Уколико коалиција „Србија против насиља“ победи у Београду 17. децембра, шта ће бити први потез опозиције?

Не треба почети питање са шта ће коалиција Србија против насиља радити уколико победимо у Београду. Ми ћемо сигурно победити у Београду. Али ми нећемо победити само у Београду, већ и у Крушевцу, Шапцу, Крагујевцу, Краљеву, Пожеги, Врању, Пироту, Владичином Хану, Мерошини и многим другим градовима и општинама у Србији. То је сада сасвим јасно и сваком грађанину не само Београда, већ и многих других градова у Србији, али и Александру Вучићу и отуда долази његова хистерична нервоза у овој кампањи. Од када је Београд постао изборни плен у рукама Српске напредне странке, траје бесомучна пљачка и уништавање овог града. Не знам одакле долази толика мржња према Београду коју испољавају и Алескандар Вучић и они које је определио да се понашају као стечајни управници српске престонице. Први наш корак по преузимању одговорности за управљање Београдом биће моментално заустављање напредног пљачкашког похода на град, усмеравање новца Београђана у развојне пројекте који ће решити гореће проблеме који се тичу саобраћаја, социјалне заштите и непостојања довољног броја вртића, као и утврђивање нове трасе коју треба да покрије дуго најављивани метро који сада иде од нигде до никуда.

Где очекујете да ће опозиција остварити најбољи резултат?

Кроз прво питање сам дао и одговор на ово друго. Али волео бих да појасним. У Крушевцу коалиција Србија против насиља има сјајног кандидата за градоначелника, доктора Бату Андрића. Мислим да је наш Бата бољи. Реч је о угледном лекару, хуманисти, човеку који је професионално и породично остварен, који је спасио небројено много људи. У Шапцу се овог тренутка спровди можда и најбоља локална кампања од стране коалиције Шабац против насиља, на коју немају одговор ни напредњаци ни локални мафијаши које напредњаци ангажују кад год су у проблему. Мафија је у Шапцу увек на услузи локалним напредњацима, без обзира да ли је реч о потреби да криминалци насрну на грађане који мирно протестују на мосту преко Саве, или је реч о потреби да застрашују грађане Шапца како би их приморали да гласају за овај насилнички режим. Уз све то режим је у Шапцу ангажовао и неколико листа лажне опозиције чији циљ је да збуне грађане. Ја ипак верујем да грађани Шапца знају да је листа коју предводи Небојша Зеленовић једина озбиљна алтернатива која може да заустави пропадање овог града.

Да ли бисте после избора правили коалицију са СПС?

Зашто бисмо правили коалицију са Социјалситичком партијом Србије. Ивица Дачић се ових дана стално ишчуђава на неку бившу власт и помиње неки бивши режим док се нападно, непристојно и дегутантно нуди Вучићу, иако се показало да поред Ивице Дачића има још људи у СПСу који су кадри да се лате микрофона и запевају као што смо видели у Блацу. Кад Дачић каже бивши режим, ја не знам да ли он мисли на Обреновиће или Карађорђевиће, јер социјалисти и комунисти само тада нису били на власти у Србији. Социјалситичка партија Србије је такође одговорна за ово што режим Александра Вучића ради грађанима Србије, и сноси одговорност за катастрофалну ситуацију укојој се налази Србија.

Шта се према вашем мишљењу крије иза новог сукоба Вучића и Дачића? Да ли то само представа за јавност или је заиста „пукло“ у редовима власти?

Сукоб између Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије само сведочи да у каси више нема пара и да нема више шта да се опљачка. Свако у Србији је свестан да међу њима нема никаквих идеолошких и вредносних сукоба, једино је могућ сукоб око поделе плена. О томе сведоче и свакодневни сукоби унутар Српске напредне странке. Многи су остали незадовољни последњом поделом карата и међу незадовољнима из врха режима треба тражити кључне сведоке сараднике, а међу незадовољним, обманутим и превареним члановима треба тражити оне који ће тас на ваги преокренути у правцу победе опозиције. Ти обични чланови СНС морају знати да ће и они коначно постати слободни 17. децембра, да више неће морати да сакупљају капиларне гласове да не би добили отказ и да никада више неће бити уцењени егзистенцијом ако не гласају за Вучића, а тиме и за своје даље понижење и пропаст.

Очекујете ли да ће бити „прелетања“ међу одборницима опозиције у редове власти? На кога сумњате?

Чврсто верујем да нико нормалан, али баш нико, не намерава да се попне на Титаник који је одавно ударио у своју санту леда и убрзано тоне. Оркестар се давно разбежао, у потпалубље продире вода и нема више разлога да се било ко пење на пробушену лађу.

Како ћете то спречити?

Ако неко заиста жели да буде политички губитник и да своју каријеру оконча делећи одговорност са Вучићем и Шапићем за бесомучну пљачку Београда и за уништавање овог града, то је немогуће спречити. Не видим зашто би то неко урадио. Ја сам уверен да је време политичких камиказа за нама и да ће већа навала бити ка нашим редовима.

Шта ћете предузети уколико се 17. децембра утврди да се дешава масовна крађа на изборима?

Исто што смо преузели и поступили новембра 1996. и септембра 2000. године. Не препоручујем Александру Вучићу да искушава народно стрпљење и да потцењује сопствене грађане и њихову решеност да одбране своје достојанство и изборни резултат. Позивам грађане да у што већем броју изађу на изборе јер је велика излазност основни услов за ову победу. Ова ствар се неће решити на твитеру и онлајн. Оловка мора да се узме у руке и да се тај дан одвоји за ову велику ствар.

Шта вам главни утисак изборне кампање и шта бисте оценили као највећи успех опозиције?

Постигли смо заједништво унутар листе Србија против насиља упркос максималних напора Вучића да до тога не дође. Уверили смо грађане да режим Александра Вучића није непобедив. Важно је да што више грађана дође на завршну конвенцију 12. децембра у 18 сати на Трг Републике како бисмо онима који се колебају предочили колико нас има и колика је наша решеност да победимо. Показали смо људима да се вреди борити за нормалан живот и крајњу победу добра. Упркос томе што смо једина земља на свету у којој је мрак пинк боје, позивам грађане да оловком којом гласамо 17. децембра упалимо светионик слободе који ће једном за свагда разгонити таму која је оковала Србију.