Састанак Марка Ђурића и Александра Боцан-Харченка није дипломатски догађај, већ порука о све видљивијем савезу аутократских структура у Београду и Кремљу. Оваква сарадња природна је између оних који се на исти начин обрачунавају са сопственим грађанима, зарад очувања моћи и привилегија.Оно што је у тим позицијама „добро“ јесте њихова потпуна огољеност.

Зато је Србија данас још ближа атмосфери референдума:

На једној страни су они који желе да она остане простор неограничене корупције и поткусуривања у глобалним играма, а на другој они који желе развлашћивање корупционашких елита и успостављање демократске контроле. Док на једној страни, Кремљ и Београд, заједно називају српске студенте „делом обојене револуције“, на другој студенти, необично за “револуционаре”, траже начине мирне, али неизбежне смене власти која корупцијом убија.

Док први, ФСБ и БИА, организују парамилитарне кампове у Србији спречавајући грађане Молдавије да одбране вољу за слободом и прогресом, други - наши студенти, су на бродовима у мисијама солидарности и помоћи угроженима од глади. Док се руско-белоруски “кноw-хоw” тестира у Београду у виду злочина над сопственим грађанима употребом звучног топа - као напада на живот здравље, власти два режима се поносе сарадњом на музичком такмичењу.

Данашњи сусрет Ђурића и Боцан-Харченка није вест о билатералним односима, већ о политичком саучесништву против будућности грађана својих земаља, и српског и руског. Али проблем за њих је једноставан: за сејаче несрећа у својим државама нема ништа обојено у променама које предстоје.

Видимо се на референдуму. Тамо вас чекају сви ови други. Студентски покрет и побуњени грађани Србије, спремни да одбране животе и будућност уз прогресивни део света.