Војислав Јаношевић: Европски пут Србије - добро за сваку општину

Представљамо Вам: Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин

У Сурчину где је и рођен, друштвено је активан од своје 22 године. Од омладинских и културних организација до месне заједнице, његов активизам у више наврата је потврђен Плакетом "Београд", 1974, 1979. и 1984. године.

Дипломирао је на ФДУ. Верује да неко ко се упусти у политику мора да примени ширину приступа и бригу о општем добру. Велики противник Милошевића и Шешеља, а подржавалац Ђинђића. Демократску странку је изабрао зато што је у државном смислу модерна, грађанска и национална.

2001. године изабран је за председника Општинског одбора Демократске странке Сурчин и ту функцију је обављао наредних седам година, да би у међувремену, 2005. године, постао председник општине Сурчин. Каже да му је посебно драго што су најзначајнији резултати ове општине последица бројних напора које управо Демократска странка чини.

"Главна активност је била изградња изгореле школе '22. октобар' и повратак статуса општине Сурчину. За три године постигнуто је и једно и друго."

Развој је, према његовим речима најлакши јер је уоквирен креативношћу, међутим, незанемарљиви су и проблеми са којима је потребно свакодневно се суочавати

- Сиромаштво је "мој" највећи терет. На 200 метара од куће до канцеларије увек ме чека по неколико особа које тога дана немају шта да једу или немају за лекове. Како помоћи домаћинству са пет ученика коме је искључена струја због неплаћеног високог рачуна?

На другом месту су коалициона превирања, политичке уцене и издаје. Мода незадовољства, као још један од лоших колективних идентитета. Песимисти никад нису криви. А кад нису у праву, још су и хероји. Општински успех привлачи политичке грабљивце који манипулишу бирачима.

Такође, имамо проблем у виду десет хиљада септичких јама које загађују 300 километара мелиорационих канала али који пропорционално решавамо изградњом канализације.

На који начин сте унапредили квалитет живота у Сурчину?

- Представљајући политику са људским ликом, охрабрењем мањина о чему сведочи и прва награда Савета Европе на ту тему, туризмом кроз спој природе и културе оличен у "Бојчинском лету". Али и кроз друге резултате какви су: Дом здравља, фискултурне сале, друштвени домови и фундаментална инфраструктура: мост, гасификација, канализација, "Сремска газела", тротоари.

Бројни су и пројекти на којима се тренутно ради у општини Сурчин: Дом здравља, водовод за "Кључ", канализација, спортска хала у Добановцима, пут "Сремска газела", Дом културе у Бечмену, инфраструктура за гробље кућних љубимаца у Петровчићу. У припреми су обданиште на Бечменској станици за 250 деце на листи чекања, водовод за Радио фар, пут Јаково — Блок 45 кроз сурчинско Доње поље од 9 километара, пут Тајзова ћуприја — Сурчинска пијаца од 2 километра.

Војислав наводи да су развојни потенцијали Сурчина огромни, пре свега због положаја општине у односу на град, аеродром, важне путеве и Обреновачки мост али и да треба умањити административне потешкоће за инвеститоре и ускладити општинске и републичке надлежности.

- 300 хектара земљишта, по праву из 2007. године, општина је укњижила и већ дала дугорочно право инвеститору "Ел голф" за изградњу голф комплекса.

Јужни део општине са седам шума укупне површине 3.000 хектара, 150 хектара рибњака, 46 километара леве обале Саве и око 20 туристичких објеката, амбијентално је предодређен и награђен "Туристичким цветом" Туристичке организације Србије за туризам и то ловни и риболовни, наутички, сеоски и излетнички.

У северном делу је код Добановаца и Аеродрома најважније путно чвориште на Балкану и око 300 хектара будуће индустријске зоне која ће почети да се развија довршењем пута "Сремска газела" који је у изградњи.

Колико грађанима Сурчина значи освојени статус кандидата за чланство у Европској унији?

- Добар пут Србије је добар за сваку њену општину. Статус је и постигнуће и одговорност. Користићемо приступ фондовима за изградњу оптималне марине на сурчинској Сави на 13 километара од Ушћа и за развој програма мангулица у прогарским и купинским шумама.

Какав је Ваш план развоја Сурчина у блиској будућности?

- Мостом и "Сремском газелом" општина постаје транзитно подручје и то је додатни развојни потенцијал. Уз сталну равнотежу капиталног инвестирања и друштвене надградње, уз довршење позоришта и Бојчинско лето, Сурчин мора подизати културу живљења. Мора престати разбијање аутобуских станица и друге државне имовине.

У демографском смислу треба у војном комплексу СРЦ у Сурчину као географском и демографском средишту општине, центрипетално оријентисати становништво да се запосли на изградњи, а касније у функционисању стамбеног насеља и свих потребних општинских институција.

Који је мото који Вас вуче напред?

- Брига за човека и сјај цивилизације.

(Извор: Информативна служба ДС; разговор водила: Милица Шошић)