lat

Скривање вести о пребијању студента


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Биљане Максимовић објављен у дневном листу Данас

Демократска странка поводом недавног напада на Дејана Багарића 

Информација о о пребијању студента, Дејана Багарића, једног од учесника протеста у Новом Саду, члана Демократске странке, била би вест у свим државама.

Кратка. Опомињућа, Садржала би и чињенице о разлозима и уверавања надлежних да ће починилац бити откривен. У Србији, у недељу ујутру, није са нашла на страницама штампе и у програмима националних телевизија. О њој се не говори. Чека се „покривалица“.

Болесна еквилибристика власти подмеће баналне примере и лажне наводе у намери да релативизује свако насиље над неистомишљеницима. Никада, ниједна осуда није стигла са званичне адресе ни за најбруталније, да није иза профаних фраза суштина се потапала у везнику АЛИ.

Режим уметничком творевином сматра љуштуру која оџвања празнином. Камуфлажа коју ствара и развија естаблишмент којом се заклања јавни простор од показивања суштине система, од стварних речи и недела чињених намерно и свесно. Јаз у поверењу лако се шири када се све замеће под тепих, још лакше се онда кривцем за распуклине и провалије криве невини.

У непрозирном, бесмисленом, испуњеном тривијалијама и баналностима очи су толико навикнуте на мрак да је тешко да разазнају и пламичак свеће. Постаје тешко и разумевање са својим ближњима када је свеопште неразумевање. Самилост, братство, солидарност, правда и право замењене су не само на семантичком нивоу, већ општијем, праксом брутализације, правом јачег и правдом везаном политиком. Привилегија је данас у Србији бити слободан и она се скупа плаћа. Прогнани и прокажени бивају и претучени.

Председник државе и премијерка својим изјавама и деловањем соколе све којима је страна идеја о дијалогу, дебати и равноправности. Упозорења дочекују осмесима који се не леде ни онда када приповедају о својој узвишености и хуманости. Ненаучени да се дијалог не води тољагом и да право јачега не мери оружје у руци. Митингашка атмосфера око судница, перверзна инверзија, силници и кабадахије подржани и слављени. Нису то епизоде које се без реприза заборављају. То су ожиљци који остају.

Задатак опозиције није да мери врсту самилости према угроженима и жртвама, ни да само саучествује у патњи. Када прихватимо као политичку чињеницу да је данас у Србији на власти ауторитаран режим који користи силу за застрашивање и владање, не прича се како наџивети, већ како тоталитет изменити. Трајност система заснованог на лажима и батини темељи се на количини страха упијеног у очима поданика. Причање о оном што нам се десило не обликује садашњост, не умањује патњу, не решава проблем. Њима је појединац небитан, нама је личност битна. Када пребију једног студента, власт и епигони броје у главу оне који се повуку, остављајући човека, идеју, борбу, отпор. Зато је нужно лишити се илузије да стварамо велики, нови свет и наоружати се знањем и вољом да променимо овај ружни и бесмислени. 

Биљана Максимовић

Извор: Данас

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ