Данас брзо једемо како би имали времена много да радимо јер нам је потребан новац да лечимо себе и ближње, јер смо се брзо хранили.

 Kада сам био мали,пео сам се на дуд да једем дудинке. Пео сам се на трешњу (углавном туђу), да једем трешње. Јео сам јабуке,крушке шљиве,мушмуле..., са дрвета. Неопране и непрскане. Само их мало обришем руком.

Јео сам паприку пуњену сиром у коме није било антибиотика. Замислите, постојало је неко време када је воће мирисало.

Нећете да верујете. Пре само 40 година , јео сам храну.

Данас само једем. Нисам сигуран,шта?

У журби,трчећи да ми што пре прође живот, тражим укус детињства у парадајзу, трешњи,јабуци,баклави...

Понекад га сретнем.

Једино у шта сам сигуран данас је да преко хране уносимо мутиране гене које и доносе ретке и неизлечиве болести гађајући нас тамо где највише боли. У потмство!

Зато је Светски дан хране важан.

Kвалитет хране је велики проблем. Јурећи за профитом заборавили смо на себе. Мора да научимо децу да је здравље највећи профит. То је посао за одговорну политичку организацију. Демократска странка је спремна

да се укључи у пројекат- Здравија храна данас,за здравије сутра !