lat

Корупција у Србији – од цара Душана до Вучића


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Петра Радојчића за Данас

У експанзији је у државама и друштвима где су прописи и процедуре непотпуни и неусаглашени, где је изражен вишак монопола и дискреционих овлашћења, а мањак одговорности, као и у околностима зависног правосуђа и слабих механизама надзора власти.

И грађани Србије сагледавају њене штетне ефекте а да при том тешко долазе до поузданих података о томе ко је, када, како и за колико оштетио државу коју они финансирају. Корупција је постала друштвена аномалија и социолошки феномен о којем се расправља, без обзира да ли је „ситна“ или системска.

Притом, стиче се утисак – што се више о њој говори и пише, има је све више, а то указује на слабост и непоузданост државе. Ова појава код нас има дугу традицију – од периода владавине цара Душана (у Душановом законику постоје три члана који се односе на корупцију у цркви и судству), затим кнеза Милоша Обреновића (1815. године није имао 200 дуката да се избави од Турака, а 1839. његова имовина је процењивана на 550.000 дуката, те се памти као владар који је, делом, „купио“ српску аутономију од турског султана), до времена садашњег. Значи, коруптивне појаве опстају и преносе се, из епохе у епоху.

Према истраживању Центра за слободне изборе и демократију, спроведеном крајем 2018. године, више од половине испитаника сматра да је корупција распрострањена кроз, готово, све институције и на свим нивоима. За то су „заслужне“ урушене државне и паралисане независне институције, али и изостанак реакције тужилаштва, као и суштинских реформи служби безбедности које не раскринкавају злоупотребу јавних овлашћења за приватну корист.

Овај проблем угрожава функционисање друштва, а власт није спремна, нити испољава вољу да га реши. Напротив – прећуткује размере штетних ефеката коруптивног деловања, опструише приступ информацијама од јавног значаја, усложњава ангажовање истраживачких новинара (КРИК-а, БИРН-а, Инсајдера,…) итд. На све то указује и поступак против Србије у Савету Европе због неспровођења датих препорука.

Иоле озбиљне анализе доводе до закључка да наша земља није угрожена споља, већ да је опасност унутар њених граница, у којој посебно место заузима спрега организованог криминала и системске корупције. Сектор безбедности бави се, несумњиво, пословима од значаја за националну и безбедност грађана која је јавно добро и јавни интерес. Стога, друштво има право да буде заинтересовано за државне апарате (при)силе и да тражи од институција податке, поред осталог, о трошењу буџетских средстава издвојених за ангажовање истих, јер спадају у највеће наручиоце добара и услуга те, као велики потрошачи, могу бити подложни корупцији.

Да има неправилности и злоупотреба и да нема праве мере између поверљивости и транспарентности јасно је као дан. Сетимо се 1) „донација“ 6 авиона МИГ-29; 2) уговора за набавку 9 хеликоптера и припадајућих услуга за потребе МО и МУП (вредност је у домену тајности); 3) уступања државних ораница Војне установе „Моровић“ (у Карађорђеву) на коришћење арапско-српској компанији за непознату количину новца; 4) набавке више од 700 патролних возила (марке „Шкода“) за потребе МУП-а; 5) куповине 1.000 камера за препознавање особа и регистарских таблица аутомобила; 6) бројних питања (без одговора) у вези с набавком авиона „ембраера 600“ (формални власник је БИА, а корисници су чланови Владе и председник РС); 7) трошкова непланираних војних парада; 8) итд. Намећу се питања – зашто, примера ради, Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и друге земље у региону објављују уговоре о набавкама, а државни органи Србије то не чине? Зашто се, комерцијалним уговорима, дезавуише право јавности да зна садржај докумената потписаних у име те исте јавности?

Истине ради, ниједна влада, у минулих 30-ак (и више) година, није била спремна да спроведе одлуку о сузбијању малверзација и тиме стабилизује друштво и државу. Званичници ћуте о томе да ли су и у којој мери службе безбедности, војска и полиција захваћени овом појавом. Уместо да о томе (про)говоре, они настављају да шире вести да су иницијатори и носиоци корупцијског зла у Србији саобраћајни полицајци, цариници, шалтерски службеници, професори, лекари,…а не они који су надлежни и овлашћени да откривају, гоне и кажњавају актере кривичног дела. Чак шта више, уочљива је нетрпељивост према антикорупцијским институцијама, који се доживљавају као противници, а не подршка држави.

Поверљиве набавке подразумевају прибављање робе (наоружања, муниције, специјалне опреме) и услуга од значаја за заштиту и безбедност државе и грађана. Неретко их прате злоупотребе, али су санкције за исте реткост, док истраживања о корупцији у сектору безбедности не постоје. Рад у истом заснива се на тајности, већој него у другим државним органима и органима државне управе, а тајност олакшава посао онима који желе нешто да ураде што није у јавном интересу. Бесмислено је да се информације о утрошку новца из буџета за набавке класификују као тајне, а да нису тајна подаци о броју, типу и карактеристикама купљених или „донираних“ средстава.

Поред поверљивих, неретко се врше јавне набавке које онемогућавају конкуренцију, јер се спроводе по „хитној“ процедури због појаве „непредвиђених“ потреба да се набави какво добро или услуга. Одлуке се доносе у уском кругу људи. Поверљивост и дискрециона овлашћења подразумевају изостанак транспарентности, што оставља простор за корупцију и борбу против ње чини компликованом.

И управљање људским ресурсима (одлучивање о пријему у службу, напредовању, постављању на одређене дужности) може да буде извор корупције у сектору безбедности. Додуше, њу је тешко открити, јер се коруптивни поступак може приказати као редовна процедура.

Јасно је да борба против корупције у Србији може бити делотворна тек кад се у њеном захвату нађу сви – без изузетка. Значи и они који су обавезани да се боре против ове аномалије. Они тај задатак не могу успешно да обаве уколико су и сами захваћени истом. Кључ успеха је у подстицању одговорности за располагање ресурсима.

Аутор је генерал-потпуковник у пензији, заменик председника Савета за стратешке политике

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ