ћир

Sofija Rakićević: Jedino izvesno


PODELITE:

Drugi zakon termodinamike glasi: Generalna tendencija celog univerzuma je da se pomera iz uređenosti i strukture u manjak uređenosti i strukture tj. haos. A zar nismo iz haosa nastali?

Kako god, meni deluje da zakon termodinamike i te kako ima primenu danas u našem društvu. Izrazitu kada je u pitanju znanje, tj. neznanje. Ranije, u vreme sazrevanja moje majke, tetke... jedna od najvećih sramota bilo je NE ZNATI, a "kul" je značilo biti buntovnik, koji je čitao. Da, čitao je. Čitao je dela od Šekspira preko Selindžera do Brehta, preslušavao ploče Pink Flojda, Smitsa ili Bitlsa, skupljao novac za filmsku kasetu ili novo izdanje "Nacionalne geografije", bio kvalitetan đak, čovek.. Imao je svoj cilj.

A danas? Danas, izgleda, ne znamo koliko ne znamo. A da apsurd uvećamo, dostupno nam je mnogo više nego što je bilo u vreme naših roditelja. U mojoj generaciji, "kul" je biti neinformisan. Ili se možda vode onom starom, što naše bake nekada koriste: "Što manje znaš, manje te glava boli". Onda ne sumnjam da je stopa migrena i sličnih oboljenja u našoj državi niska. Ali dragi vršnjaci, dragi sugrađani, kako ste zaboravili moć koju znanje poseduje? Ne, nije važno kako i kada, to je već neka tačka u prošlosti. Bitno je kako se iz te tačke pomeriti. Možda jeste u bunaru, ali postoji izlaz iz njega.

Čovek koji živi omeđen neznanjem nije slobodan, već je običan zatočenik. Okovan, i jedino što mu kao takvom preostaje jeste da udara glavom u zid svoje ćelije. A tu ćeliju je sam izgradio jer svaki čovek po prirodi teži znanju, a on? On ju je ugušio. I zato strada. Nemoćan je.

Dvadeset prvi vek, a na balkonu Skupštine nema mesta za mlade matematičare, pobednike, ali zato u Narodnoj skupštini ima mesta za one koji se "teleprontuju", lete "vazduplohovima", znaju šta je "sineopsis"... Spisak ove Erazmovske "Pohvale ludosti" mogao bi da se protegne u nedogled. Ambiciozni ne mogu sebi da priušte da studiraju uporedo dva fakulteta, ali zato političari mogu da falsifikuju diplome kako bi se imala velika i udobna stolica. I dalje se mi, susedni narodi, međusobno krivimo za raspad Jugoslavije, a većina naših mišljenja zasniva se na mitovima, nekakvim kvazipatriotskim stavovima, a ne na znanju, činjenicama. Osobu sa smetnjama u razvoju gledamo sa visine, još joj se i podsmevamo. Važno je da imamo najnoviji model automobila ili najskuplji telefon ili šta god već može biti "ambicija" danas. Čovek koji ne ume da se potpiše šef je obrazovanom čoveku. I rat, rat nam je izgleda mir. Izvrnuta slika stvarnosti.

Upravo zato, svaki korak koji činimo je korak unazad.

Trebalo bi da shvatimo da je svako od nas odgovoran za sebe, svoje postupke i svoju budućnost. Dakle, NULLA DIES SINE LINEA.

Ali ne, ljudi su zaslepljeni. Oni žive u svakom pozitivnom superlativu i superlativu tog superlativa. Stoga, nema sumnje kako je jednom takvom narcisoidnom i zlatoustom narodu moć u rukama neznanja. A moć je, kao što je Mišel Fuko rekao, sveprisutna. I zar nas to ne plaši? Mislila sam da se ljudi plaše fenomena antimaterije, crne rupe i sličnih stvari, ali ne: kod nas se, sve su prilike, crnoj rupi stremi, kao da joj se, zbog njenog snažnog gravitacionog polja – ne da odupreti. Mi ne smemo da budemo neznalice, pogotovo političke. Jer upravo naše neznanje vodi do povećanja PDV-a, ekonomskih kriza, izgladnele dece, visoke stope neobrazovanosti, opšte depresije, demagogije, suicidnosti... i niz bi mogao da se nastavi.

Svi smo mi rođeni kao "tabula rasa", ali potreban je tako VELIKI trud da to i ostanemo. Sramota. Ali u Srbiji samo da je "hleba i igara". Oprosti im Bože, ne znaju šta čine.

Da bismo se pokrenuli potrebno nam je zrno hrabrosti da sebe spoznamo i kažemo: Ne, ovo nije ispravno! Želim i mogu da budem bolji. I onda ne postavljajmo sebi pitanje da li je teško, već da li je vredno napraviti pomak? Odgovor bi trebalo da bude potvrdan. Moj jeste. Vredno je svakog momenta.

Promene su teške, ali mudri Kiš je rekao: "Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.". Stoga ne budimo predmet ismevanja i ne pravimo od sebe karikaturu, kada možemo stvoriti remek-delo. Samo tada smo celi, ne polovični. Tada, paramo nebesa i ronimo u beskonačno.

I šta je rešenje za ovaj haos?

Jedino izvesno je znanje.

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE