ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Мигови, коњи и национални интерес

- A +
Никола Лунић, капетан бојног брода у пензији и секретар ресорног одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке Београд, 3. октобра 2017.

Ауторски текст Николе Лунића за "Данас"

Влада Србије одавно је напустила политику војне неутралности

* Нико не даје одговор зашто Војска одржава ергелу са арапским коњима и из ког буџета, зашто је Министарство одбране дало касарну Јакуб Кубуровић као донацију и истовремено примило донацију хаубица које се нигде у свету не могу продати

Актуелна реторика политичке елите у Србији је карактеристична по све чешћој употреби синтагме "национални интереси", а све у циљу обезбеђења шире подршке за сопствене политичке ставове или одбијања даље дебате по неком питању.

Иако национални интереси представљају један од најважнијих појмова у реалистичкој теорији међународних односа, у Србији их је тешко дефинисати, а још теже препознати. Нажалост, истина је да национални интереси Републике Србије нису нигде наведени, пре свега због непостојања националних стратегијских докумената.

Владајући естаблишмент очигледно не жели да предложи Државну стратегију у којој би се дефинисале пре свега националне вредности, а потом и национални интереси и циљеви. Истовремено не постоји ни Стратегија спољне политике, али зато позивање на спољнополитичке интересе и циљеве можемо свакодневно чути у медијима. Тако се чак и актуелни министар спољних послова позвао на националне интересе кад је требало образложити зашто је амбасада Србије у Триполију остала отворена упркос упозорењима из БИА. Недавно враћање амбасадора из Париза и случај Харадинај нам само потврђују да се спољна политика креира на дневном нивоу. Због тога нам се као нацији намеће потреба да реконфигуришемо и унапредимо јавну дипломатију односно спољну политику која би са савременом крос-културном комуникацијом требало да прерасте из супарништва у сарадњу, и то посебно у региону.

Још експлицитније се то види на примеру војне неутралности која се реторички често користи, али истина је да је Влада Србије де фацто напустила концепт неутралности. Наиме, усвајањем Закључка о приступању Концепту борбених група ЕУ и изражавањем намере о учешћу Војске Србије у борбеној групи HELBROC, Влада је практички без икакве шире јавне дебате укључила земљу у коалиционе снаге ЕУ. Наглашавам да ЕУ никад није декларисала војну неутралност, те да концепт борбених група ЕУ не представља део међународних мировних операција и да сасвим сигурно нису под контролом УН. Самим тим, очигледно је актуелни политички естаблишмент укинуо војну неутралност не питајући грађане Србије. Иако је такво решење логично с обзиром на реалност геостратешких изазова, у демократској земљи би председник државе са својим легитимитетом требало изаћи пред грађане и престати са презентацијом популистичке политике усмерене ка емоцијама гласача.

Уколико се подсетимо излагања председника Републике на Факултету безбедности када је изјавио да би Србија уласком у НАТО решила велики део својих проблема, али да би то било против воље 75% народа, долазимо до закључка да је председник Вучић свестан националних изазова и претњи, али му је важнији политички рејтинг од националних интереса.

Парадоксално је да је једино Стратегија националне безбедности покушала да дефинише националне интересе у области безбедности, али без јасног концепта, основних циљева и вредносне оријентације. Грађани Србије сасвим сигурно не могу бити безбедни поред министара одбране који нису дорасли таквим безбедносним изазовима. Док бивши министар одбране у Москви обећава ангажовање наших јединица у Сирији, актуелни министар обелодањује намеру да успостави коњицу односно коњичке јединице. Нико грађанима не жели да објасни који је то национални интерес да се наше јединице заједно са јерменским и руским, ангажују у Сирији и како би таквим ангажовањем Република Србија ширила свој спољнополитички утицај. Јер логично би било да се свако учешће Војске Србије у мултинационалним операцијама заснива на детаљној анализи ризика и бенефита како би на оптималан начин капитализовали наше учешће у спољнополитичком контексту.

Министар одбране Вулин би грађанима требало да објасни на који начин би коњичке јединице у Гарди подигле оперативне способности наше Војске, те да увери нацију да је без обзира на трошкове, управо то национални интерес. Међутим, потребно је указати да су донације Војсци постале приоритет естаблишмента и то почевши од 15 арапских коња, преко хаубица, до авиона. Нажалост, овакве напредне донације плаћају грађани ове земље и то прескупо. Нико не даје одговор зашто Војска одржава ергелу са арапским коњима и из ког буџета, зашто је Министарство одбране дало касарну Јакуб Кубуровић као донацију и истовремено примило донацију хаубица које се нигде у свету не могу продати и зашто ускоро стижу свеже обојени МиГ-ови 29 од којих се неки заједно са склоповима других одмах враћају у Руску Федерацију ради ремонта. Коме требају медијске злоупотребе војних ресурса у личне сврхе и из којих средстава се плаћа тзв. донација авиона? И то све под тезом да је управо то наш национални интерес.

Када сагледамо ситуацију у друштву, намеће се закључак да национални интерес јесте да политичка елита мора бити безбедносно образована како би разумела стратегијски контекст националних интереса, савремених међународних и посебно регионалних односа и њихов утицај на националну безбедност. У супротном, систем одбране ће се бавити избором најлепше фотографије председника Републике, што сасвим сигурно неће допринети оперативним способностима и даљем развоју интероперабилности, а посебно не стандарду професионалних припадника Војске Србије.

Суштина политике у либерално-демократским системима ће остати непромењена. И природно је да политичари уобличавају своје идеје у контексту националних интереса. Али исто тако основа тога морају да буду већ дефинисане вредности, а не промењиве варијабле које се свакодневно мењају. Јер ће у супротном сукоб етике и реторичких националних интереса дефинитивно резултирати политичким последицама. А можда и правним.

Аутор је капетан бојног брода у пензији и секретар ресорног одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

(Извор: Данас)

Повезане вести

Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac (Foto arhiva)

Драган Шутановац: ДС зна да води Београд

Београд, 10. децембра 2017.Председник Демократске странке говори за Данас о политичкој сцени, опозицији и власти "Размишљамо о томе да кампања, ако будем кандидат, крене са тог пашњака....
Балша Божовић (Фото сервис ДС, архива)

Божовић: Појединци из врха градске власти присуствовали рушењу у Савамали

Београд, 6. децембра 2017.Посланик Демократске странке (ДС) Балша Божовић изјавио је да су рушењу објеката у београдском...
Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Непоуздан систем заштите у ванредним ситуацијама

Београд, 5. децембра 2017.Ауторски текст Петра Радојчића за Нови магазин Србија још није успоставила поуздан систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Шамари политичког комесара

Вршац, 1. децембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Трагом посланичког питања да је координатор напредњака "лупао" по Вршцу Пре недељу дана Мариника Тепић, посланица Нове странке, у делу седнице...
Народна посланица Демократске странке Гордана Чомић (Фото сервис ДС, архива)

Саслушавање посланика - срамота, незнање и ругање парламенту

Београд, 30. новембра 2017.У историји вишестраначја Србије никада се до сада није догодило да полиција у просторијама Скупштине Србије ислеђује...