lat

Треба да урадимо све што можемо да избори буду слободни


ПОДЕЛИТЕ:

„Не може сврха наше политике бити да бојкотујемо изборе. Треба да урадимо све што можемо да избори буду слободни, а ту, плашим се, не радимо довољно“, изјавила је за Талас Александра Јерков, народна посланица Демократске странке.

Споразум са народом, документ који је велики део опозиције потписао у фебруару ове године, обавезао је потписнике на заједничку борбу за слободне медије и слободне и поштене изборе. Пет месеци касније, долази до видног застоја у комуникацији унутар опозиције – изјаве појединих лидера, као и интервјуи са представницима странака и покрета, сведоче о несугласицама унутар опозиционих редова.

Зашто опозиција има проблеме у комуникацији и како треба донети одлуку о учествовању на изборима, односно бојкотовању? Шта се дешава са Споразумом са народом и где је најављивани „активни бојкот“?

То су све питања која долазе као последица очигледних потешкоћа усаглашеног деловања.

Народна посланица Демократске странке Александра Јерков у разговору за Талас осврнула се на постојеће изазове када је реч о комуникацији и бојкоту предстојећих избора.

Утисак у јавности је да опозиција не може да се договори око неких начелних потеза – тренутно најактуелнији јесте одлука о бојкоту. Какав је ваш став о томе?

„Мислим да треба сачекати и видети да ли ће услови за фер изборе бити испуњени. Ја не видим да ми било шта радимо на испуњењу тих захтева. Опозиција је изашла са листом неких захтева, власт је одмах рекла да нема намеру да их испуни, и после тога се није ништа десило.

Имамо идеје да се већ сада најави бојкот, да се унапред каже да ћемо бојкотовати изборе, а ја ту позицију нити разумем нити могу да схватим. Не може сврха наше политике бити да бојкотујемо изборе. Треба да урадимо све што можемо да избори буду слободни, а ту, плашим се, не радимо довољно. ЦРТА је изашла са одличним препорукама, експертски тим протеста такође, а ми као опозиција ништа нисмо урадили на томе да оне буду представљене, да буду прихваћене. Ту је настао шум у комуникацији, што се види и у јавности.“

Због чега је дошло до тога? Зашто није заживела пракса заједничког доношења одлука и договарања која је успостављен потписивањем Споразума са народом?

„Плашим се да многи политички актери претварају Споразум са народом у оно што он није и не сме бити. Споразум је постао начин да се неки обрачунавају са другима, и постао је мерило неке унутаропозиционе борбе – ко је права опозиција а ко није. То није тако требало да буде.

Замишљен је као документ који ће обавезати опозицију на једну нову врсту одговорности према грађанима. Када је усвајан, сигурна сам да су захтеви протеста били водиља стварања тог документа. Уместо тога, претворио се у једну платформу на којој се опозиционе странке једне са другима обрачунавају. Зато, између осталог, све ово, сви ови застоји које имамо и све ове дискомуникације.

Колико год је порука са протеста послато власти, исто толико је послато и онима који су већ били на власти. А они, ако то нису чули, плашим се да уопште нису схватили ни протесте, ни грађане, ни захтеве протеста.“

Шта се дешава са најављиваним „активним бојкотом“? Када сте напустили парламент, идеја је била да се настави са ванинституционалним активностима.

„Немам одговор на то питање. Мислим да се тренутно више обрачунава међу собом ко је права опозиција а ко лажна, а не бавимо се довољно оним због чега постојимо.“

У данашњем интервјуу за Блиц, потпредседница Народне странке Санда Рашковић-Ивић изјавила је да би бојкот био прави пут када би у њему учествовала читава опозиција, док у случају подељености „постоји и велика шанса да се угасите јер одбори на локалу прелазе код оних с којима виде перспективу“. Како видите тај аргумент? Да ли би све странке могле да „преживе“ бојкот?

„Прво, треба рећи да тај аргумент јесте истинит. То јесте могућност, мислим да ће људи који раде у политичким странкама и који раде на терену рећи да то увек јесте опасност.

Ја, међутим, не мислим да одлуку треба донети у складу са тим шта би највише одговарало нашој или некој другој партији, већ када будемо доносили ту одлуку, најмање треба да се водимо интересом партије. Баш напротив, треба да се водимо оним што је интерес грађана.

Притом, то није ствар само са мањим партијама, то се односи на све политичке партије, али нису грађани ту због странака него странке због грађана. Када будемо доносили одлуку о томе, последњи параметар који треба узети у обзир јесте шта ће то да учини нашој партији.“

(Извор: Talas.rs)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ