Хрватске оружане снаге спровеле су једно од највећих етничких чишћења после Другог светског рата. Током и након „Олује“ почињени су бројни злочини над цивилима, за које готово нико није одговарао. Многи ни после 31 године нису истражени, бројне жртве и даље почивају у необележеним гробовима, а представници Хрватске о српским цивилним жртвама готово никада не говоре са дужним поштовањем. Грађани српске националности који су преживели Јасеновац и Павелићев режим и опстали у Далмацији, Лици, на Кордуну и Банији нису преживели ратнохушкачку и злочиначку политику Милошевића, Шешеља и Вучића. Режим у Београду о њиховом страдању обавестио је јавност тек после неколико дана, при крају другог Дневника. Избеглице су спречаване да уђу у Београд, док су многи мушкарци насилно мобилисани и враћени на ратишта са којих су избегли.

Свака невина жртва, без обзира на националну, верску или политичку припадност, заслужује поштовање, истину и правду. Одговорност не припада народима, већ починиоцима злочина и политикама које распирују мржњу и сукобе. Александар Вучић, један од протагониста такве политике деведесетих, и данас готово свакодневно подстиче регионалну нетрпељивост како би продубљивао поделе и прикривао криминал и одговорност свог режима. Демократска странка је била и остала антиратна и европска странка. Уверени смо да ће смена мафијашког, антицивилизацијског и антиевропског режима у Србији отворити простор за коначно помирење, пуну сарадњу и трајан мир у региону – за време у којем ће се поштовати свака жртва, а сваки покушај распиривања мржње бити сасечен у корену.