ћир

Lutovac: Testiranje strpljenja


PODELITE:

Intervju predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca za NIN

Nisu ga čak ni pitali ništa tako strašno kao – zašto Srbija ima više mrtvih no iko u regionu, tri do četiri puta više no Hrvatska. «Zašto su odredili da snimatelji budu tako blizu vas», pitali su ga. «A ja vas pitam (snimateljima) a što ste došli», obrušio se Vučić, pojačavajući dozu uobilajene brutalnosti. Sin mu je zaražen, na Infektivnoj je, ali on osiono, preteći kaže:» AKO lekari budu rekli, testiraću se… Znam ja…, vi biste želeli da odem u izolaciju.. Ali jači sam ja od korone».

Plašite li se kada čujete ove reči s kim na vlasti mi to imamo posla?

Uznemirujuće je kada čujete da to izgovara predsednik države. Oni, «opasni drugi», zamišljeni neprijatelji: opozicija, novinari, slobodnomisleći ljudi, svi koji postavljaju pitanja - svrstani su u neprijatelje. Činjenica da jedno normalno pitanje izazove takvu alergijsku reakciju Aleksandra Vučića pokazuje u kolikom se problemu on nalazi, ali i mi zajedno sa njim. Za njega je izolacija nešto najstrašnije što bi moglo da ga snađe. Tako je to sa egzibicionistima i čuvarima rejtinga. Kaže, «ako lekari budu rekli»… pa lekari su odavno rekli da je podvrgavanje testiranju u ovakvom slučaju obavezno, kao što je bilo obavezna samoizolacija po povratku iz Mađarske. Ali za njega ne važi ono što važi za druge.Za Jovanu Popović koja peva protiv njegove autokratije postoji poseban tretman.

Angela Merkel se testirala, kao i mnogi drugi državnici. Zoran Zaev je otišao u samoizolaciju zato što je bio u emisiji kod novinara za kojeg se ispostavilo da je pozitivan na korona virus. Lekari kažu da se izbegavaju kontakti, a on na konferenciji za novinare se «zgrcne» iskašlje u ruke i mikrofon, a potom se sa svima rukuje. Kad je dočekivao kineski avion bio jedini bez maske. Išao je u Novi Pazar i Niš da lično dostavi respiratore i okupio na desetine ljudi iako je na snazi naredba da se ne okuplja više od dvoje ljudi. Umesto da na svom primeru pokaže kako se odgovorno postupa u kriznoj situaciji, on pokazuje da za njega ne važi ono što važi za ostale građane. On se breca na svako pitanje i odgovara isključivo na «pitanja» koja su sročena u njegovoj spin-laboratoriji.

Kažu da je bio do sada gospodar života. Ali, okolnosti su se iznenada promenile i sada je gospodar smrti. Slična uloga uvežbavana u doba Miloševića, možda i opasnija. Da li predsednik Vučić pokušava da iskoristi pandemiju za strahovitu političku kampanju?

On bez prekida sprovodi besprizornu političku kampanju i očigledno nema nameru da prestane s tim. To je način na koji on funkcioniše. Koji je smisao njegovog svakodnevnog pojavljivanja u medijima ili isporučivanja medicinske opreme? On se pojavljuje svuda i govori o svemu. Ta kampanja je nedolična i zbog trenutka u kojem se sprovodi i zbog načina na koji se sprovodi. Politička kampanja koju vodi počiva na podsticanju strahova i podgrevanju nade: u rasponu od toga da neće biti mesta na grobljima do obećanja da će svi dobiti po 100 evra pomoći.

Zašto imamo daleko veći broj mrtvih no iko u regionu? Tri do četiri puta više no Hrvatska?

To je pitanje na čiji odgovor čekamo. To je jedno od pitanja zbog kojih je ukinuto prisustvo novinara na konferencijama za novinare. To je pitanje koje mu neće postaviti njegovi pisani ili elektronski tabloidi, niti «naš» javni servis. Umesto da čujemo odgovore na ta pitanja, mi čujemo kako se on bori kao lav, kako ne spava od brige, kako šalje agente da na crno nabavljau respiratore od para iz crnih fondova. Da li je u pitanju lošiji zdravstveni sistem? Lošija vlada? Možemo samo da pretpostavljamo ili osnovano sumnjamo..

Nisu nam odgovoili na to pitanje, ali nam je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije objasnilo da je uzrok povećanog zagađenja u doba korone - topljenje snega. Verovatno bismo dobi sličan odgovor i na vaše pitanje da ste imali šansu da mu ga postavite.

Zar predsednik ne čini sve što je do njega? Nosi lično repiratore širom Srbije, koje je pri tom sam i nabavio, on je i dobavljač, finansijer, transporter, on je sve…?

Na Svetski dan zdravlja ON gostuje na javnom servisu i govori o pandemiji!
Predsednik čini i više nego što je do njega. U tome i jeste problem. Bavi se stvarima koje nisu u njegovom domenu. Da se drži Ustava i manje se meša u poslove drugih, verovatno bi bilo značajno bolje. Neprestanu borbu za rejting koju on vodi, na žalost, plaćamo svi.

Brutalnost i doza drame predsednika u obraćanju novinarima recipročna je njegovim merama? Daju li te mere rezultate ili ne?

Odbojnost prema novinarima koji ne pokazuju servilnost
je do te mere izražena da se ne može gledati. Poput deteta u vrtiću on se ljuti, breca, dobacuje zajedljive komentare… Verovatno je to posledica nezadovoljstva rezultatima mera i kampanje koju vodi. Možemo samo da nagađamo, jer ni na jedno suvislo pitanje nećemo dobiti odgovor. Dobićemo u najboljem slučaju kontra pitanje, ali najčeće lekciju iz patriotizma ili optužbe za politizaciju. Takvo ponašanje u uređenim državama je nezamislivo.

ON je uznemiren i ne interesuje ga što su građani uznemireni zbog njegovih izjava. ON dobija izveštaje koji ga uznemiravaju i ako ON može da bude uznemiren, onda niko nema prava da ne bude uznemiren. U jednom njegovom obraćanju, zaodenutom u formu intervjua, morali ste da slušate 40 minuta uznemirujuće ispovesti da biste dobili prvu korisnu informaciju – da se produžava policijski čas. Logično je da posle osam godina laži i prevara i života u vanrednom političkom stanju kucne i policijski čas.

Jednu stend ap komediju smenjivala je druga. Ministar zdravlja Lončar, ne znamo gde je sada, bi izjavio "koronavirus slabiji je od običnog gripa". Vođa tima struke rekao bi ”smešan virus, idite u Milano”. A onda, presekao nas je horor koji do danas ne staje. Da li to pokazuje da Vučić i njegovi saradnici nisu u stanju da upravljaju sistemom i drže pod kontrolom pandemiju?

To njihovo obraćanje koje se kretalo od prizemnog humora do još prizemnijeg horora u medijskom nastupu, na neki način je trebalo da pokrije zakasnele reakcije i potcenjivanje problema. Umesto da su slušali dobronamerna upozorenja i preporuke, do poslednjeg momenta su odlagali suočavanje s problemom i spremali se za novu farsu od izbora.

Zamenik gradonačelnika Novog Pazara smenjen je samo nekoliko sati nakon gostovanja premijerke u tv emisiji kada je rekla da je on kritikovao Vučićevu posetu Novom Pazaru. Pokazala je da je ulizištvo a ne kompentencija propusnica do funkcije?

Na jednoj strani nagrada za ulizivanje, na drugoj strani kazna za bilo kakvo oponiranje. U tom činu pokazuje se u punom svetlu autokratska odbojnost prema kritici. Baš kao i odluci da se konferencije za novinare održavaju bez novinara posle neprijatnih pitanja u Nišu. Ima neke simbolike u tome da je na dan Ćuruvijinog ubistva održana konferencija za novinare bez prisustva novinara. Veći problem od pojave lažnih vesti na koje se stalno ukazuje jeste činjenica da u Srbiji ni u redovnom stanju nema uslova za slobodno informisanje na kojem počiva svako slobodno društvo i uređena država.

Ko je donosioc odluka u zemlji? Jedan čovek?

Da, jedan čovek. Baš kao i u proteklih osam godina. Kao pravi autokrata on je suspendovao vladavinu prava, podelu vlasti, ograničio slobodu medija. onemogućio slobodne i poštene izbore. Svi koji drugačije misle označavaju se kao neprijatelji i u vreme vanrednog i u vreme redovnog stanja.

Koje mere su preduzeli premijerka, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, socijalne službe u pomoći nezaposlenima i siromašnima u doba pandemije?

Demokratska stranka i Savez za Srbiju su predlagali niz mera usmerenih ka zaštiti najugroženijih građana Srbije bez bilo kakve namere da se to politizuje. Smatramo da je obaveza svih da se u ovoj krizi pomogne onima koji su najugroženiji. Na primer, s obzirom da nisu postojale mere države za zaštitu jedne od najranjivijih kategorija društva – beskućnika, mi smo ragovali i dali predlog. Apeli vlasti i stručnjaka da ostanu kod kuće do tih ljudi ne stižu, a i da ih čuju, ne mogu da ih poslušaju jer nemaju svoje domove. Umesto prihvatanja tih konstruktivnih predloga vlada se, na žalost, uglavnom bavila političkom kampanjom.

Ne znamo od kojih para milion nezaposlenih kupuje hleb, masku i jogurt, ali znamo da je grad Beograd uplatio Nebojši Krstiću u vreme vanrednog stanja 760.000 evra. Znate li zašto? Toliko košta Krstićev apel «ugasite društvene mreže i uhapsite 1.000 ljudi»?

On je samo jedan od najamnika ovog režima koji bi trebalo da testira ili usmerava javno mnjenje u pravcu koji određuje autokrata. Svi koji rade na izgradnji i očuvanju Vučićevog rejtinga nagrađivani su, međutim, od naših para. Bilo tako što su neki od medija finansirani direktno iz budžeta ili tako što se oslobođaju od plaćanja poreza, bilo tako što se preko agencija, poput njegove, finansiraju propagandni projekti.

Da li ste čuli koje korake je preduzela premijerka u pomoći poljoprivrednicima, privredi, radnicima?

Od premijerke ste prvenstveno mogli da čujete kako brani predsednika SNS-a od zamišljenih i izmišljenih neprijatelja. Temama koje pominjete bavila se Demokratska stranka i Savez za Srbiju. Iskreno se nadam da su nešto od toga razumeli i pokušali da sprovedu u život. Mere koje smo predlagali namenjene su javnom dobru, tako da ih mogu slobodno koristiti bez bojazni da će se tražiti zaštita autorskih prava.

Zašto je izostao njen adekvatan odgovor na činjenicu da su radnici u Juri radili bez maski i rukavica? Verujete li da misli, ako mogu medicinski radnici bez zaštitne opreme, a što ne bi radnici Jure?

Zato što je jasno da u ovoj državi ne važe ista pravila za sve. Izostanak reakcije prema Juri posledica je i opšteg pristupa stranim investitorima kao zaštićenoj vrsti koja uživa privilegije i oslobađa se odgovornosti. Na drugoj strani radnici su izgubili i neka osnovna prava koja su imali još njihovi preci nekoliko generacija unazad.

Da li preteruju u susedstvu kada kažu da je Vučić okružen skorojevićima, falsifikatorima doktorskih disertacija? Ili to sada košta građane života u pandemiji?

O tome se prvenstveno govori u Srbiji. To je za susede možda novina, ali se o tome ovde govori već osam godina. Zato sada umesto da se građaani masovno testiraju na koronu, masovno se testira strpljenje nezadovoljnih i inteligencija onih koji to još uvek nisu.

Da li smo kao društvo naučili kroz ovo mučno iskustvo, u trenucima posebne opasnosti po građane, da nesposobne i uništene institucije mogu da budu pogubne po živote ljudi?

Iskreno se nadam da oni koji to nisu razumeli ranije, sada to razumeju, da su, ipak, došli do tog saznanja. U ovakvim situacijama ne mogu da pomognu oni koji su plaćeni da aplaudiraju, da stvaraju lažnu sliku o Srbiji kao raju. Tviter je ugasio preko 8,500 naloga onih koji su vodili kampanju za Aleksandra Vučića. Oni su kreirali 43 miliona tvitova kojima stvaraju lažnu sliku podrške Vučiću i njegovom režimu. Oni su plaćeni novcem svih nas da prenose poruke, stvaraju iluzije i lažnu podršku. Nije im dosta što kontrolišu gotovo celu medijsku scenu, nego su rešili da okupiraju i prostor društvenih mreža. Lažima, potemkinovim selima, pritiscima, ucenama možete iznuditi podršku na nedemokratskim izborima, ali se ne možete nositi sa realnim problemima kakav je pandemija.

Da li smo shvatili zašto je važno imati državu i sistem?

To ćemo tek videti. Ali je sada mnogo jasnije da zdravstveni sistem mora da počiva na uređenoj državi i stabilnom budžetu, a ne na vrhunskim pojedincima i požrtvovanosti zaposlenih. To jednostavno nije dovoljno.

Da li mislite da je Brnabićki iole jasno zašto degutantno udvaranje vladaru prikazivanje fotografije njegove dece u sred emisije u jeku poandemije uz podanilčko «šefe», nije samo moralno neprimereno već, ustavom nedopustivo?

To njeno «šefe» zaparalo je uši svakog građanina, ali prijalo je ušima podanika autokrate. Čini se da nju i nije baš briga da li je to u skladu s Ustavom, jer joj je vrlo jasno kako ovde stoje stvari: jedan čovek odlučuje u svemu i važno je biti s njim u dobrim odnosima. Ako on ne poštuje Ustav bez ikakvih posledica, znači da je on iznad Ustava, pa ne mora ni ona da ga poštuje dok god je uz njega. Koliko god bilo nemoralno, protivpravno i elementarno ljudski odbojno, takvo ponašanje je za tu vrstu ljudi nešto prirodno. Nije prirodno da oni budu na čelu države.

Da li je i u vanrednom stanju obaveza vlasti da čuje glas opozicije i da to obezbedi i svim građanima? Šta biste im rekli?

U uređenim državama jeste u autokratijama nije. U Engleskoj to je slučaj, u Srbiji nije. Od početka epidemije u februaru, Angela Merkel je održala ukupno 3 konferencije za medijie, testirala se na korona virus, u Nemačkoj nije uveden policijski čas, kancelarka ne optužuje sopstvene građane za širenje virusa, ona ne isporučuje lično respiratore i ne pada joj na pamet da vodi političku kampanju. Ovde nemate demokratsku političku kulturu i imate autokratsku vlast. U Srbiji se opozicija tretira ne kao deo sistema, nego kao neprijatelj države i naroda. Ono što bih rekao i što sam rekao tamo gde sam mogao da kažem jeste da je javnom interesu da se udruženim snagama borimo za živote i zdravlje građana, a ne za njihove glasove i političke rejtinge. Međutim stvarnost je potpuno drugačija i zato moramo iz korena da je menjamo ako hoćemo uređenu državu.


Šta može da učini opozicija? Treba li Skupština da radi? Vlada nacionalnog spasa?

Prvenstveno da se organizuje kako bi izvukla Srbiju iz čeljusti autokrate i obezbedi uslove za funkcionisanje institucija, vladavine prava, slobode medija… Opozicija bi morala da se ujedini oko tih temeljnih vrednosti i pravila igre i da učini normalnim politički i svakodnevni život. Skupština je centralna institucija našeg ustavno-pravnog i političkog sistema. Međutim već osam godina i Ustav i Skupština su u privatnom vlasništvu jednog čoveka, a bez njih mi nismo ni država ni društvo. Na opoziciji je da stavi razlike po strani i ujedini se oko ideje oslobađanja države i društva.

Zašto Vulin šalje privatne pozdrave sinu predsednika, dok ćuti da je oko 60 odsto pripadnika vojske zaraženo? Zašto je uskratio pomoć Šapcu? Zašto nosi uniformu, iako nije vojno lice?
(Anketa VSS: 89 odsto glasalih smatra da Vulin zloupotrebljava Vojsku u političke svrhe)

Zato što mu se može. Zato što nema institucija i prava koji bi ga ograničavali i vraćali u margine normalnog.

Mnogi govore o „kapi koja prepuni čašu“. U slučaju Miloševića ta kap je bilo bombardovanje. U slučaju Vučića mogla bi to da bude korona?

Nikada se ne zna šta može biti događaj okidač. Nekada to može izgledati kao da je nešto banalno, ali u suštini ključno pitanje je da li je čaša puna da bi jedna kap učinila da se čaša prelije? Mislim da sve ovo što se dešavalo u tokom pandemijske krize ide ka tome da napui čašu do vrha. Istorija je prepuna primera da su tirani i autokrate pravili sudbonosne greške, zato što nisu mogli da prihvate i podnesu da su pravili bilo kakve greške.

Hoće li period nakon pandemije biti prekretnica u našem društvu i u kom pravcu?

To bi mogla da bude prekretnica u svim društvima, ne samo u našem. Dakle, uticaće svakako i na nas, neposredno i posredno. Uticaće na našu ekonomiju, ali i na politiku, kulturu, svakodnevni život. U kom pravcu će ti uticaji usmeriti naše društvo u velikoj meri zavisiće od nas samih, od toga da li želimo najzad da izgradimo uređenu demokratsku državu ili ćemo da tavorimo na evropskoj periferiji u nekom obliku autokratije. Iskreno se nadam i da ćemo smoći snage da idemo pravim putem.

Šta smo naučili?

Videćemo prvom prilikom kada se budemo testirali na ispitu zrelosti. Kada testove na koronu zamenimo testovima socijalne inteligencije. Kada je uvedeno vanredno stanje prvo je zatvoren parlament, posle toga pozorišta, škole, pijace… pa tek na kraju kladionice i kockarnice… a onda su počeli da zatvaruju i novinare. Istovremeno farme, zadruge i ostale kulturne ustanove od “nacionalnog značaja” rade punom parom sve vreme, Vučić i njegova stranka ne prestaju sa političkom kampanjom. Da li je to logično i normalno? Naravno da nije. Logično i normalno je da se tome odupremo.

Da li nas je država kao tvorevina izdala? I zašto to isto pitanje dele Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija, SAD i - Srbija?

Srbija je “zarobljena država”, zato ne bi mogla da se svrstava u istu grupu uređenih demokratskih zemalja. Građani tih zemalja bi mogli da preispituju učinke svojih država, mi možemo da se bavimo učinkom autokrate koji je našu državu zarobio, a u vanrednom stanju pojačao mere represije. Za mnoge je najjači utisak od početka pandemije politička kampanja i potpuna opremljenost SNS aktivista i neopremljenost medicinskog osoblja. O našoj zarobljenoj državi simbolički i suštinski govori sudija koji se u presudi poziva na apel predsednika države. Od kada je predsednikov apel izvor prava? To samo potvrđuje da mi i nismo uređena demokratska država niti da se po bilo čemu možemo porediti sa takvim državama.

Koronavirus je razotkrio i razorenost institucija u Srbiji? Hoće li pandemija u budućnosti promeniti sistemsko potcenjivanje medicinskog i svakog drugog stručnog kadra, znanja, nauke, i dati im prednost i viši status od političara?

Institucije su već godinama potpuno devastirane, pandemija je samo to jasnije pokazala. Od nas, građana i političara posvećenih javnom dobru, zavisi da li će to tako ostati ili ćemo iz temelja menjati vrednosti na kojima počiva društvo.

Izvor: NIN

 

PRATITE NAS

Postani član

KATEGORIJE