lat

Указање Веље Невоље у Владимирцима


ПОДЕЛИТЕ:

Можда неће сви поверовати у ово што ћу испричати, мада је све истинито и лако проверљиво. Сведочим као некадашњи председник општине Владимирци, који је изабран 2004. године између девет кандидата, на јединим непосредним изборима за градоначелнике и председнике општина од поновног увођења вишепартијског система у Србији.

Јесте нескромно рећи, али је истинито, да сам заједно са својим замеником Владицом Марковићем, који ће касније такође бити председник општине, у мало више од два мандата водио готово све највредније пројекте које је локална самоуправа у Владимирцима реализовала за последњих тридесет година. После сам обављао дужност директора представништа Привредне коморе Србије у Русији. Кад сам се пензионисао, поново сам се укључио у локални политички живот у жељи да помогнем да се заврше започети капитални пројекти попут термалног СПА центра, моста на Сави у Прову, или решења за проблем са загађењем из термоелектране у Обреновцу. Оно што сам од тада доживео, гледао сам само у документарним филмовима о Хитлеровим нацистима, тридесетих година прошлог века у Немачкој!

После локалних избора 2016. године, упркос свим методама намицања гласова које користи свуда по Србији, Српска напредна странка је успела да обезбеди тек минималну већину у локалном парламенту са само једним одборником више од опозиције. Ту већину смо релативно лако успели да оборимо и направимо нову, опозициону, али смо тиме себи на врат, осим локалних „напредњака“, навукли и врх СНС-а и мафију. На редовној седници Скупштине општине одржаној 29. августа 2016. сменили смо „напредњачко“ руководство и изабрали новог председника скупштине и председника општине, али су онда дошли „неки људи“ са маскама на лицу и дугим цевима на раменима који нам више нису дали да уђемо у општинску зграду!? То су били људи Веље Невоље, који је тада био (за нас) анониман и који ће тек сада постати познато лице са насловних страна. Они су данима боравили и спавали у општинском седишту, отприлике исто као и у оном бункеру на стадиону „Партизана“.

Обратили смо се Министарству за државну управу и локалну самоуправу, али они уопште нису реаговали на окупацију општинске управне зграде! Као регуларно изабрани председник Скупштине општине, заказао сам за 13. септембар 2016. нову седницу општинског парламента, али нам поменути окупатори општинског здања нису дозволили приступ сали за седнице, па смо покушали да заседање одржимо напољу, испред општинске зграде. Међутим, људи Веље Невоље су и за то имали спреман одговор, па су аутобусом из Београда довезли још тридесетак маскираних људи, обучених у костиме кловнова (поседујемо снимке) који су брутално растурили наш скуп. Мене су буквално покушали да линчују, што су на моју срећу спречили присутни Владимирчани! Заказану седницу Скупштине са потребним кворумом за њен рад, одржали смо пред камерама ТВ Шабац у просторијама једне фабрике.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу на чијем челу је тада била Ана Брнабић касније ће потврдити све одлуке које смо изгласали на наша два скупштинска заседања. „Напредњаци“ међутим не маре ни за закон ни за одлуке (свог) министра. Они не признају одржане седнице скупштине и настављају са радом са својом (новом) већином као да се ништа није десило! Нису чак ни формално поништили одлуке са два скупштинска заседања која смо успели да организујемо. Тако је општина Владимирци скоро пуне четири године имала два председника локалне скупштине и два председника општине!? Крајња последица овог безакоња је била та да општинским буџетом, није располагао скупштински изабрани председник општине већ је то, скоро пуне четири године, обављао бивши, разрешени председник општине, кога фактички није бирала Скупштина, већ га поставила Српска напредна странка!

У међувремену стижу налази Главног државног ревизора и Буџетске инспекције, у којем ревизори због бројних малверзација траже хитно разрешење „напредњачког“ председника општине. Буџетска инспекција је прегледала само општински трансфер од 22 милиона динара и констатовала да је од тог износа око 60% новца „незаконито исплаћено“, односно покрадено! Истовремено, започиње појачана репресија власти према својим политичким противницима. Тако су демократа Дејан Нешић и његова супруга Јелена, родитељи шесторо деце, остали без посла, а та хајка, наравно, није могла мимоићи ни мене. Обрушили су се на моју супругу, професора економије у овдашњој средњој школи, у покушају да је истерају са посла. Мени су за нешто више од две године, три пута рушили надстрешицу на локалу саграђеном пре безмало тридесет година, а онда су, да би пословни простор учинили практично неупотребљивим, уклонили постојећи тротоар и направили нову пешачку стазу коју су видно издигли само испред мог локала. Тако је значајно отежан прилаз и потпуно онемогућено да се седи испред локала, а ток уличних вода је директно усмерен у - радњу?! Има тога још, али не бих више да дужим, да не испадне да кукам.

Суштина оног што хоћу да кажем је да је Србија претворена у тамни вилајет у којем владајући режим, његове присталице и мафија раде шта год хоће. Нема овде више ни државе, ни институција, ни локалне самоуправе. О догађајима из Владимираца вам говорим зато што сам непосредни учесник и сведок, са пуном свешћу да се сличне ствари дешавају и у другим местима, у којим (још) постоје људи који су спремни да се супротставе базакоњу и насиљу. Због свих њих ми је било важно да ово испричам. Па ко поверује.

Јанко Ђурић, пензионер, члан Демократске странке

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ