То што је израда тог споменика додељена потписнику подршке режиму и једном од аутора овог скарадног решења није само срамота. То је наставак истог коруптивног обрасца због ког је Србија завијена у црно. Систем који је произвео незабележену корупцију, урушавање институција државе и смрт, сада би преко својих људи да подиже споменик онима који су због тог система страдали. То није пијетет. То је скрнављење сећања на жртве. Због једне ствари је корисно што постоји списак јавних подржавалаца Вучића: биће то један од почетних спискова за лустрацију. А када се утврди ко је од њих, колико и на који начин имао корист од овог режима, као што се сада види и на примеру аутора овог решења, за велики број њих то неће бити само питање лустрације, него и питање кривичне и материјалне одговорности. Вучић сада већ отворено најављује бег, јер зна шта је урадио Србији. Али крваве руке се не перу одласком са власти За сваку уништену институцију, за сваку опљачкану јавну набавку, за сваку понижену породицу и за сваку жртву система који је направио, мораће да одговара. Неће побећи.