрван ако имате имало осећаја за неког другог. То што се десило мом народу, ја сам доживео као да се мени лично десило.

Ваш је брат погинуо у рату?

- Да. Један је погинуо ’92, а други је био годину дана у логору. Тако смо пролазили у сваком рату. Никад нисмо били народни хероји, али смо умирали на ногама.

Ви сте заједно са својим саборцима били на првој линији одбране од НАТО агресије 1999. Како бисте се осећали када би Србија приступила том савезу?

- Изненадиће вас ако вам кажем да сам још ’90, за време “Пустињске олује”, тврдио да треба да постанемо део НАТО. Баш зато да нам се не би догодиле ствари из деведесетих. А видело се: постајемо униполарни свет, нестају блоковске поделе, Совјетски Савез пуца по шавовима. Наравно да сам као млади капетан навукао гнев на себе, јер смо били индоктринирани да смо, као, несврстани. Како да не! Показали смо како нисмо умели да се сврстамо на време, па смо провукли сопствени народ кроз голготу.

Је ли то разлог да вас представници садашње власти називају „жутим НАТО генералом“?

- Не. Почело је у таблоидима са насловима „Генерали командују Демократском странком“ јер сам као гост присуствовао изборној скупштини Демократске странке када је Драган Шутановац изабран за председника у септембру прошле године. После тога је кренуо Вулин, и то јавно, на телевизији. Практично ме ставио у контекст наводне припреме атентата на Александра Вучића када је пронађено оно оружје у Јајинцима. Наводно, Вулин и министар Стефановић су брана, па кад њих среде, онда ће да крену на Вучића, а онда ће Шутановац у кафићу да скупи генерале који нису успели да нас уведу у НАТО, па ће да се појави фенерал „Сретко Малиновић“, као, не зна ми име. Ех, „Сретко“! Запамтиће ми име и те како! Кад то гледа прост човек, он ће да запамти три речи: атентат и „Сретко Малиновић“. После једно седам дана, тадашњи премијер је на телевизији јасно, два-три пута поновио моје име у сличном контексту. Како је Вучић могао да ми запамти име, а Вулин није?

После тога сте директно ушли у политику: подржали сте Сашу Јанковића, говорили на његовим сусретима, а потом сте се, после председничких избора и формално учланили у Демократску странку? Због чега?

- Ја сам са Драганом Шутановцем сарађивао док је он био министар одбране, и оне ме је позвао да као нестраначка личност подржим рад странке као председник Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације у оквиру ДС-а. После је дошла предизборна кампања где сам ја био предложен за једног од говорника на конвенцијама Саше Јанковића. То је прилично одјекнуло у јавности, а ја ништа посебно нисам урадио осим што сам рекао шта мислим. Када сам видео и упознао сјајне људе од личног интегритета и схватио да делимо сличне ставове, учланио сам се у странку.

Сада вас помињу као једног од могућих кандидата за градоначелника Београда. Да ли сте спремни да прихватите ту кандидатуру?

- И ја сам за то сазнао из медија. Нико на ту тему није са мном разговарао. Немам информацију да се о мојој кандидатури расправљало у Демократској странци, а ни са потенцијалним коалиционим партнерима, мислим конкретно на покрет Саше Јанковића. Нормално је да ћу се као човек осећати почаствовано уколико постоје размишљања да ја будем кандидат за градоначелника. Јер бити градоначелник Београда, домаћин породице од преко два милиона чланова, велика је част, али и огромна одговорност. С друге стране, некоме је сасвим нормално да полуписмени људи воде државу, воде Министарство одбране, потпуно неквалификовани, то није проблем, али је проблем да генерал буде градоначелник. Зато ја кажем, како год било, генерал је спреман да прихвати одговорност. Генерал је спреман за Београд, да ли је Београд спреман за генерала, то је већ питање на које ће грађани дати одговор. Ако дође до тог питања.

Ви одговорно тврдите да ако би се од вас тражило да будете кандидат, ви бисте то прихватили?

- Тако је. Ја не желим у то да уђем бавећи се демагогијом, већ да водим тим који ће бити сервис грађана. Да тај тим учини све да се помогне најугроженијим категоријама становништва, да се не разбацује новац на јефтине кинеске играчке као што су фонтане. Или неки јарболи, за које не знам чему служе, претпостављам за неко уграђивање у новчане токове. Те ствари сигурно нису потребније од вртића или комуналне инфраструктуре града.

Председник Вучић је упутио позив на унутрашњи дијалог у вези са решавањем статуса Косова. Хоћете ли се ви укључити у тај дијалог?

- То је питање интереса наше државе и питање статуса наших грађана неалбанске националности на Косову и Метохији. Када размишљам као војник можда није у реду препустити председнику, какав год да је био, како год да се односио према нама, да неке тешке одлуке донесе сам. Било ко да је на власти у оваквој политичкој ситуацији, у региону и свету, морао би да уради неке непопуларне ствари по наш народ и нашу државу. То је један аспект. С друге стране, све што се дешавало претходних пет година, сви уговори, споразуми, договор, сва комуникација са јавношћу и друштвом, сводило се на монолог једног човека. Што би рекли - наручивао си музику, пиће, радио шта си хтео, е, сад, хајде да рачун платимо сви. Он хоће да пребаци хипотеку на људе који су толико били ниподаштавани, етикетирани на различите начине. Погледајте шта су радили Саши Јанковићу или Драгану Шутановцу. Означавали су их као окореле криминалце, убице или саучеснике у убиству, е, сада, дођите да разговарамо о ономе што сам се ја обавезао да ћу потписати. Коме си се обавезао, не знам. Знам да овде, на унутрашњем плану, ниси никоме, бар слушајући реторику у предизборним кампања. То је други аспект и питање је колико би тај унутрашњи дијалог био заиста дијалог, а колико унутрашњи дијалог председника.

Како то мислите? Сам са собом?

- Ја сам негде написао: култна емисија „Монолог са премијером“ биће замењена серијом „Унутрашњи дијалог председника“. Остало је само да видимо списак статиста. Није здрава клима на нашој јавној сцени, таквом су је направили они који њоме управљају. Изволите, објасните породицама несталих са Косова и Метохије како ће та српска листа чију победу Марко (Ђурић) прослави уз трубаче ући у владу Рамуша Харадинаја, творца Жуте куће. Домаћина Жуте куће. Видите како сурово изгледа када сила натера оне велике патриоте из кафане да они одраде најпрљавији посао.

Случај хеликоптер

Већ сте изјављивали да се власт у случају пада хеликоптера у марту 2015, када је погинуло седам људи, трудила да се све заврши на констатацију да се то, просто, десило. Како ви гледате на ту трагедију, истрагу и пресуду?

- Овде је јасна једна ствар - хеликоптер није смео бити у ваздуху. Због метеоролошких услова који су у том тренутку владали и били процењени за тај дан. Тадашњи министар одбране Братислав Гашић није био овлашћен да наређује јер он није у ланцу командовања, он је руководилац. Захтеви према Војсци, уз овлашћење председника Републике (које Гашић није имао) могу да иду преко начелника Генералштава па наниже. А њега су покушали да прикажу као неког ко има право да нареди и прескаче ланац командовања. Сваком војнику је ту све јасно: наредио је ненадлежан, затим је наредио ономе ко није надлежан да подиже снаге из готовости. И то све мимо знања јединих особа које су имале право да то нареде.

Зашто ти који су имали право издавања наредби нису одбили захтев министра?

- Зато што нису имали петљу. Зато што су на местима помоћника за операције официри са нижим чиновима од команданата бригаде. То нема нигде у свету! Знате ли ви шта значи помоћник за операције? Онда, наравно, позвао је генерал из јединице пуковника у Оперативном центру, који, чак и да није помоћник за операције, он је заменик команданта Ваздухопловства и он одлучује да ли ће хеликоптер да полети. Могао је да позове Свети Петар! Али, оно: ја и министар, брате, ми имамо своје личне односе... Та снисходљивост, то кокетирање са политичарима је и довело професију у ситуацију да постане природно да начелника Генералштаба пошаљу да буде командант одбране насипа. Он се љути што ја то говорим, а отишао је и корак даље - после инаугурације постао је командир почасне чете. То је још један корак ниже. На насипу је био командант батаљона, а овде је командир чете.

(Извор: Време; аутор: Радослав Ћебић)

Повезане вести

Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац: Замајавали грађане иако су знали да неће расписати изборе

Београд, 18. новембра 2017.Председник Демократске странке (ДС) Драган Шутановац изјавио је данас да су напредњаци на челу са Александром...
Балша Божовић (Фото сервис ДС, архива)

Божовић: Стефановић је дежурни потпиривач лажних узбуна

Београд, 15. новембра 2017.Народни посланик Балша Божовић, члан скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове, реаговао је на изјаву Небојше Стефановића у...
Народни посланик Демократске странке Радослав Милојичић (Фото: www.sumadijapress.co.rs, архива)

Радослав Милојичић: Влада дала новац општинама за куповину гласова

Београд, 15. новембра 2017.Посланик Демократске странке Радослав Милојичић оценио је да је "скандалозна одлука" Владе Србије да локалним...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Циљ је промена режима и европски Београд

Београд, 13. новембра 2017.Сама чињеница да неко има идеју да ДС стоји позади и дели летке, лепи плакате и аплаудира је накарадна. Не постоји опција да икада више стојимо иза било кога -...
Потпредседница Демократске странке Тамара Трипић (Фото: Курир, архива)

ДС подржава долазак ОЕБС-а

Београд, 8. новембра 2017. Тамара Трипић, потпредседница Демократске странке, изјавила је да Демократска странка подржава долазак посматрачке мисије ОЕБС-а. "Поверење у сам изборни процес је пољуљано због...