lat

Гавриловић: Потребна нам је нова коалиција „Заједно“


ПОДЕЛИТЕ:

Нигде данас у Европи власт и опозиција не преговарају о изборним условима. Једино у „златном добу српског света“ ми треба да преговарамо о томе да ли да поштујемо закон.

Да ли да поштујемо баш све што пише у закону или само неке делове или не морамо ни то – поручује у разговору за Демостат Миодраг Гавриловић, потпредседник Демократске странке, у серијалу интервјуа са представницима опозиције у сусрет предстојећим изборима.

Да ли је могућа и колико по вашем мишљењу може да буде учинковита заједничка листа опозиције?

Демократска странка већ више од годину дана инсистира на уједињењу опозиције са задатком да се мобилишу све странке, покрети и појединци, јер само заједно можемо да победимо овај режим. Мислим да нико није могао да претпостави да ћемо се 2021. године уместо такмичења у знању и вредноћи борити за опстанак нормалног живота, државе и народа. Сваким даном потези режима су све страшнији и бескрупулознији и довели су до скоро непремостивих подела у друштву. У таквој атмосфери једина исправна одлука је да се уједињени супротставимо режиму, зато хоћу да верујем да је укрупњавање опозиције неминовно. Потребна нам је једна нова коалиција „Заједно“.

Да ли сте за раздвајање избора и на којим нивоима би требали да буду раздвојени?

Уколико се опозиција, покрети и грађани уједине раздвајање избора не би ни била тема. Зато је то први услов – да сви схвате да заједно и уједињени побеђујемо овај режим. Са једне стране би имали уједињене странке, покрете, грађане и смисао – а са друге разједињени режим и бесмисао. Ако стварност буде таква да не виде сви нужност уједињења и заједничког наступа, онда тема неће бити само раздвајање избора, него и програмске коалиције. Иначе, демократска пракса и тековина је да избори на локалном и националном нивоу буду раздвојени. Томе треба да тежимо и то да захтевамо.

Уколико би избори били раписани пре краја године, да ли бисте на њих изашли?

Услови за изборе нису побољшани, већ су и погоршани. Толико лажи, манипулација, афера и криминалног понашање од стране режима мало ко је могао да претпостави. Знате, данас је поново актуелно етичко питање – да ли је добро јаче од зла. Нажалост. Излазак на изборе у Србији је у вези са изборним условима. Нигде данас у Европи власт и опозиција не преговарају о изборним условима. Једино у „златном добу српског света“ ми треба да преговарамо о томе да ли да поштујемо закон? Да ли да поштујемо баш све што пише у закону или само неке делове или не морамо ни то. Да ли би ви преговарали са својим послодавцем да Вам исплати 15% или 35% плате од износа који се налази у уговору о раду, који сте обоје потписали? Како можемо уопште да преговарамо о томе да ли да се поштују усвојени документи? Демократска странка све време инсистира да се поштују закони ове земље. Да ли схватате апсурд да уопште постоје преговори у вези са тим колико треба да се поштује закон или Устав? Ако режим, упркос свему, у таквој атмосфери распише изборе, не само до краја године, него било кад – то су већ ванредне околности. А ванредне околности захтевају ванредна решења.

У недавном интервјуу извинили сте се свим грађанима које је Демократска странка изневерила. Мислите ли да је то довољно?

Сваки члан Демократске странке врло добро зна како се живи данас у Србији. Осећамо исте недаће и знамо шта је неправда – баш као сваки просечан грађанин Србије. Изневерени смо и издани – баш као скоро сваки држављанин Србије. Враћамо туђе дугове који су узети у наше име, а да нас нису питали – баш као сваки становник у Србији. Данас, овог месеца јула, када се роди дете у Србији, оно је самим својим рођењем дужно преко 3.000 евра. Колико ће нека беба која се роди следеће године бити дужна, зависи од нас – да ли ћемо дозволити да овај режим остане на власти и да се безгранично задужује или ће гласачи схватити да се ова власт хитно мора променити. Сваки демократа данас може да погледа свакога у очи. Прошли смо сито и решето. Поред свих проблема и поред свих недаћа остали смо верни идеји слободе, демократије и солидарности. Имамо веома болна искуства, веома тешка. Они који су се напили од среће када је убијен (стрељан) председник Демократске странке и премијер државе – никада се нису извинили за своју злурадост. Ја сам се извинио јер смо пропустили шансу да озбиљно променимо на боље ово друштво. Урадили смо много, али не и довољно. Мислим да је очита разлика у систему вредности коју заступају демократе и они који су данас на власти. Читаоци ће, надам се, то добро разумети и проценити. Чланови Демократске странке су гладни Демократске странке. Грађани су жељни да виде промене у нама. Да виде искреност и одговорност. Зато сам се извинио – јер смо дуго чекали да се опаметимо.

Колико је Демократска странка изгубила одласком пензионисаног генерала Срете Малиновића, који је на Скупштини ДС-а повукао кандидатуру за потпредседника странке?

Демократска странка се налази у периоду када је мање важно ко је у странци, од тога шта Демократска странка заступа и за шта се бори, шта су њени циљеви. Просто, можда смо једина странка у Србији којој су важнији циљеви од тога ко су промотери наших политичких порука. Нећу да кажем да није важно ко су људи који представљају странку, али хоћу да кажем да то није најбитније. Демократска странка је једина странка у Србији која има своју историју дужу од једног века. Баштинимо многе идеје, искуства и људе који су изграђивали Демократску странку да би била онаква каква је данас. Један од њих је и Срето Малиновић. Морамо схватити и као људи и као друштво да су лични и приватни поступци и одлуке мање важни од процеса и организација у којима се налазимо. Демократска странка је институција која је трајала и која ће трајати, без обзира на наше личне афинитете.

Какав је ваш став о решавању косовског проблема?

Нема решавања ни једног проблема, па ни косовско-метохијског док Србија не буде демократска држава, док се у њој не буду поштовали Устав, закони и институције. Доктор Зоран Ђинђић је заговарао директне преговоре са Албанцима, па је убијен. Оливер Ивановић је заговарао директне преговоре са Албанцима па је убијен. Овде се у Србији убија свако ко жели да разговара, да ствара атмосферу поверења, да ствара амбијент толеранције и разумевања. На власти је сада иста она црвено-црна коалиција која нас је одвела у ратове и пустошења и која је потписала капитулацију у Куманову. Исти они који су претили да ће убити 100 за једног, данас гласно узвикују фашистичке пароле: један народ – једна држава – један председник! Исти ти су властима у Приштини дали и енергетску мрежу, Газиводе, Трепчу, образовање, здравство, телефонски међународни позивни број… Како у таквој атмосфери да решавате било каква питања? А посебно изузетно болни проблем КиМ? Да ли ико зна шта је све овај режим потписао у вези са КиМ? Шта је обећао? Шта је дао, а није морао да да? Шта је одбио, а могао је да добије? О чему преговара? Оно што могу да кажем је следеће – без ревизије свега потписаног, без увида у документа у вези са преговорима о КиМ не може се тачно ни рећи какве су нам све реалне опције остале у вези са нашом јужном покрајином. У сваком случају – треба да се залажемо да се створе услови за равноправан дијалог – да би се касније успешно и ваљано тај дијалог водио као и преговори (и директни и уз посредништво ЕУ и УН). Много су већи проблеми на КиМ осим питања независности – нестајање једног народа и његове културе пред очима света.

Да ли би евроинтеграције биле убрзане када би Србија постала чланица НАТО-а? Да ли бисте подржали учлањење Србије у Алијансу?

Нисмо ми велика и моћна држава која може да се игра рата и звецка оружјем. Ми као држава треба да се понашамо одговорно и према својим интересима и према својој историји и својој култури, па у складу са тим Србија већ има највиши ниво сарадње са НАТО, који може да има држава нечланица. Чланство у НАТО не би убрзало улазак у ЕУ, јер и само чланство у НАТО не би било брзо. НАТО не прима нове чланице чија територија и границе нису јасне – дакле и овде би услов био КиМ, тако да редослед потеза мора бити: прво, демократска држава Србија; друго, демократски и равноправни услови за решавање свих нагомиланих проблема; треће, коришћење дијалога, преговора коришћење институција и правних института; четврто, па онда реализација договореног и решавање проблема један по један.

Да би контрола избора била ефикасна, странци или покрету неопходно је око 8.300 контролора на нивоу целе Србије. Са заменицима, тај број се удвостручује. Може ли ваша организација да обезбеди макар минимум од тог броја?

Демократска странка, иако најбоље организована опозициона странка, тренутно је у ситуацији да може покрити већину бирачких места, али не све. Друге организације су (по мојим сазнањима) испод тог нивао, јер су још младе и без потребног искуства. У овим условима свако бирачко место је важно. Зато нам је и потребно уједињење, сарадња и укрупњавање. Не смемо ствари да гледамо само својим жељама. Морамо бити реални и проценити своје могућности и капацитете. Како ми, тако и друге организације. Није то питање броја чланова. То је питање бирачких места по целој Србији. Морате имати у сваком месту, у свакој општини људе који ће да прате изборе. Не можете очекивати да из Београда контролори долазе у Сурдулицу или Тутин. Морате баш тамо, у тој општини, имати поуздане људе који ће цео дан да „чувају кутију“. Демократе имају потребно знање и искуство да буду мотор и за контролу избора и за промену система.

Извор: Данас

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ