lat

Грађанска Србија и Косово


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Игора Салака за Данас

Грађанска јавност у Србији, која донекле са правом критикује странке центра и левог центра, а пре свих Демократску странку, добро је запазила једну чињеницу: Ове странке и групације или нису уопште или су недовољно јасно исказале свој став о неким најважнијим унутрашњим и спољнополитичким питањима. При том се као таква питања апострофирају однос према решавању проблема Косова и Метохије и однос према политици Руске Федерације.

Неспорно је и лако доказиво да Демократска странка заступа и бори се за највише цивилизацијске вредности, али у јавности, ипак, превладава утисак да по овим питањима нема баш јасан став. Грађанска Србија никада није имала значајну подршку за то да на свој начин и према својим мерилима решава питање Косова и Метохије. Зато су данас на власт изабрани они који то питање, чинећи се претходно националистима, лакше решавају, шире и са далеко више уступака него што би то ДС икада могла и да помисли. Неко ће можда рећи да то и није толико лоше ако се гледа само на потребу да се косовски чвор коначно пресече, али је упоредо то произвело драстичне последице на свеукупан унутрашњи живот. Док режим тражи начин да преда Косово и сачува власт, а при том поткупи и утиша "национално опредељене елементе" у нашем друштву, животни стандард грађана је урушен, јавни дуг се енормно увећава, а раст БДП нам не омогућава ни да платимо камате за које нас је држава задужила. Медији се гуше и онемогућава се сваки слободан глас, док су људи и опозиционе (и критичке уопште) политичке структуре изложене снажном егзистенцијалном притиску.

Зато грађанској Србији никада није било теже изјаснити се о тако крупној теми као што је Косово и Метохија. Штавише, за просечног грађанина је то отприлике исто као када би се од њега док се налази на ивици глади, угроженог од локалног моћника, са безперспективношћу деце и браком пред "пуцањем" тражило да се изјасни о поправци крова цркве у својој парохији. На жалост, грађанска Србија се, не сасвим својом заслугом, нашла у сличној ситуацији. Ипак, покушаћу да формулишем принципијелне ставове о том фундаменталном српском питању.

Прво, најчвршће опредељење треба да буде залагање за дијалог будући да је чак и непрестани дијалог бољи од најкраткотрајнијег сукоба. Слична питања у Европи су решавана наметнутим решењима краткотрајно и фрагилно, а само стварним преговорима, демократизацијом и економском сарадњом - дугорочно.

Друго, кључно питање на Косову и Метохији су заправо сами грађани српске и других неалбанских националности, њихова заштита и равноправност са албанском већином. У том смислу за нас је, осим физичког опстанка, веома важан и квалитет њиховог живота на Космету.

Треће, верски објекти, као и културни споменици, те путни коридори којим се долази до њих, морају имати посебан режим заштите. Ако држава већ није успела да се избори за формалну екстериторијалност таквих подручја, она би могла да се избори за њихов посебан статус који би суштински имао све најважније елементе екстериторијалности.

Четврто, заговарамо активну улогу и сталну активну дипломатију, уместо ад хок реакција на догађаје на терену и "кризни ПР" за унутрашње политичке и дневне потребе.

Пето, изражавамо противљење према сваком виду медијских манипулација и злоупотреба емоција, којима се грађанима скреће пажња са суштине косовског проблема. Убиство Оливера Ивановића је најболнији драстичан пример како је од сејања страха кроз „медије“, вербалног насиља и напада, паљења аутомобила, туча на изборима и убистава - кратак пут.

Шесто, морамо радити на оснаживању и назависности наших институција, као пресудног фактора у поправљању наших преговарачих позиција. Само тако и у том случају један човек, макар био и председник Републике, никада неће моћи да сам одлучи о овом питању.

Највећа иронија доминације пресвучених националиста од 2012. у Србији јесте то што су на власт дошли коришћењем изграђених институција, неспорно успостављеног института слободних избора и релативно слободних медија, а од тада раде све што је у њиховој моћи да те институте - униште. Демократска странка не сме допустити да формално про-европско спољно политичко опредељење садашње власти буде смоквин лист и покриће за крађу, диктатуру и медијски мрак, као и трагично погрешну политику на Косову и Метохији. Приступање ЕУ није панакеја, и само себи циљ. Циљ су бољи живот и изградња институција за грађане, а ово што ради Вучић - не може бити даље од тога.

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ