lat

Дочек Нове године у Србији


ПОДЕЛИТЕ:

Упркос упозорењима лекара да се због пандемије ковида 19 и претећег, још заразнијег омикрон соја вируса, не организује масовни дочек Нове године на улицама и трговима наших градова,  преко стручног мишљења се и овог пута олако прешло.

Док су у готово целој Европи изостала организована окупљања, челници Београда су, баш у овој чињеници, видели шансу да привуку туристе из других земаља жељних провода, суштински не хајући за здравље и животе публике. Kаква је била културна понуда у Београду и градовима у Србији током новогодишње ноћи?

За дочек Нове године, градска власт Београда  организовала је ове године два програма: први на традиционалном месту испед Народне скупштине, чије су главне звезде биле Јелена Kарлеуша и Марија Шерифовић, и други на Савској променади, који је пре свега био у промотивној функцији Београда на води и његове новоизграђене куле, уз учешће Горана Бреговића.  У Нишу је главна улога припала Зорици Брунцлик, на Златибору Весни Змијанац, док је Нови Сад, идући у сусрет проглашавању за Европску престоницу културе у 2022. години, имао разноврснији програм.

Низак цивилизацијски ниво и културолошки шок, као последица вишегодишњег пропадања културе у Србији, биле су основне карактеристике овогодишњих дочека на трговима, што се пре свега односи на главни град и скарадан наступ Јелене Kарлеуше испред Народне скупштине. Kада се овоме додају и преовлађујући програми оскудног културног нивоа у новогодишњој ноћи на телевизијама са националним фреквенцијама - од којих су неки били и са чистим порнографским садржајем, комплетирана је слика једног заосталог културног модела који се финансира и стимулише од стране државе.

Насупрот понуђеним домаћим програмима у новогодишњој ноћи, путем ТВ екрана могли смо да пратимо сјајан, модеран шоу „А страна“ на ХРТ1, који нам је презентовао најпознатије светске евергрин хитове у новим аранжманима, у извођењу одличних младих певача и уз богату сценографију.  Већ традиционално, и овог 1. јануара имали смо прилику да присуствујемо преносу Новогодишњег концерта Бечке филхармоније, који редовно спада у сам светски врх уметничких доживљаја.

Kолико год да смо могли да уживамо у поменутим догађајима са других простора, остаје жал што је наша земља тренутно далеко од савремених културних токова.  Иако Србија поседује значајан креативан и културан потенцијал, он ипак доминантно не долази до изражаја, већ напротив -  последњих година присуствујемо константном урушавању културног нивоа. Оправдање за овакву ситуацију не може се наћи у повлађивању укусу масовне публике јер се он ствара, негује и развија. Све док овде не буде дошло до квалитативне промене односа према култури и вредностима које она симболизује, као земља, остаћемо на европској културној периферији.


Бодин Старчевић                                           

Чланн Главног одбора Демократске странке и члан Ресорног одбора за културу ДС-а

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ