lat

Платформа за преговоре под окриљем Европског парламента


ПОДЕЛИТЕ:

Србија је према извештајима Европске комисије, Фридом Хауса, Репортера без граница и других релевантних међународних организација хибридни режим и заробљена држава у којој је угрожена слобода медија и владавина права што је довело до опасних подела у друштву и политичке кризе. Србија се суочава са опасношћу да парламент, који нема легитимитет и репрезентативност, започне процес промене Устава који би Србију и формално претворио у аутократију и довео до дестабилизације државе са непредвидивим последицама.

У таквим околностима пред опозицијом је велика одговорност да се избори за слободне и поштене изборе као први важан корак ка суштинским променама у Србији. Поздрављамо активну улогу и спремност Европског парламента да, упркос недостатку политичке воље од стране власти и изостанку жељених резултата у претходној фази међустраначког дијалога, својим учешћем у наставку дијалога дају допринос враћању Србије на демократски пут и успешном наставку преговора о приступању ЕУ.

Република Србија ће бити уређена и демократска држава онолико колико су јој институције уређене, јаке и колико поштују законе. Наш првенствени циљ је увођење реда, враћања одлучивања у уставне и законске оквире који су сада нарушени и изградња поверења у државне институције. Прелазна, ад хоц, и ванинституционална решења понуђена су из нужности јер нема довољно времена да се проблеми решавају до наредних избора кроз институције које су изгубиле своју суштину, услед дуготрајног и константног кршења закона.

Слободни и поштени избори не смеју бити предмет дијалога, већ редовно и нормално стање у које нико не сумња, јер нема потребе да сумња - нешто што смо сматрали да је заувек решено демократским променама 2000. године.

Полазећи од чврсте опредељености да је политичку кризу потребно решити слободним и поштеним изборима уз прихватање раније дефинисаних препорука стручног тима грађанских протеста, препорука ЦРТА као и налаза ОЕБС-а, Европске комисије и Европског парламента, предлажемо:

ПЛАТФОРМУ ЗА ПРЕГОВОРЕ ПОД ОКРИЉЕМ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА О УСЛОВИМА ЗА СЛОБОДНЕ И ПОШТЕНЕ ИЗБОРЕ

Полазна основа предлога платформе је неопходност политичког споразума власти и опозиције о условима за одржавање фер и слободних избора. Досадашњи покушаји да се институционалним корекцијама обезбеде равноправни изборни услови показали су се неуспешним због неспремности власти да их спроведе у доброј вери и настојању да сваку промену инструментализује у властиту корист (попут промене изборног закона и спуштања цензуса непосредно пред изборе) или обесмисли (избор чланова РЕМ-а или увођење једне квазидебатне емисије на РТС). Због тога су потребне чвршће гаранције за непристрасно спровођење изборних процедура које подразумевају испуњавање одређених политичких услова.

Циљеви платформе су да се:

1. Грађанима обезбеди слободно и тајно изјашњавање на изборима. То подразумева да нико не сме да присиљава, уцењује грађане како ће да гласају, нити да од њих тражи потврду за кога су гласали;

2. Спречи злоупотреба државних и јавних ресурса у политичке сврхе;

3. Ослободе медији, како би грађани могли да буду потпуно, истинито и благовремено информисани, а политички актери равноправно представљени;

4. Успоставе стручна тела која контролишу предизборни и изборни процес и брзо реагују на све неправилности.

Да би се остварили наведени циљеви предлажемо доношење посебног закона (леx специалис) који би садржао правне норме нужне за одржавање слободних и поштених избора. Овај правни инструмент није неуобичајен у законодавној пракси у Србији и коришћен је у више наврата од стране тренутне владајуће коалиције, али и раније, укључујући и случај проглашавања изборних резултата 1997. године.

Посебни закон (леx специалис) регулисао би све односе који се тичу прелазног тела за спровођење избора, обезбеђивања балансираног извештавања РТС-а и РТВ-а, формирање стручних и независних тела која би спречила злоупотребу медија и поштовање медијских закона и све друге односе нужне за одржавање слободних и поштених избора попут, на пример, раздвајања термина избора на различитим нивоима и обавезе да носилац изборне листе мора бити кандидат на изборима. Овим посебним законом (леx специалис) дефинисали би се и рокови за поједине фазе његове примене, као и механизми контроле од стране власти, опозиције и посредника у дијалогу из ЕУ. Посебан закон (леx специалис) треба да обезбеди присуство посматрачке мисије Европског парламента од завршетка дијалога, током имплементације Споразума, за време избора као и након избора до коначне верификације изборних резултата.

Временско важење леx специалиса било би орочено до проглашења коначних резултата слободних и поштених извора. Након конституисања новог сазива Скупштине проистеклог из таквог изборног процеса приступило би се даљој реформи изборних и медијских закона и институција, пре свих РЕМ-а и РТС-а, у складу са редовним поступцима предвиђеним релевантних законима.

Посебним законом (леx специалис) уредила би се, између осталог, и следећа питања:

1. Формирање прелазног тела које би било надлежно за спровођење избора а које може имати институционалну форму:

● Министарства за спровођење избора;
или
● Координационог тела за спровођење изборног процеса са извршним овлашћењима.

Ово тело функционише у складу са законима Републике Србије, највишим демократским стандардима и препорукама ОЕБС-а, ОДИХР-а и других релевантних међународних и домаћих организација.

Тело за спровођење избора ће деловати на бази извршних овлашћења дефинисаних Законом и у најкраћем року ће обезбеди све неопходне услове за одржавање избора са циљем да:

● Прати имплементацију унапређења изборних услова и промена унутар изборног процеса испуњењем кључних препорука стручних организација које прате изборе;
● Спречи притиске и уцене на бираче;
● Спречи преваре на изборима и изборну крађу;
● Обезбеди грађанима законом дефинисано право на слободан избор;
● Поднесе опсежан извештај о нерегуларностима изборног процеса Народној скупштини.


На челу прелазног тела за спровођење избора налази се лице које се брине о остварењу изборних услова а које бира:

● Скупштина Србије из редова нестраначких личности на основу предлога опозиционих странака потписница Споразума у случају Министарства;
● Влада Србије из редова нестраначких личности на основу предлога опозиционих странака потписница Споразума у случају Координационог тела.

У циљу заустављања механизма присилног гласања неопходно је да прелазно тело постави Повереника који ће спречити противзаконито деловање и принудно гласање у јавном сектору односно у свим правним лицима која су директни, или индиректни буџетски корисници и свим правним лицима над којим Република Србија, аутономна покрајина или локална самоуправа имају директну или индиректну контролу над више од 50% капитала, или више од 50% гласова у органима управљања.

У посао Повереника спада:

● Пријем и обрада анонимих пријава свих запослених поводом претњи и уцена којима су изложени;
● Информисање јавности и прелазног тела за спровођење избора са идентитетом свих руководиоца у јавном сектору који уцењују запослене;
● Контрола свих радних налога и ангажовања запослених изван послова који су дефинисани Уговором о раду и Колективним уговором;
● Информисање јавности и прелазног тела о свим трошковима за које постоје основи сумње да представљају злоупотребу јавних средстава у политичке сврхе

Наш циљ је да услови за одржавање слободних и поштених избора поново буду стандард у Републици Србији, а не предмет дијалога. Један од циљева свеобухватне реформе изборног система у Србији (за коју сада нема времена) треба да буде професионализација Републичке изборне комисије (РИК). РИК треба да буде одвојена од састава Народне скупштине, са професионалним саставом, да функционише између избора, градећи своје капацитете за спровођење фер и поштених избора. Професионална РИК је један од услова за обезбеђивање коначног циља, слободних и поштених избора, као трајног стања,

2. Паралелно уредништво Информативног програма јавних сервиса РТС и РТВ

На бази извештаја домаћих и међународних организација која прате степен слободе медија јасно је да су грађани Србије ускраћени за истините и правовремене информације. Због тога је неопходно у јавне медијске сервисе у Србији вратити професионално и независно новинарство које актуелна власт онемогућава. Платформа полази од претпоставке да је потребно увести мере које би омогућиле друштвени дијалог о свим важним питањима за грађане Србије, уместо страначки обојеног извештавања.

У том циљу, предлажемо да Управни одбори јавних сервиса усвоје праксу паралелног и гостујућег уређивањима у најважнијим програмима у којима се грађани информишу о најзначајнијим друштвеним и политичким питањима. О уређивању овог дела програма одлучивала би највећа постојећа удружења новинара Србије: НУНС, УНС и НДНВ. Паралелна и гостујућа уредништва информативних програма функционисала би по принципу периодичног смењивања у уредничком послу. Неопходно је обезбедити адекватне садржаје који ће гарантовати истинито и правовремено информисање националних мањина и једнаку заступљеност свих политичких представника националних мањина.

Политички договор о слободи медија требало би да садржи:
● Попис релевантних емисија на јавним сервисима у којима би се увео нови начин уређивања од потписивања Споразума;
● Нормативни оквир за увођење институције “госта уредника” и паралелног уредништва;
● План периодичног смењивања уредништва;
● План увођења нових информативних емисија на јавним сервисима у којима би се примењивао нови начин уређивања од потписивања Споразума.

2.1. Формирање стручног и независног тела које треба да спречи злоупотребу медија и поштовање медијских закона

С обзиром да постојеће регулаторно тело РЕМ не врши своју законом дефинисану улогу, неопходно је формирање стручног и независног тела састављеног од стручњака за медијско право које треба да спречи злоупотребу медија и поштовање медијских закона. Ово се обезбеђује формирањем Координационог тела за праћење рада медија, новог стручног и независног тела које ће функционисати у току изборне кампање. Чланове овог тела бира Народна скупштина Републике Србије на предлог прелазног тела надлежног за спровођење избора.

Координационо тело за праћење рада медија има за циљ да:

● Обезбеди поштовање медијских закона и закона о информисању са циљем спречавања злоупотребе медија, заустављања режимске пропаганде и кампања мржње које служе за обрачун са политичким неистомишљеницима;
● Забрани емитовање програма у трајању од 24 сата у случајевима неспорних и смишљених кршења медијских закона и нарушавања професионалних стандарда;
● Обавести јавност о свим кршењима новинарских кодекса, необјављеним демантијима и лажним вестима у оквиру посебног сегмента програма на јавним сервисима;
● Поднесе опсежан извештај Народној скупштини о прекршајима медија током изборне кампање.


2.2. Додељивање преостале националне фреквенције за телевизијско емитовање дигиталним преносом

Важећим Планом радио-фреквентног спектра, који доноси РАТЕЛ, предвиђено је постојање пет националних комерцијалних фреквенција, али су до сада додељене само четири. Имајући у виду ту чињеницу, као и изражену политичку пристрасност телевизијских канала којима су фреквенције додељене, угрожена је могућност јавног дијалога о важним темама, једнакост изборних учесника, али пре свега право грађана на објективно, професинално и правовремено информисање и квалитетнију и разноврснију медијску понуду. Процес избора петог емитера треба реализовати пре наредних избора 2022. године, у временском оквиру који би допринео поправљању медијске сцене до наредних избора 2022. године, кроз отклањање дисбаланса у заступљености свих политичких актера и садашњој пристрасности телевизија које поседују националну фреквенцију. Доделу би требало реализовати у оквиру рокова, који би омогућили да избор петог емитера утиче на поправљање информативне медијске сцене до наредних избора. Неопходно је осигурати транспарентност и интегритет процеса при избору петог емитера од стране Регулаторног тела за електронске медије.

Исто се односи и на избор емитера у редовном процесу расподеле који следи 2022. године, у периоду који треба да се реализује након избора 2022. године. Тај процес треба да прати поштовање и савесна примена постојеће регулативе и професионалних стандарда. Као део Споразума потребно је осигурати транспарентност и интегритет процеса расподеле националних фреквенција која следи након избора 2022. години како у блиској будућности, пре избора, не би дошло до трајног урушавања медијског плурализма и потребе да се поново воде слични преговори попут ових.
Ово захтева покретање поступка за разрешење чланова Савета РЕМ-а због несавесног рада и ефикасни избор новог сазива у којем би били чланови који се доказано боре за одбрану слободе изражавања пре расписивања конкурса за расподелу националних фреквенција.

3. Ванредни избори на свим нивоима уз раздвајање термина одржавања избора за различите нивое власти и обавезу да носилац изборне листе мора бити кандидат на изборима

Одржавање ванредних избора на свим нивоима: републичке, покрајинске, локалне јер је исти ниво неправилности претходних избора уочен на изборима за све нивое власти. Термини одржавања треба да буду различити за различите нивое власти. Анализе изборних процеса од стране међународних и домаћих организација за мониторинг избора указују на функционерску кампању, злоупотребу јавних ресурса и полуга моћи на свим нивоима. Пракса по којој носилац листе није кандидат на изборима темељно нарушава начело одговорности политичких представника према бирачима. Раздвајањем термина у којима се одржавају избори на различитим нивоима, уз поштовање начела одговорности кандидата према бирачима, смањила би се могућност за злоупотребе које компромитују читав изборни процес.

4. Мораторијум на уставне промене

Имајући у виду кризу демократије оличену у Народној скупштини без опозиције конституисаном на основу нелегитимних избора, захтевамо мораторијум на уставне измене до формирања новог скупштинског сазива након одржавања слободних и фер избора.

У склопу преговора о приступању Европској унији, Србија се обавезала да обезбеди независност правосуђу и потпуну поделу власти. Влада је 2018. године урадила амандмане на Устав у делу правосуђа излазећи из својих уставних овлашћења и нарушавајући уставну поделу власти. То је и министарка правде признала јуна 2019. године на седници Одбора за уставна питања и законодавство. Таква Влада и данашњи састав Народне скупштине добијен након нелегитимних избора, не могу и не желе да обезбеде суштинску независност правосуђа.

Сматрамо да су подела три гране власти и суштински (не декларативно) независно правосуђе цивилизацијске и демократске тековине 21. века које Србија мора да усвоји.

Независно правосуђе је предуслов за вођење праве (не маркетиншке) борбе против корупције и организованог криминала. Имајући у виду дубину корупције и повезаности организованог криминала и државних структура Србије, сматрамо да Србија треба да тежи достизању највиших стандарда у погледу независности правосуђа који постоје међу чланицама ЕУ. Оваква Влада и нелегитмна Скупштина су својим претходним понашањем показале да то нити желе нити могу да обезбеде.

5. Рокови за спровођење и механизам контроле спровођења Споразума

Доношење лекс специалиса и успостављање институција које треба да обезбеде медијску равнотежу и спрече притиске на бираче мора се испунити у року од три месеца од завршетка преговора.
То подразумева и дефинисање времена за имплементацију договора на основу мерљивих критеријума, као и позитивног мишљења верификационог тела (Надзорног одбора који чине представници власти, опозиције и Европског парламента и који одлучује консензусом) да се обавезе из Споразума спроводе у дело у доброј вери. Од тог времена потребно је 6 до 9 месеци за другу фазу – пуну имплементације услова за слободне и поштене изборе, укључујући и саму изборну кампању, уз нужне механизме заштите уколико се договорено не спроводи.

Република Србија упутиће позив специјалној посматрачкој мисији Европског парламента да дође у Србију шест месеци пре датума одржавања избора.

Три месеца пре одржавања избора, посматрачка мисија Европског парламента утврдиће да ли су испуњени услови за фер и слободне изборе на основу мерљивих критеријума као што је време појављивања политичких актера на медијима са националном фреквенцијом и одсуство пријава притисака на бираче.

У циљу обезбеђивања спровођења у доброј вери обавеза проистеклих из постигнутог Споразума о слободним и поштеним изборима предлажемо успостављање механизма контроле поштовања договора који би спроводили представници Европског парламента. Њихова улога у постизању и контроли спровођења Споразума би отклонила сумњу у погледу поверења у објективност и поштовање обавеза од стране представника власти, конкретно лоцирала одговорност за евенуталне пропусте и значајно допринела успостављању поверења и достизању пуног легитимитета међустраначког дијалога.

Препоруке, иницијативе и предлози политичких странака, покрета, удружења грађана и стручних асоцијација и других субјеката, који схватају дубину политичке и институционалне кризе у Србији о унапређењу изборног процеса ради омогућавања слободних и поштених избора и заштите слободе медија сматраће се комплементарним са изнетим предлозима Платформе уколико су у складу са њеним основним циљевима. Платформа је отворена за даље унапређивање.

Подршку предлогу Платформе пружили су:

Демократска странка
Не давимо Београд
Покрет слободних грађана
Покрет за преокрет
Странка слободе и правде
Заједно за Србију

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ