Министарка Грујичић се вероватно јављала из Вучићевог „златног доба“ док је давала ову изјаву занемарајући шта се стварно дешава у Србији, а посебно у здравству и посебно младим лекарима. Даница Грујичић уместо да преузме одговорност за положај младих лекара, јер за то има овлашћења, свој положај злоупотребљава да би вређала и оговарала управо оне младе лекаре чији положај не разуме, а стиче се утисак и да га намерно игнорише. Изгледа да се из министарске фотеље много лако оговарају колеге лекари.
Многи млади лекари широм Србије, током сваке предизборне кампање од кад је Александар Вучић на власти, били су приморавани и уцењивани да скупљају „капиларне гласове“ за владајући режим. Прво су морали да скупљају гласове за Вучића и СНС да би се уопште запослили, а затим, ако се запосле и почну да раде, морају да скупљају гласове да би добили специјализацију. Систем у здравству врло једноставно функционише: ако нећеш да скупљаш гласове за Вучића – нема посла и нема специјализације! Одавно у болницама не може да се запосли ни лекар, ни медицинска сестра, ни чистачица ако није члан СНС-а, а питање је дана када у државним болницама нећемо моћи да се лечимо ми који нисмо чланови СНС-а, јер су нашу децу већ почели да избацују из вртића! Министарка Грујићић ово добро зна, али о томе није рекла ни једну реч.
О даљим усавршавањима младих лекара након специјализације не вреди трошити речи, јер таква усавршавања готово ни не постоје, а свакако не на организован начин. Министарка ни по овом питању готово ништа није урадила, чак ни започела.
Нажалост, тачно је да је неким младим лекарима тешко да се одвоје од својих мама и тата, али не због тога што не умеју да буду самостални, него зато што негују болесне родитеље, јер им постојећи здравствени систем не пружа адекватну здравствену заштиту. У својој изјави министарка Грујићић је изрекла још једну неистину. Није тачно да млади лекари из унутрашњости хрле у Београд, јер и у Београду лекари имају исте проблеме као и њихове колеге и
колегинице широм Србије. Поготово имајући у виду да су трошкови живота у Београду много већи него у унутрашњости.
Једино што је тачно у изјави министарке Грујичић јесте да млади лекари бирају да одлазе на запад, у уређене демократске државе попут Канаде. Осим бољих услова за рад и даље стручно усавршавање, Канада нашим лекарима нуди и веће плате. Млади лекари у Србији немају веће плате, јер у Србији цветају корупција и криминал, па паре уместо у буџету завршавају у џеповима браће, кумова и појединаца блиских владајућем режиму. Међутим, Вучићева министарка и о томе ћути. Министарка Грујичић уместо што оговара своје младе колеге и критикује њихову амбицију да своје знање и вештине одмере на светском тржишту рада, треба да преузме одговорност и пронађе начин како да унапреди положај лекара у Србији. Уколико је министарка заиста искрено заинтересована да побољша положај младих лекара, онда би могла за почетак да санкционише директоре здравствених установа који терају и уцењују младе
лекаре да обављају политичке активности у току свог радног времена за Српску напредну странку, да обезбеди јасне критеријуме по којима се стиче право на специјализацију и да пут до специјализације не буде условљен послушношћу према владајућем режиму. Списак оваквих директора био би поприлично дугачак, јер данас у Србији готово да не постоји директор здравствене установе који истовремено није и јуришник СНС-а. Ах, да, из министарске фотеље не види се баш најбоље партократија у здравству.
С обзиром на то да је снага личног примера најјача порука, можда би министарка Грујичић могла да уради оно што препоручује другима – да оде из Београда у своје родно Ужице и тамо лечи „баке и деке“?! Зар није нешто слилчно већ урадила: прво је годинама истовремено радила у државној и приватној болници, па се онда досетила да да отказ у приватној болници како би у једној од својих првих министарских изјава могла чисте савести да каже да „државни лекари не треба да раде приватно, јер је то корупција“?!
Међутим, не одлазе лекари из Србије само због малих плата и лоших услова рада. Нажалост, они одлазе због опште атмосфере у друштву која је неподношљива. Они одлазе јер не виде никакву перспективу у Србији под влашћу Александра Вучића. За многе лекаре је нечасно и неприхватљиво оно што је министарка Грујичић урадила – да зарад своје личне каријере и личних интереса пристану да буду сарадници аутократе који уништава и разара психичко и физичко здравље свих грађана Србије већ десет година.
У аутократској држави каква је Србија, где нема владавине права нити снажних институција, већ о свему одлучује и за све се пита један човек, не може бити добрих појединачних решења. Тако ни наш здравствени систем не може да оздрави док не оздрави читаво друштво. А друштво ће нам оздравити када Вучић и сви његови министри који су пристали да му буду марионете не буду на позицијама да одлучују о било чему. Макар међу њима било и оних који себе доживаљавају као „продужену руку бога“.