"Лица с потерница попут Радоичића, а ни политичко крило исте криминалне мреже оличено у Српској напредној странци, не разумеју друштвени тренутак - застрашивање не ради. Већа је одлучност друштва у борби за промене од претњи које иду уз лик овог неуспелог покушаја браниоца Косова, неимара српских путева и вила на Дедињу", каже у интервјуу за Нова.рс заменик председника Демократске странке Небојша Новаковић.
Које су одлуке усвојене на скупштини Демократске странке одржаној у недељу?
Дневни ред са којим смо изашли пред своје чланове тицао се статутарних промена. Били смо решени да понудимо и корак више. Демократска странка своје политичке позиције – изграђене на таласу студентске и свеопште грађанске побуне – понудила је широком чланству, али и свима другима који резонују са нашим убеђењем. У виду платформе за Договор желимо да мобилишемо све око једне идеје – хитне смене режима и стварања услова за промене. Не само политчке промене, већ оне на које дуго чекамо. Верујемо да је циљ остварив и достижан, да нису потребне деценије борбе, али под условом да не изгубимо ни дан. Верујемо да нас је на овој страни много више, али под условом да станемо иза сваког човека. Успех наше политике, па и ове идеје, нећемо мерити бројем мандата у Скупштини, већ снагом која ће као организована завршити посао пред њом.
Нови Статут који је прошао кроз јавну расправу је и формално усвојен. Он одражава другачије устројену организацију, која другачије мисли и ради. Демократска странка се у складу са обећањем новог лидерства из децембра прошле године отвара за све грађане и грађанке, јер она њима једнако припада као и свом чланству. Платформом за Договор бришемо границе које су нам други вештачки наметнули. Највећи утицај на политику странке дајемо најбољем делу друштва. Немамо право да будемо неорганизовани и неефикасни у друштвеном амбијенту који нуди никад већу шансу да успемо као друштво.
Да ли мислите да је реално да се и друге опозиционе странке прикључе ДС – овом бојкоту јесењег заседања Народне Скупштине?
У марту смо као опозиција имали договор да се напусте заседања Скупштине и ми смо то и учинили. Могу да поновим наш став, а то је да се нећемо понашати системски, док са улице грађани и студенти захтевају корените промене. Расправљати у Скупштини по мери аутократе, или на РТС-у по мери режима до гуше у корупцији није пут и не мења ствари. То не слаби, већ учвршћује противника који је створио шему власти по мери својих интереса, где се од нас очеукје да се уклопимо. Зато верујем у оправданост наше одлуке. Она не мора бити само наша, али ми је свакако не мењамо и настављамо док режиму не видимо крај.
Срђан Миливојевић је најавио да ће на следећој седници републичког парламента власт укинути заштиту са зграде Генералштаба. Како то коментаришете?
Александар Вучић је трговац ресурсима своје земље, један од ревноснијих на светском црном тржишту незасите власти, где се ресурси трампе за политичку протекцију. Како га убедљива већина грађана не жели на челу државе, покушава да подмити неколико моћника по свету. Не спречава га ни чињеница да је случај “Генералштаб” у фиоци Тужилаштва за организовани криминал и да је “ухваћен на делу”. Зато је и ово питање део исте борбе коју водимо више од десет месеци и за коју је пад надстрешнице био повод. Питање надилази само политичко, оно је од 1. новембра егзистенцијално: преживети сопствену власт. Верујем да смо близу коначног успеха и да ћемо одбранити ресурсе ове земље. Најважнији ресурс због кога се боримо је живот и шанса за развој сваког појединца, јер корупција неће престати да убија.
Како бисте оценили сарадњу српске опозиције?
У овом моменту као Демократска странка посвећени смо политичким процесима од прворазредног значаја, а то значи да смо подршка студентима и партнер грађанима. У њиховој преданости идеји да се може живети боље и да су промене нужне, видимо простор за свој допринос. Увек смо за сарадњу, након што се утврде заједнички циљеви и смисао подухвата. Када год буде друштвени интерес од нас захтевао сарадњу, Демократску странку ћете видети међу онима који несебично учествују. Налазимо се у трентуку када се у борби за политичке промене налази готово сваки грађанин.
Како коментаришете конституисање зајечарске скупштине упркос судској одлуци?
Сва дешавања у Зајечару, па и ово са непоштовањем судске одлуке, из истог су репертоара на који се аутократско-криминални режим ослања када је у питању узрпација моћи. Да ли је лествица померена октаву више – јесте, јер је све теже моћ и привилегије задржати. Ипак решење није да се актери одлучни у смени режима исцрпљују у борбама које смо већ водили и којима знамо логику и законе. Није било упитно да ће СНС урадити све, већ је само било упитнио “шта” ће ново урадити да сачува локалну власт – сада и то знамо, а град је и даље у њиховим рукама. Зато нова запажања на старе теме нису корак напред. Корак напред је мобилизација свих до тачке друштвеног преокрета, а та тачка значи развлашћивање на Андрићевом венцу.
Како видите долазак Милана Радоичића уочи годишњице Бањске у Косјерић и наводе о застрашивању?
Лица са потерница попут Радоичића, а ни политичко крило исте криминалне мреже оличено у Српској напредној странци, не разумеју друштвени тренутак: застрашивање не ради. Већа је одлучност друштва у борби за промене од претњи које иду уз лик овог неуспелог покушаја браниоца Косова, неимара српских путева и вила на Дедињу. Дуго година су читали страх на лицима људи које су пре тога понизили и осиромашили. Сад се питају и Вучић и Радоичић шта је са страхом, како и зашто га нема. Откуд отпор у Косјерићу или Врбасу, откуд бес у Ваљеву, Нишу и Ужицу, откуд стотине хиљада на Славији, и где су лојалисти? А Нови Сад… за њега не смеју ни да питају.
Како коментаришете то што је на протесту у Новом Саду почетком септембра интервенисала и јединица Марка Кричка?
У намери да се задовољи неутаживи апетит председника за наслиљем над побуњеним грађанима, само је могла да интервенише таква јединица. Након неуспелог плана, да употребом звучног топа као софистицираног оружја науди властитим грађанима, Александар Вучић улази у мање софистицирану фазу. Ту наступа ова јединица. Оправдано је веровати да се под командом Марка Кричка налази друштвени талог сличан њему самом, који он повремено ангажује док им се лица крију фантомкама. Верујем да ће се по наступању неизбежних политчких промена наћи довољан број компетентних полицајаца, људи од угледа, који ће у првом кораку помоћи да се осуде на робије сарадници кланова, уживаоци луксуза прљавог новца, љубитељи репресије, силеџије или боље речено силоватељи у њиховим редовима.