lat

Сужавање појма родно осетљивог језика


ПОДЕЛИТЕ:

У тексту који је објављен у Вечерњим новостима проблематизује се да ли је пројектом Координационог тела за родну равноправност направљен корак унапред или корак уназад када је дискриминација у језику у питању.

Др Марина Николић, виша научна сарадница Института за српски језик САНУ, примећује да ауторке приручника "нису баш у сагласју са достигнућима српске гендер лингвистике (иако се на њу позивају)":

- Оне сужавају појам родно осељивог језика, сводећи га, нажалост, само на суфикс. И то сматрам највећом маном ове књиге. Мислим да родно осетљив и недискриминаторан језик (који осим суфикса подразумева и забрану сексизама, избегавање фраза типа "нежнији пол", "лепши пол" и слично), заиста може учинити жене видљивијим и равноправнијим. Али, то је само једно од средстава, а никако најважније, мишљење је Марине Николић, председнице Форума жена Демократске странке, изечено поводом дилема које су се у јавности појавиле поводом Језичког приручника у оквиру пројекта „Кључни кораци ка родној равноправности“ и примедби да је уз мањкавости које садржи само још један покушај да се нецеловито третира проблем дискриминације који реално постоји.

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ