Не зато што неко оспорава његово место у историји позоришта, већ зато што је немогуће одвојити ову одлуку од онога што Љубиша Ристић представља у политичкој историји Србије. Био је један од најистакнутијих људи ЈУЛ-а, идеолошког и политичког ослонца режима који је Србију оставио у изолацији, ратовима, санкцијама и систематском урушавању институција. Режим на тај начин бира верзију културе сећања са којом жели да се идентификује. Визија оснивача Атељеа 212, Бојана Ступице и Мире Траиловић, заснована на простору уметничке слободе, експеримента и дијалога са савременим европским позориштем, иста је она из које је настао и Битеф. И зато није случајно да се, у тренутку када међународна позоришна заједница упозорава на урушавање аутономије културе у Србији, а угледни уметници отказују учешће на Битефу сматрајући да су уметничке слободе озбиљно угрожене, власт поново демонстрира политичку контролу над институцијама културе, овога пута кроз избор који носи снажну симболику деведесетих.

У земљи која се још увек суочава са последицама тог периода, таква одлука не може бити схваћена као израз континуитета културе, већ као одустајање од вредности на којима су Атеље 212 и Битеф изградили свој међународни углед, делујући као коректив сваког времена. Док режим грубо поништава то наслеђе, на свима нама је одговорност да га сачувамо. Ресорни одбор за културу Демократске странке јавно се обавезује да ће пратити све даље потезе, реаговати у законским оквирима и о готово свакодневним преседанима у области културе и уметности наставити да обавештава међународну културну и стручну јавност.