ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Ненад Богдановић (1954−2007)

- A +
мр Ненад Богдановић (1954-2007)Рођен је 12. маја 1954. у Бешкој. После кратке и тешке болести преминуо је 27. септембра 2007. у Београду.

После завршетка Математичке гимназије уписао се на Електротехнички факултет и дипломирао 1978. године, да би три године касније и магистрирао.

Више од две деценије бавио се телекомуникацијама, на истраживачким и развојним, а потом и на менаџерским пословима, најпре у "Пупину", а затим и у другим фирмама из ове области. Године 1989. именован је за директора заједничког улагања компаније "GTE Telecomunications" и "ЕИ Пупин". Две године касније постао је комерцијални директор, да би од 1996. био и генерални менаџер мешовитог предузећа "Alcatel" у Београду.

Маја 1992. постаје члан Демократске странке, а 1993. је изабран за председника Општинског одбора ДС Земун. Од 1995. до 2000. обављао је функцију потпредседника Градског одбора ДС Београд. Одлуком Председништва ДС 2000. постављен је за повереника Градског одбора ДС Београд, а на градској конференцији 2001. изабран је за председника Градског одбора ДС Београд. Био је на челу Изборног штаба коалиције "Заједно" 1996. и коалиције ДОС 2000, и у оба случаја је Демократска странка са својим партнерима остварила убедљиву победу.

Октобра 2000. први пут прихвата неку од функција власти, место председника Извршног одбора Града Београда, где се се налазио до октобра 2004, када је изабран за градоначелника Града Београда и тако постао први градоначелник престонице који је после Другог светског рата директно изабран на вишестраначким изборима.

За време свог шестогодишњег рада Ненад Богдановић је Београду повратио некадашњи углед, удахнуо му нови развојни елан и одлучно га упутио ка савременим европским и светским интеграцијама. За релативно кратко време уврстио је нашу престоницу у ред развијених европских метропола, донео јој признање "Града будћности јужне Европе", а живот у њој учинио лепшим и угоднијим.

Од јануара 2001. био је посланик у Народној скупштини Републике Србије.

На XI Скупштини ДС, 22. фебруара 2004. и на XII Скупштини ДС, 18. фебруара 2006. изабран је за потпредседника Странке.

У периоду од 25. фебруара 2004. до 25. марта 2006. вршио је дужност заменика председника Демократске странке.

На парламентарним изборима 21. јануара 2007. изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Иза себе је оставио супругу Драгану, кћерку Милицу и сина Матију.

Пријатељи, сарадници и грађани Београда ће га памтити као промишљеног, прецизног, енергичног и поштеног човека и пожртвованог градоначелника.