lat

Пара има само за мегаломанске спектакле


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Горице Мојовић за Данас Буџет за културу 2018. мањи је за 360 милиона динара у односу на прошлогодишњи * Само за годишњице Миланског едикта и Великог рата потрошено је више пара него за завршетак реконструкција два највећа музеја


Буџет за културу у 2018. години биће мањи за преко 360 милиона динара у односу на 2017. годину.

Планирано је да се за ову делатност потроши седам милијарди 760 милиона и неки кусур динара. Упркос "најбољем буџету у новијој српској историји", упркос расту државних прихода, смањеном дефициту и другим беспрекорним резултатима и честиткама свих релевантних чинилаца, посебно ММФ, учешће културе у том историјском буџету Републике Србије спало је на 0,64 одсто. У 2017. години тај проценат је био око 0,70%, а према плановима изнетим у "Стратегији развоја културе Србије" требало је да износи 0,78%, што значи преко милијарду динара више. Ако ме сећање не вара, ово је после оног "историјског минимума" из 2013. године од 0,52% најниже процентуално учешће културе у укупном буџету Републике Србије последњих година. Некима ће и ово већ бити довољно да схвате: има пара, али за културу нема наде.

Кога занима нек чита даље, тј. детаље. Јер: "Ђаво је у детаљима." (Г. Флобер)

Први детаљ: култура је у "Закону о буџету" смештена у раздео 29. Да објасним: Сви корисници буџета, односно министарства, поређани су по неком редоследу, у тзв. "разделе". Култура је углавном била негде 21-23. Последњих година почела је све ниже да пада. Сад је једва нађох - 29. Негде при дну. При крају.

Још један, такорећи повезани детаљ: Било је летос и јесенас доста приче о предлогу "Стратегије развоја културе Србије" која ето касни седам-осам година и баш сад ће "први пут у историји" бити донета. Коначно се један министар културе удостојио да "испоштује" закон, припреми стратегију, обави јавну расправу, направи извештај, акциони план, све како приличи и: шта? Ништа! Стратегија није усвојена. Оваква каква је предложена сигурно неће, већ је демантована. Зашто? Раздео 29. У тој "стратегији" једна од ретких ствари која је конкретно наведена јесте раст буџета за културу и то таксативно, по годинама:

2018 - 0,78%; 2019 - 0,88%; 2020 -0,98% итд.... У ствари: 2018 -0,64% итд... Ништа од стратегије, ништа од пара.

Још један ђаво у детаљима: Укупан буџет Министарства културе и информисања је у ствари већи у односу на 2017. годину, захваљујући информисању. Средства за информисање су са четири милијарде и 690 милиона порасла на пет милијарди и преко 400 милиона динара. Не, није повећање за јавни сервис (РТС и РТВ). Од кад је јавни сервис уведен у буџет, а ТВ такса вољом АВ (шта год је тад био АВ), утврђена на износ од 150 динара уместо 500 колико је било предлагано, јавни сервис се финансира из буџета износом од четири милијарде динара. (Лакше је заварати грађане кад не плаћају директно из џепа него из буџета. Као да се буџет не пуни из истих тих џепова. То је ипак нека друга прича звана популизам.)

Како је обезбеђено преко 700 милиона динара више за информисање, а буџет је повећан тек за око 140 милиона?

У буџету овог министарства за 2017. било је планирано преко милијарду и пет стотина милиона за реконструкције Народног музеја и Музеја савремене уметности. Потрошено је око 600 милиона за завршетак МСУ и музеј је отворен. Браво! Свака част! Коначно! За Народни музеј је досад потрошено око 330 милиона, можда буде и више до краја године, али назире се крај и по свему судећи Народни музеј ће бити отворен 2018. године. У ту сврху је предвиђено да се у 2018. години потроши 182 милиона динара. Дакле, нема више у буџету милијарде за ове пројекте. (Мада и ту нешто није јасно. За Народни музеј је у 2017. било планирано преко 900 милиона, досад према извештајима потрошено 330, а планира се још тек 182. Или није било добро планирано или је нешто скарабуџено, како год, око 400 милиона мање. Да не ситничаримо због тих 400 милиона, важно је да Музеј буде завршен.)

Дакле, уместо милијарду и пет стотина милиона за ове музеје, у 2018. планира се тек 182 милиона. И пошто је ваљда све у култури поправљено, реконструисано и сређено, највећа инвестиција у следећој години биће из области информисања: нова зграда РТ Војводина за коју се планира 900 милиона динара.

Да не будемо неправедни, планира се и 166 милиона за реконструкцију Народног позоришта у Суботици које се годинама већ провлачи кроз буџете, ваљда ће и оно да буде завршено, те ће и то бити нека уштеда, бојим се да само не буде разлог за ново смањење пара за културу.

Да поједноставимо причу: Из буџета за културу изостали су огромни износи који су ранијих година планирани за реконструкцију поменута два музеја, а те "уштеде" уместо унапређења делатности културе, нове инвестиције, обнове институција, распоређене су углавном на информисање. Један део, око 250 милиона, на повећање плата запослених у култури. Заслужено повећање плата. Запослени у култури су приликом прве надокнаде смањених плата били заобиђени, сад су се нашли у категорији оних којима се плате повећавају 10 одсто. Мала компензација, давно обећана. Није ми само јасно на основу чега је премијерка Брнабић могла да тврди да се то повећање односи само на установе чији је оснивач Република Србија, због чега су и протестовали синдикати културе. То што она тврди нигде не пише у "Закону о буџетском систему". Уосталом, плате осталих запослених у култури исплаћују локалне самоуправе које су оснивачи установа. Опасно је ако локалне самоуправе став премијерке протумаче као политичку вољу која је овде често битнија него законски пропис. Кад су плате смањиване, важило је за све, кад се повећавају, важи за одабране.

Средства за програме се углавном задржавају на нивоу из претходних година, мало и повећавају, посебно средства за услуге по уговору. Смањују се средства за национална признања за врхунски допринос култури, тзв. националне пензије. И ту нешто није јасно. Тасовац је хтео да их укине, Вучић није дао, закон је остао исти. Та признања нису укинута за оне који су већ на листи, али нових корисника нема, а према износима уочава се значајан "природни одлив". Изгледа да су и Тасовац и Вучић били у праву. По истом закону!

Још један детаљ: Било је полемике поводом буџета за 2014. кад је за обележавање годишњице Првог светског рата издвојено 620 милиона динара. Неке пара за те намене појавиле су се и буџету за наредну годину, што је и било логично, дуго се славило, па се нешто и касније исплаћивало. Да ли је логично да се после четири године поново планира трошење 30 милиона за ову годишњицу, притом тога није било у финансијском плану Министарства културе за 2018. годину. Неко се у Влади сетио да још треба нешто обележити и потрошити? И то указује на уочљиву склоност владајућих структура ка мегаломанским спектаклима, инаугурацијама, прославама годишњица, Нових година и осталим перформансима. Па, после кажу, шта да се ради, нема довољно пара. А само за годишњице Миланског едикта и Великог рата потрошено је више пара него за завршетак реконструкција два највећа музеја.

Кад смо већ код историје и културног наслеђа, ево још неких детаља: од 2004. постоје две стандардне ставке у буџету за културу, манастир Хиландар и Дворски комплекс на Дедињу. За Хиландар је јасно да треба да се обнови после пожара, мада би било добро да после 13 година сазнамо докле се се стигло са обновом. Занимљиво је знати, док се не умеша државни ревизор, као пре неку годину, кад су средства била далеко мања, на шта се то троше паре за Дворски комплекс? Оне су тек нешто мање него за Хиландар, тј. износе 68 милиона динара. Па, како им онда искључе струју због неплаћених рачуна? Можда ће сада моћи да је плате.

Право је питање: када ће бити упаљено светло за културу Србије?

Ауторка је бивша посланица

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ