lat

Лутовац: Перформанс једног аутократе


ПОДЕЛИТЕ:

Интервју Зорана Лутовца за DW

Нема државе, нема политике, све је то перформанс једног аутократе који је оковао државу и грађане пропагандном машинеријом, каже Зоран Лутовац, нови председник Демократске странке у интервјуу за DW.

DW: Председник сте Демократске странке (ДС) од 2. јуна 2018. На чему сте радили ових месец и по председниковања?

Зоран Лутовац: На унутрашњој консолидацији странке и на сарадњи са другим опозиционим партијама и покретима. Разговарао сам са великим бројем чланова ДС, како бисмо нашли најбоља решења за ревитализацију странке. Договарали смо се о томе на који начин учинити странку ефикаснијом и привлачнијом за грађане. На Главном одбору је одлучено да ДС учествује у формирању опозиционог савеза, тако да сам са председницима општинских одбора из целе Србије разговарао о модалитету формирања Савеза за Србију.

Да ли ће укрупњавање опозиције успети? Докле су стигли договори?

Успеће, пошто има добре воље и спремности да се странке које учествују у договорима посвете општим циљевима и да не инсистирају на посебностима.

Ђилас се обрадовао Вашем устоличењу на место председника Демократске странке. Да ли су тачке додира са његовом политиком најбројније? Какав је ваш однос са Сашом Јанковићем, Вуком Јеремићем?

Међу свима нама постоје мање или веће разлике. Суштинско питање је да ли смо спремни да инсистирамо на тим разликама или ћемо да тражимо најмањи заједнички садржалац како бисмо добили подршку за суштинске промене у Србији. У друштвима, где постоје барем елементарни видови уређеног политичког живота, која нису у предполитичком стадијуму, широки савези нису потребни. Идеално би било да наш друштвени систем не подсећа на султанат, и онда би било логично и најделотворније да свако изађе са својим програмом и добије довољну подршку грађана да би се касније створиле претпоставке за неку програмски блиску постизборну коалицију.

Међутим, искуство и истраживања јавног мњења показују да тако нешто није реално. Не у овој фасадној, суштински племенској држави. Наиме, није сврха политичког деловања да показујеш супериорност сопствених идеја, без обзира на то колику подршку имаш, него да политичким деловањем мењаш на боље неке ствари и у перспективи ствараш услове у којима ће снага твог програма и идеја добити релевантну подршку. Циљ Савеза јесте управо створити, у нашој држави очито мантричке речи – фер, слободне и демократске услове за будућу компететивност наших програма и идеологија.

Могу ли Демократска странка и Двери бити део исте приче? Каква је разлика између Двери и Шешеља? Борис Тадић не жели да сарађује са осталима управо због тога? или постоје додатни разлози које Тадић јавно је износи?

Демократска странка и Двери су на супротним половима опозиционе сцене, али су показале спремност да те огромне разлике оставе по страни како би се формирао што шири опозициони савез. Сврха тог савеза јесте остваривање елементарних услова за нормалан политички и друштвени живот. На београдским изборима, ДС је изашла у програмској коалицији и доживела фијаско. Грађани очекују нешто више од програмске коалиције, очекују шири савез који ће бити у стању да се озбиљно супротстави апсолутистичкој владавини једног човека и инфраструктури и кадровима који подржавају такву владавину.

Разлика између странака које сте поменули су, осим у томе што су Двери спремне да своје десне ставове потисну зарад неких важних општих циљева, и у томе, што је нпр. лидер Српске радикалне странке (СРС) хашки осуђеник, а лидер Двери то није, или то што радикали некад отворено, некад прикривено подржавају СНС, а Двери то не чине. Што се Тадића тиче, разговори с њим тек предстоје.

Тренутно се у Србији косовско питање поново представља као једино судбинско питање. Ви сте неколико година били члан Координационог тела Владе Србије за Косово И Метохију у Ђинђићево време. Како процењујете политику власти у овом делу. Да ли опозиција има алтернативни концепт или власт делује из неке врсте националног консензуса забележеног у Уставу?

Опозиција је у потпуности искључена из процеса који би требало да води нормализацији односа са Приштином. При томе мислим на нормализацију свакодневног живота, кретања људи, робе и капитала, а не статуса Косова и Метохије. Питање статуса не може бити на дневном реду када нема елементарних услова за нормалан политички и свакодневни живот у Србији, када нема владавине права, слободе медија или нормалних услова за пословање.

Политика власти је контрадикторна и по том питању, као што је контрадикторна по сваком питању којим се бави. С једне стране се позива на поштовање Устава, а онда на компромисна решења. Кличу како је Косово срце Србије, а одмах потом, како би успех био да добијемо и метар косовске земље. Говоре о историјском споразуму са Албанцима, док у таблоидима воде антиалбанску пропаганду. Харадинаја означавају ратним злочинцем, а учествују у раду његове владе. То није политика, то је антиполитика, која би требало да направи конфузију међу грађанима. Нема државе, нема политике, све је то перформанс једног аутократе који је оковао државу и грађане пропагандном машинеријом.

Били сте и министар за европске интеграције Владе у сенци Демократске странке од 2015. до 2016. године. Како процењујете приближавање Београда Бриселу уз истовремено задржавање блискости са Москвом? Да ли је овај баланс могуће дугорочно одржати?

Приближавање Бриселу је много израженије на реторичком плану, него у пракси. У јавности се то приближавање врло често представља као нешто прагматично и изнуђено, док се добри односи с Москвом пренаглашавају. То је само доследност у контрадикторности о којој сам говорио. Добри односи с Москвом не би требало да буду проблем, али наглашена срдачност, заједничке војне вежбе, антизападна и проруска пропаганда у контролисаним медијима – тумаче се, с правом, пре као дволичност и недоследност, него као уравнотежена политика.

Изазов сиромаштва и одласка младих јесу питања која би морала да буду приоритетна једној партији која је члан социјалдемократске интернационале. Многи грађани, међутим, Демократску странку не доживљавају првенствено као борца за социјална права, већ као неолибералну странку која окупља делове прозападне елите. Зашто је то тако?

Ти изазови јесу наш приоритет. Борба против сиромаштва за нас није ствар милосрђа, него питање правде; није ствар појединачних акција, него системског уређења друштва. Одлазак младих суштински нагриза економију и развој друштва и погубно утиче на демографске трендове. Данас је у Србији свака друга општина у стадијуму најдубље демографске старости, како кажу демографи. Осим што је стопа незапослености у Србији висока, постоје још две веома неповољне околности које ту незапосленост чине веома озбиљном: најпре,  тзв. дугорочна незапосленост је веома заступљена у структури незапослености, а потом, незапосленост младих је изузетно висока.

Дубина кризе незапослености огледа се управо у дужини трајања незапослености и чињеници да млади у тој структури заузимају велики део простора. Ако млади веома дуго или никако не могу доћи до посла, онда то крајње неповољно утиче не само на њихову, него и на будуће генерације. Такве околности воде до застаревања њихових знања, апатије, друштвене искључености, што се све крајње неповољно одражава на друштво у целини. Чак и они који су запослени склапају прекарне уговоре о раду, краткорочне, несигурне, по раднике неповољне уговоре, што додатно чини социо-економски амбијент  неповољним и подстиче жељу да се негде другде потражи шанса за живот достојан човека. И то јесте наш приоритет. Мењати такав друштвени и социо-економски амбијент.

Нас, на жалост, грађани нису препознавали као оне који би се с тим проблемима хватали у коштац, што због баласта прошлости о којима сте говорили, што због тога што их нисмо уверили да смо праве социјалдемократе. Време је да то мењамо.

(Извор: DW)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ