Истог дана када министар у Влади Србије Усаме Зукорлић учествује у Маршу мира ка Поточарима и одаје почаст жртвама геноцида, Вучић у Београду шаље хулигане да претуку писца, вандализују простор намењен комеморацији и физичким насиљем спрече њено одржавање. У тој слици садржана је цела политика Вучићевог режима. За међународну јавност шаљу се министри у Поточаре, полажу се венци и изговарају речи о помирењу. За домаћу јавност Вучић годинама производи мржњу, поделе и ултранационалистичку пропаганду, црта мете и шаље своје хулигане на људе који му у том тренутку сметају. То није никаква контрадикција у Вучићевој политици. То је његова политика.

За Вучића не постоје ни жртве, ни пијетет, ни национални интерес, ни било какве вредности. Постоји само власт. Једној публици ће глумити помиритеља, другој великог националисту, трећој понизног и послушног партнера. Рећи ће и урадити све што му може купити још један дан на власти и омогућити да његов криминални систем настави да пљачка Србију. Зато нико не треба да има дилему ко сноси одговорност за данашњи напад на Владимира Арсенијевића. Вучић годинама ствара, организује и штити систем у којем хулигани служе као продужена рука власти, а данас их је послао да насиљем спрече комеморацију жртвама геноцида у Сребреници. Владимир Арсенијевић је нападнут зато што је покушао да учини оно што истог дана, пред камерама, чини и министар у Влади Србије – да ода почаст жртвама Сребренице. Министра је Вучић послао у Поточаре. Хулигане је послао под Бранков мост. И једни и други служе истој политици, а та политика има само један циљ: да Вучић по сваку цену остане на власти и да његов криминални режим настави да пљачка Србију. Али том режиму је дошао крај. Огромну већину у Србији данас чине побуњени грађани које предводе студенти, а насупрот њима стоји мафија коју предводи Вучић. Србија ће победити мафију. Студенти побеђују.